Navijačke priče i tuče Pece Pankera: Split je bio narkomanski grad, Vinkovci - čudo neviđeno!

Kako su Grobari predvođeni Pampijem pomagali * Torcidu smo u NBGD odvalili, da to nije humano * Sa Zeljom sam u Prištini, a tamo mislili da je baklja ručna bomba

Dosije navijačke Jugoslavije je otvoren. Maksimir je bio povod, ali gostovanje Gorana Pecića, Pece Pankera, iskoristilo smo i da iz ugla nekoga ko je vedrio i oblačio ultra scenom 80-ih čujemo i po koju o dešavanjima sa najvećih gostovanja, tuča i derbija najpopularnijih klubova tog vremena.

Preporučujemo

Voz, autobus, peške... Svedočastvo koje potvrđuje da su se burni huliganski dani najviše odvijali u smiraj nekadašnje države.

Prvi deo: Peca Panker, 26 godina posle: I dalje me se plaše u Zagrebu i na Maksimiru (FOTO)

Treći deo: Peca Panker o zabrani posle tuče na derbiju: Zbog jednog klinca sada ne idem na Marakanu

Sublimirali smo priču o Maksimiru, kako je izgledalo po ostalim gostovanjima u Hrvatskoj u drugim gradovima?

- Svako naše gostovanje u Hrvatskoj je bio Maksimir. Da li išao u Rijeku, Osijek, Split – tu su bile tuče. Vinkovci – to je bilo čudo neviđeno? To su bile tuče do tuče. Najgora gostovanja su bili Vinkovci i Split. Splićani kao Splićani – ništa, nula, udruženje narkomana! Ali, Torcida je bila jaka zato što ti dolaze momci iz okolnih mesta. Dolaze ti momci, osvedočene Ustaše iz Imotskog, koji po ceo dan samo veslaju. To su ogromni mišići, prirodni mišići, a ne pumpani. I šta ćeš ti sa njima? Ne možeš im ništa! Biješ se ti sa njima i sve, oni dobijaju batine, ali ustaju i idu dalje da se šibaju.

Veliki neredi u Splitu su bili 1987. godine, da li ste bili tu?

- Da, da, naravno. To je bio drugi ili treći avgust. Došli smo vozom, a onda su nas pokupili u autobuse i vozili preko rive. Onda je bilo razvaljivanje prozora i izletanje iz autobusa, pa smo tamo polupali sve izloge od prodavnica na rivi, prevrtali se kamioni sa lubenicama... opšti haos! To ti kažem, sva naša gostovanja u Hrvatskoj su bile tuče.

Kako je bilo na gostovanjima u Bosni?

- Bosna ništa nije bila lošija od Hrvatske. Najgore je bilo u Zenici. Sećam se da su jedne godine pustili robijaše iz zatvora na nas. Bila neka tuča i mi nismo znali, zaleteli se oni na nas, odvalimo ih od batina i jednom njihovom klincu slomljena ruka. Niko nije znao da je to sin predsednika opštine. Ide čovek na tebe i ti šta ćeš – udri. E onda predsednik opštine pusti robijaše i oko stadiona ludilo!

Tukli ste se sa robijašima?

- Morali smo, šta ćemo. Bilo je krvi na sve strane, i kod njih i kod nas. Nerešeno je bilo – kaže uz osmeh Peca, a odmah se povodom toga nadovezuje na nove priče i nove tuče koje samo naviru iz sećanja.

- U tim masovnim tučama, često ne možeš da kažeš mi smo njih prebili. Uvek bude da neko dobije batine od Delija, ali i da neko od ovih dobije batine.

- Znam jedne godine, tu tuču ne mogu da zaboravim, bila je to 1984. ili 1985. godina. Bilo nas je oko 80 u Zagrebu. Milicija nas pušta sa stadiona i onda Tomislavov park – plavi se. Bilo ih je hiljadu. Sećam se, bili su i Grobari sa nama i ''Ćoravi Pampi’’ me pita ’’Pankeru, šta da radimo?’’. Ništa rekoh, na juriš! Dograbim jednu tarabu sa ograde i ’’Ura, juriš’’. Zvezdaši se uskomešaju, vidi ovu budalu i krenu za mnom. Komešanje među Bojsima, počinju da beže. Beže od nas 80! Ispred mene izleće frajer, podigao ruke ’’Nemojte mene, ja sam Dinamovac’’. Dečko od straha nije znao da slaže. Da je rekao nemojte mene, ja sam vaš, pustili bismo ga i ne bi dobio batine.

- U istoj toj tuči jednom Grobaru su Bed Blu Bojsi slomili nogu. Podeli smo se tada u dve grupe. Ova grupa koja je otišla desno, oni su se peglali, ova moja grupa koja je otišla levo, mi smo ih odvalili od batina i oni su se svi razbežali. I sada ovi Bed Blu Bojsi koji su bili desno pričaju tukli smo Cigane i Grobare, ali i mi kažemo da smo ih odvalili od batina. Jedna naša grupa dobila batine, a na drugoj strani smo mi dali batine. Zato u tim masovnim tučama često ne može da se kaže ko je pobedio.

Pomagali ste se uzajamno sa Grobarima kada igrate protiv klubova iz Hrvatske?

Da, da, naravno. Posebno za gostovanja, a naročito za Zagreb na Bed Blu Bojse, to se išlo masovno. I oni kada su dolazili u Beograd imali su pomoć od Kohorte iz Osijeka i od Torcide. Tako da je to bilo na obe strane.

Kako je izgledalo kada vi čekate navijače iz Hrvatske ili Bosne kada dolaze u Beograd?

- Uvek smo mi čekali te vozove jer smo znali kada dolaze iz Zagreba i kada idu za Zagreb. Mi smo jedne godine tako lepo odvalili Torcidu na Novom Beogradu da to nije humano. Krenuo je voz sa železničke stanice i mi smo ostavili naše ljude u vozu s njima. Jedan je zaustavio voz na Novom Beogradu, a drugi je otvorio vrata, sišao i zavezao šal.

- Kako je ovaj zaustavio, drugi je istrčao sa jedne strane, a mi juriš. Imali smo orijentir gde su zbog šala. Tu je bilo polupanih glava, ne zna se. Odmah čim se prođe most, tu smo ih sačekali. Imaš kamenja za izvoz. I da ga ne tražiš, čim se sagneš imaš kamen. Mislim da od njih sedamdesetak, koliko ih je bilo, možda jedan nije dobio polupanu glavu. Bilo nas je jedno 300, što sa jedne, što sa druge strane pruge. Ja sam u ruci imao jedno pet kamena, nema šanse da nekog nisam pogodio.

Kada pogledate sa ove distance, ko vam je od tih navijačkih grupa bio najveći rival?

- Pazi, posle nekoliko godina svuda je uvek bilo smene generacija. Te Grobari, te Horde Zla, te Torcida i Bojsi... Doduše, jedno vreme je i kod nas bila velika smena generacija. Baš kada sam ja, što se kaže, preuzeo Sever. Kompletnu prvu ekipu starijih su smestili u zatvor ili u vojsku. Ja sam ostao u nemilosti Severa. Bio sam najmlađi vođa navijača. Daj Bože da sam prošao 15 godina kada sam preuzeo ceo Sever. Naravno, imao sam dosta momaka iz moje generacije i neke možda godinu dana starije od mene, koji su bili, što se kaže, prva ekipa. Oni se nisu eksponirali kao ja, jer svi su znali čim se ističeš tu je panduracija i sve ostalo.

- Sada se već pomerila malo ta granica. Nekada sa 15-16 godina nisi mogao budeš vođa navijača, jer je tu bilo žestokih starijih momaka. Imaš drugačiji sistem organizacije sada. Danas imaš klinca od 15 godina koji ima svoje zaduženje. Nema veze što imaš glavne vođe. Taj glavni vođa neće više da se eksponira, postavlja tog mlađeg, za koga misli da ima potencijala, da bi ga jednog dana nasledio.

Prepričava se anegdota sa prvog gostovanja Zvezde u Prištini na koje ste otišli samo Zelja i vi, kada su se svi prepali zbog baklje koju su videli prvi put. Možete da kažete nešto o tome?

- Zelja i ja smo jedno tri gostovanja otišli sami. U Vinkovcima, kada je bio sudar vozova. Zelja i ja smo se jedini iz Beograda problili, pošto smo išli autostopom. Jedne godine u Zagrebu, kada smo krenuli tri dana ranije. Išli smo prvo u Maribor kod nekih pankera, pa u Ptuj kod nekih pankera i na kraju u Zagreb. Takođe i u Prištini. To je bilo prvi put kad je Priština ušla u prvu ligu. Zelja upali baklju i dignemo je gore i držimo se za ruku. Beže Srbi, beži milicija, beže Šiptari. Niko do tada nije upalio baklju u Prištini, misli su da je ručna bomba. Svi beže. Odjednom oko nas u krugu od 15 metara nema nikoga.

Kako je bilo kada odete sami na gostovanja?

- Nigde nisi mogao da odeš a da nema Zvezdaša. Da odeš u najveću selendru, bude navijača iz tog mesta i okoline. Kada smo se Zelja i ja probili u Vinkovce jedini, bilo nas je bar 200 na stadionu, što iz Mirkovaca, što iz Vinkovaca, nešto iz Tenja kod Osijeka... Jedno 200 -300 nas je sigurno bilo, ali samo Zelja i ja iz Beograda, jer ostali nisu uspeli da se probiju zbog sudara vozova.

Možete li da se setitite tuče u Drezdenu, koja se još  prepričava?

- Tuča u Drezdenu je bila tako dobra tuča, jedino smo na kraju napravili grešku, neko od nas. Čuli smo kod stadiona da Skinhedsi biju gledaoce koji su došli autobusima. Jer smo mi navijači došli avionom. Pošto se ide preko agencija, ne možeš da organizuješ da ceo autobus bude navijački, nego imaš 15 navijača i 30 gledalaca, koji idu samo da gledaju utakmicu.

- I onda su ti Skinhedsi tukli te navijače po nacionalnoj osnovi, oni su Nacisti i udri Srbe. Mi smo to čuli i krenuli na njih. Bila je lepa tuča. E, kada smo se vraćali, neko od naših je udario čoveka na biciklu, nebitan lik totalno. Videli da se milicija ne meša, ovaj mu nešto dobacio na švapskom i samo ga grune daskom što smo odvaljivali iz parka sa klupa. I ovaj udari u neka kola. E onda je milicija spustila vizire i udri po nama. Dosta nas se spasilo da nismo dobili ni jedan pendrek, ali bogme, bilo je i onih koji su dobili.

Jeste uzvratili udarac policiji?

- Ma gde da uzvratiš? Nema šanse, oni su došli sa onim štitovima za demonstracije. Kao kornjače, još u ono vreme. Znači, ne možeš mu ništa. Samo su spustili vizire i štitove. To je sve bilo pre utakmice. Nikoga nisu uhapsili, samo je bilo ’’bangete, bangete’’ i tutavela. Što su zakačili par momaka, zakačili su. Samo su nas razbili i doviđenja. Mi smo pobegli, došli do stadiona, oni nisu uopšte dolazili i zagledali, pa da bude hapsi ovoga, onoga. Nisam to očekivao, za divno čudo. Apsolutno ništa. Samo su nas razbili i stavili nam do znanja da ne možemo tako da se ponašamo.

U ponedeljak treći deo: Delije danas i njegova zabrana

(Dušan Uštević)