Sa Radonjićem na kafi: Kako dovodi pojačanja, koliko će biti u Zvezdi, kom treneru nije bio omiljeni igrač (FOTO)

Da li se pogrešilo sa pojačanjima, zašto je Miler igrao tri sekunde u Valjevu, ali i koji centri bi činili njegovu petorku snova?

Najbolja godina u istoriji Crvene zvezde bliži se kraju. Ekipa je posle tri titule prošle sezone, na dobrom putu da ponovi uspeh.

>>> FOTO-UBOD! Radonjić prošetao Beogradom u duksu Olimpijakosa!

 >>> KVIZ: Koliko poznaješ Zvezdu u Evroligi?

Crveno-beli su u TOP 16 Evrolige, u vrhu su ABA takmičenja, što je i razlog da svi u klubu, a najviše trener Dejan Radonjić, kreator čitavog sistema, budu zadovoljni.

U intervjuu za Telegraf, trener Zvezde se kao nikada do sada otvorio i pričao o mnogim stvarima. Ko je odgovoran za dovođenje pojačanja, šta bi bilo da nije bilo povreda, koliko planira da ostane u Zvezdi, koji mu je omiljeni film i još mnogo toga.

Posle najuspešnije sezone u istoriji kluba zvezdaška javnost je sa nestrpljenjem čekala prelazni rok i dovođenje novih igrača. Dovedena su zvučna imena, ali se nisu dugo zadržala u klubu. Kako sada gledate na tu situaciju?

Prelazni rok je bio po mnogo čemu specifičan nego ranijih sezona. Zvezda nikada nije bila tri puta prvak u jednoj sezoni. Izašli smo iz sezone koja je bila prožeta odličnim izdanjima, iz sezone u kojoj smo prevazišli neke stvari koje su potencirane da ne mogu da se nikada dese.

Na kraju sezone došlo je do situacije da smo ostali smo bez igrača nosilaca igre koji su na sreću po mene i po njih otišli u dobre klubove sa dobrim ugovorima.

Sada smo posle mnogih sezona kada je završetak bio prožet razočaranjem, kritikama i traženjem lošeg od lošijeg bili u prilici da imamo suprotinu poziciju. Da pronađemo igrače koji mogu da nadomeste odlazak nosilaca.

To sigurno nije bilo lako uraditi?

Tražilo se, maltene, da to bude isti tim što je nemoguće, jer nema dva Bobana Marjanovića nego samo jedan. Sa druge strane u svim okolnostima na tržištu nije bilo jednostavno da se reaguje.

Sigurno je da je od ovih momaka koji su došli bilo boljih igrača na tržištu, ali je bilo finansijski nemoguće da ih dovedemo. Ostalo nam je da pronađemo najbolje rešenje i došli do ovih igrača i to se pokazalo da nije bilo dobro.

U jednom trenutku Zvezda je bila na ivici ponora u Evroligi. Kako sada gledate na to?

Uprkos svim problemima sa dovođenjem igrača, uspeli smo da prevaziđemo i težu situzaciju od takvog prelaznog roka, a to su povrede igrača, i to teške povrede.

Sad smo u momentu kada smo iz svih tih stvari koje su bile ostvarili neverovatan rezultat ulazak u TOP 16. Kad mi pričamo međusobno, da smo dobili Igokeu i Olimpiiju kući imali bismo čudo sezonu.

Prinuđeni smo bili da nalazimo rešenja da budemo na nivou, a da budemo zadovoljni i da celokupna zvezdaška javnost bude zadovoljna. Posle onih 36 razlike u Rusiji i 46 u Madridu hodali smo po ivici.

Uspeli smo da skupimo dane zajedničkog rada i došao je Bajern koji nam je dao nadu da možemo da ostvarimo cilj. Treba reći da smo bili u najjačoj grupi i igrali smo mečeve gde su svi dueli bili odlučujući za skoro sve protivnike.

Kako je Zvezda ušla u TOP 16 i bez igrača koji su dovedeni kao pojačanja Skorcanitisa i Mekela, ali i Tompsona, koji nije imao zapažen učinak?

Prva ideja je bila da pokušamo da, sa igračima koji su tu već duže i imaju kontinuitet, da oni budu deo tima koji donosi stabilnost i kvalitet. A da na to angažujemo igrače koji mogu da donesu još više kada je kvalitet u pitanju.

Sigurno da je na kraju prošle sezone analiza i plan bio kako od igrača koji su tu praviti ideju šta da se radi dalje. Jasna slika je bila da je Maik Cirbes prvi centar i da tražimo centra koji će dati kvalitet, jer igramo na tri fronta. Jović je imao problema, jer je prošle sezone bio često povređen. Ipak, on je prošao kompletne pripreme maksimalno i znali smo da je on igrač koji će imati veliku ulogu.

Uz velike poteškoće za angaživanje plejmejkera došli smo do Gala Mekela, ali verovanje da će Jović biti bitan je od starta postojalo. Želeli smo da igrači koji su tu budu nosioci, a da pojačanja daju određen kvalitet. Na taj način je sklapan tim. Verovatno se stekao utisak da će ti igrači koji dolaze biti glavni nosioci, ali zašto ne bismo bili zadovoljni da smo sa domaćim igračima ostvarili uspeh?

Što se tiče Sofoklisa Skorcanitisa, šta se tu desilo da li ste očekivali da bude standardniji?

Očekivali smo da bude mnogo bolji. Iskusan je igrač, imao je mnogo toga dobrog u karijeri. Nije to bilo što smo mi očekivali i to je to. Cirbes je pokazao odmah zašto smo se odlučili da on bude prvi centar. Plan je bio po odlasku Bobana da Maik bude prvi, jer je pokazao prošle sezone da to može da bude.

Šta se desilo sa Galom Mekelom?

Svakako da se i od njega očekivalo više. On je igrao neke mečeve u ABA ligi jako dobro, a u Evroligi je bio drastično drugačiji. To je uslovljavalo sva naša razmišljanja u tom momentu.

Tompsona ste najduže čekali da počne da igra.

Jako je dobro trenirao, prošlo je mnogo vremena, 26 utakmica, da vidimo da li će biti pomaka. Inače, dobar momak, dobro je trenirao, ali jednostavno nije se snašao.

Šta bi bilo da Dangubić nije povređen i da Tompson igra na nivou koji se traži, da li bi Marko Gudurić dobio šansu?

Postoji tu sad, ako sam ja dobro razumeo, neka analiza šta bi se desilo da nema povreda. Bilo je dovoljno utakmica gde je mogao da se nađe odgovor za to. Recimo slučaj Rebića.

Bilo je mnogo utakmica gde je iskusniji igrač mogao da igra, a ne Rebić. Mogao je završnicu protiv Reala, Bajerna ili Tajfuna da igra neko drugi, a ne Rebić i Gudurić. Oni su uz Lazića i Jovića odradili kompletne pripreme bez pauze. Brzina njihovog napretka rezultira i moje prepoznavanje u kom pravcu to ide.

Može li Rebić da izraste u pleja koji će biti nosilac u narednim godinama?

Radi se na tome da od svih njih izvučemo maksimum. To ne može preko noći, treba strpljenja. On ima 20 godina, a pozicija plejmejkera je zahtevna i teška.

Zanimljivo je da prošle godine nije dobijao toliku šansu, a i na nekoliko utakmica ste ga uvodili poslednjih 20 sekundi meča kada je Zvezda vodila 25 razlike? Zašto?

Ipak je on mlad igrač koji teba da se dokazuje. U svim situacijama treba da reaguje kako treba i pokaže elemente na osnovu kojih može da se računa da on danas izgleda puno bolje. Odnosno, da li treba da se računa na njega. On ne može da napreduje u tih 20 sekundi. Nije sve to slučajno. Nekad tako, nekad drugačije. Zvezda je otišla visoko da bi se to sve olako sagledavalo.

A zanimljivo je da je i Kvinsi Miler u Valjevu na debiju igrao 3 sekunde! Šta ste hteli time da postignete?

Da ga pozdravi publika. On je tek douptovao, vremenska razlika je velika, maltene je spavao na klupi. Nije mogao da da neki doprinos, ali smo hteli da ga navijači vide, i da on vidi navijače. Bili su na tribinama iznad nas i ideja je bila da ga pozdrave. Sugurno nije za tri sekunde mogao da napravi revoluciju. Nije to stvar potcenjivanja, već jednostavno pričalo se dva dana o njemu pa da ga vide.

Ako je došlo do greške u dovođenju Sofoa, Mekela i Tompsona, kako ste uspeli da nađete Milera koji se fenomenalno adaptirao?

Nije on nama nepoznat igrač koji je pao sa neba. Mi u julu Kvinsija Milera ne možemo da dovedemo. On razmišlja o NBA sve do oktobra, novembra i mi tu nemamo šanse.

Miler nije igrač koji se odjednom pojavio. Tek kad je poslednji rez napravljen i kad je video da nema mesta u NBA onda smo reagovali. Inače, ne zna se da smo mi njega krenuli da angažujemo pre povrede Mitrovića.

Ko odlučuje o dolasku pojačanja u Zvezdu?

Ja sa stručnim štabom pravim analizu igračkog kadra , šta nam treba od pojačanja, i dajem predloge predsedniku kluba.

Pogrešilo se sa pojačanjima i to se dešava. Jednostavno nisu legli. Možda bi bilo drugačije da nam se nisu desile povrede. Ispalo je kako je ispalo. Napravili smo dva prelazna roka. Sad smo u boljoj poziciji za narednu godinu, što se tiče igračkog kadra.

Rekli ste posle pobede nad Bajernom da pritisak pred ovaj meč nije ništa u odnosu na polufinale ABA lige sa Partizanom.

Tako je, a posebno pritisak posle 1:1, gde Partizan ima dva meča pred svojom publikom. Tada sam verovao u tim i da će biti na kraju onako kako je bilo. Protiv Bajerna se pritisak napravio u tom pravcu da smo iz bunara došli na korak od uspeha i malo nam fali. To je bila drugačija vrsta pritiska. Prošle godine je bila borba za život.

Da li je tačno da je Vilijams došao na vašu odogovornost?

Markus je značajan član kluba, član istorijske generacije i učesnik sezone koja će biti zapisana u istoriji Zvezde. U trenutku kada smo imali problema tražili smo rešenja. Verovali smo da će on uprkos pauzi uspeti da se adaptira najbolje od svih, jer je bio godinu dana sa nama. Bila je duga pauza, ostavila je traga, ali to je bila zajednička odluka. Svi u klubu smo bili za. Verovali smo da može da bude dobro.

Zvezda će prvi put igrati TOP 16 sa domaćim plejmejkerima Micićem, Jovićem i Rebićem.

Uspeli smo da dovedemo još jednog mladog perspektivnog igrača i nadam se da će pokazati ono što očekujemo i da budemo bolji nego što jesmo. Prošle godine smo prvi put igrali u TOP 16 i sada je to drugačije iskustvo. To je još jedan nivo iznad. Ipak, prošle godine su razmišljanja išla u pravcu osvajanja ABA lige i prvenstva Srbije. Odigrali smo dosta dobro Top 16, ali je glavna preokupacija bila ABA liga i prvenstvo.

Gde je igračima i vama boilje da igrate, u Pioniru ili Areni?

Da je slobodna Arena igrali bi tamo, ali igračima više prija Pionir. Međutim, treba gledati i ekonomski aspekt igranja u TOP 16. To je nešto što nije zanemarljivo. Odigraćemo samo jedan meč i to protiv Efesa u februaru.

Zanimljivo je da ste treći trener u istoriji Zvezde po broju utakmica na klupi tima, a još nekoliko utakmica vam nedostaje da budete treći po broju pobeda, iza Žeravice.

To mi je stvarno i veoma draga činjenica. Velika čast.

Imate li neku viziju da ostanete u Zvezdi duže vreme, kao na primer u Budućnosti koju ste vodili osam godina?

Da! Kratko i jasno - da.

Malo ko zna da vas je u FMP-u trenirao i čuveni profesor Aca Nikolić, i da mu niste bili omiljeni igrač. Kako sada gledate na taj detalj?

Poznato je da nisam bio dobar odbrambeni igrač, a profesor je uvek insistirao na odbrani. Za tih nekoliko meseci što me je trenirao naučio sam dosta toga što mi je trebalo za trenersku karijeru. To je za mene jako značajno. Došao sam u klub posle tri meseca pauze zbog upale pluća.

Kao nov igrač potebno je bilo vremena da se prilagodim, što se posle sedam meseci pokazalo kao tačno, jer smo igrali u finalu. A da sam igrao dobru odbranu – nisam.

Profa je bio veoma zahtevan, ali uvek je moglo od njega da se nauči mnogo što se tiče trenerske karijere, a što se tiče igračke nisam bio njegov tip igrača.

NEŠTO LIČNO

Omiljena muzika:

- Nemam mnogo vremena zbog obaveza u klubu treninga, putovanja, ali uvek volim da čujem Zdravka Čolića u svim varijantama.

Literatura:

- Uglavnom košarkaška zbog prirode posla. Imam jako malo vremena da se posvetim sebi.

Omiljeni film:

- Povratak otpisanih.

Najbolja petorka igrača koje je trenirao:

- Uh, to je teško i nezahvalno pitanje, ali ima ih mnogo od Budućnosti, reprezentacije Crne Gore i Crvene zvezde. Neki su ponajbolji igrači u Evropi, a neki su u NBA, a nisu Boban Marjanović (misli se na Nikolu Vučevića i Nikolu Pekovića, prim.aut.)

(D. Stojmenović)