Ispratio sam Hjuita u penziju i čuo poslednji put njegovo C'Mon (FOTO)

Legenda Australijskog i svetskog tenisa Lejton Hjuit se oprostio od takmičarske karijere uz ovacije pune Rod Lejver Arene – četvrtog dana Austrelijen Opena 2016.

Da sve u vrhunskom ženskom tenisu nije kao što bi moglo da se zaključi po trenutnom stanju na tabeli, uveliko potvrđuju rezultati već u prva dva kola prvog Grend slema sezone.

Preporučujemo

Naime, već pola nosilaca u toj konkurenciji se ili „prekomandovalo“ u dublove, otišlo na plažu ili se već vratilo u matičnu bazu za „doradu“ forme za ostatak sezone, što na poprilično ekstreman način dokazuje da su okolnosti u kojima se odigrava WTA turneja postale nemilosrdne prema igračicama koje – jasno je sada – sve teže podnose zahtevnu kombinaciju napornih putovanja, stalnih mečeva i odbrane pozicije na rang-tabeli pred nadolazećim mladim talentima.

Ovom neslavnom spisku svoja imena su danas pridodale Lisicki, Svitolina i naša Jelena Janković – igrom koja, po sopstvenom priznanju – nije ni izbliza onakva kakva je karakterisala njihove karijere do sada.

Pobednice tih mečeva verovatno su izvele svoju „labudovu pesmu“ ovim uspehom, jer već sledeće kolo nosi izazove za koje se očekuje da će biti već preveliki zalogaj za njih. To ne znači da će otići nezadovoljne iz Melburna, ali – opet –prikazuje svet vrhunskog ženskog tenisa kao centrifugu koja iz svoje dinamike kretanja proizvoljno izbacuje sve igračice – i to sve češće bez trunke predvidivosti – jer su tu sudbinu nedavno prolazile i Serena, Marija i - već prvog dana u Australiji – Simona Halep. „Labudova pesma“ je metafora koja se svakako može vezati za inicijatora najvećeg iznenađenja u poslednjih nekoliko godina u Melburnu, Fernanda Verdaska, koji je posle veličanstvene pobede nad sunarodnikom Rafom Nadalom, u četiri seta poražen od „teniskog trudbenika“ iz senke, izraelca Dudija Sele.

Nešto manje iznenađenje, ali svakako bolno za Novakovog „mučitelja“ sa Vimbldona 2015 Kevina Andersona – kao da nije dovoljno „uplašilo“ francuskog kvalifikanta Robera – koji je u svom već petom odigranom zvaničnom meču u Melburn Parku poništio sve sjajno što je (najpoznatiji kao dubl igrač) Radživ Ram postigao u prethodnom kolu i zabeležio važnu pobedu za „autsajdere“.

Ako se rezultati ova dva meča uslovno mogu nazvati - iznenađenjima, onda se taj serijal time i završio kad je u pitanju dnevni program mečeva u muškom singlu, jer su očekivane pobede zabeležili Marej (protiv za servis indisponiranog vlasnika najbržeg početnog udarca na svetu, Grota), Raonić (doduše, nešto teže), Izner, Monfis i Souza. U tri seta je pobedio - na njegovo i naše zadovoljstvo – i stameni Viktor Troicki, iako bi bio sigurno srećniji da ga je bolje služio servis, i da su prvi i drugi set bili razrešeni znatno brže. Mnogi ovoj pobedi ne bi „gledali u zube“, ali su ova Viktorova zapažanja važna – jer će u sledećem kolu gledati u pravcu spomenutog kanađanina crnogorskog porekla, čiji je servis više nego ubitačno oružje. (Pitajte samo Federera kako je prošao sa njim u Brizbejnu...)

U ženskom delu žreba, svoju dnevnu zapovest besprekorno su „poštovale“ predvodnica „novog talasa“ Muguruza (veoma stabilna u ranoj fazi velikih takmičenja, kandidat za skori najviši plasman), ponovno agresivna i samouverena Azarenka (na štetu simpatične i borbene crnogorke Danke Kovinić), Medison Kiz i njena suparnica u sledećem kolu, naša perjanica Ana Ivanović – koja iz meča u meč prikazuje sve bolju igru i polako podseća na kraj sezone 2014 – ako ne i 2009. kada je ovde nastupila u finalu.

Ženski i muški dubl nije priredio skoro niti jedan šokantan rezultat u prva dva dana svog održavanja, a danas su po tim notama „svirali“ i etablirani asovi ovog zanimljivog formata – braća Brajan, Rože-Tekau, Marej junior – Soareš, Erber – Mau i Kubot (privremeno umesto Zimonjića) - Matkovski. Po uspehu su im parirali sledeći favorizovani ženski dubl – timovi Hingis – Mirza, Baboš – Srebotnik, Garsija – Mladenović, dok su sestre Rodionove (u maniru juče uspešnih sestara Čan) izbacile osme nosioce Arubarenu – Klepac.

Ipak, pravi šlager dana je bio okršaj dva legendarna teniska gladijatora – od kojih je jedan objavio da je ovo njegov poslednji turnir u inače impresivnoj karijeri (osvajač Ju-Es Opena, Vimbldona, broj 1 muškog singla i brojne druge titule i priznanja), a drugom ne bi palo na pamet da nešto slabijim nastupom produži svom protivniku boravak na terenima Melburn Parka – iz sentimentalnog ili bilo kog drugog razloga kojim bi se vodio bukvalno celi teniski svet, pa verovatno i jedan broj njegovih sunarodnika na iberijskom poluostrvu.

Najavljeno povlačenje velikana tenisa Lejtona Hjuita, popularnog Rastija (ili „rđavka“ na srpskom, čiji je „prepev“ nadimka možda mnogo bliži tome kako su ga brojni poklonici tenisa u njegovoj Australiji posmatrali– dok se nije oženio, primirio i u većem delu sezone veoma uspešno zamenio reket komentatorskim mikrofonom) izazvalo je buru emocija na svim teniskim kontinentima.

Uvek predusretljvi organizatori prvog Opena sezone su, na veliko odobravanje cele domaće javnosti i poznavaoca tenisa svih generacija širom sveta posvetili niz akcija u čast ovom nesumnjivo tužnom ali očekivanom gestu, među kojima su programi Teniskog saveza Australije za promociju tenisa kod omladine, objedinjeni pod nazivom čuvenog Lejtonovog „borbenog pokliča“ – „C'mon!“.

Naravno, teško je poverovati da ni teniski as, čiji je nadimak „zid“, ovom prilikom nije osetio da je ovaj meč više neki romansirani poslednji pasus teniske bajke nego takmičarski okršaj - ali ga ni taj doživljaj nije ni u jednom trenutku sputao da svoj impresivan nivo igre „spusti za oktavu“ da bi ovaj meč učinio više rezultatski neizvesnim. Iako je David Ferer i ovom prilikom osetio moć nadčovečanske upornosti i lucidnosti u igri protivnika koji je legendaran i po tome što se u rekordnom broju slučajeva vraćao i pobeđivao mečeve u kojima je gubio sa 2:0, ništa slično nije dozvolio u ovom meču u spektakularnom ambijentu Rod Lejver Arene.

Rasti jeste imao svoje šanse, ali Davidov „zid“ nije sagrađen od poroznih materijala – i spisak iznenađenja dana 21.januara 2016. – dana kada se Lejton Hjuit oprostio od vernih poklonika tenisa svoje voljene Australije i sveta uz srčani poklič „C'mon“ i otpozdrava rukom u stilu kobrine siluete – ostao je nepromenjen. Ono što je promenjeno za sva vremena je – sam tenis – jer su generacije obožavalaca ovog plemenitog i temperamentnog sporta u svojim srcima ponele uspomenu na fenomenalnog teniskog asa koji nije priznavao pojam predaje, kalkulacije i malodušnosti – i ostavio im u nasleđe inspiraciju duha borbenosti i požrtvovanja bez kojeg je tenis, na našu veliku sreću, više nezamisliv.

Have a good one, mate !

(Vuk Brajović)