INTERVJU, NENAD MILIJAŠ: Miljenik Delija o povratku u Zvezdu, idealnih 11, životu u Kini...
Iskusni vezista, u razgovoru za Telegraf, govorio o prvoj sezoni u kineskom fudbalu, Crvenoj zvezdi i eventualnom pozivu Grofa Božovića, ali i o nekim ličnim stvarima iz sfere fudbala
Nenada Milijaša smo pronašli u Beogradu. Odmara posle sjajne sezone u Kini i rezultata koji je ostvario sa Hebejom. Uživa u roditeljstvu, s obzirom na to da je pre mesec dana postao otac. Njegova supruga Ksenija rodila je blizance, Vasilija i Lazara.
Za razliku od uloge lidera na terenu, koju je imao u skoro svakom klubu, za Nenada je ovo sasvim novo iskustvo. I kako sam kaže - odlično se snalazi.
>>> Čovek velikog srca: Milijaš obradovao dečaka koji je imao samo jednu želju od Deda Mraza !
- Bebice su super, odlično napreduju, a snalazim se u ulozi oca. Što se kaže, to su lepe muke. Prvi put mi je, i to dvoje odjednom. S jedne strane jeste malo naporno, ali je uživanje. Jako sam srećan. Sada sam na zasluženom odmoru do januara, prvenstvo počinje sredinom marta - rekao je Milijaš.
Upravo je pomenuti odmor bio odličan momenat za Telegrafov intervju sa velikim miljenikom navijača Crvene zvezde. Kao i tokom vremena koje je proveo na Marakani, kada je uvek bio dostupan za medije, Milijaš nije imao dilemu da se, u razgovoru za Telegraf, osvrne na sezonu u Kini, Crvenu zvezdu, ko mu je bio idol, idelanu postavu s kojom je igrao...
Uživajte!
Hebej je neočekivano obezbedio plasman u prvu ligu, a ti si svakako bio najzaslužniji za to. Da li ste očekivali promociju?
- U pravu ste. Niko nije očekivao da se tako nešto dogodi. Cilj kluba je bio da se prve godine napravi ekipa. Neko osmo mesto na tabeli. Međutim, odigrali smo stvarno dobru sezonu. Ja lično sam odigrao odlično. Dao sam dosta golova, namestio takođe, i učinili smo veliku stvar plasmanom u viši rang.
Ugovorom si vezan još godinu dana. Da li ostaješ u Hebeju ili postoje neke druge ponude?
- Što se toga tiče, nisam još ništa pričao sa klubom. Odigrao sam dosta dobru prvu godinu i ne bih se bunio da ostanem. Pominju mi neke druge klubove zbog odlične prve sezone, ali trenutno mi je najbitnije da se odmorim. Da budem malo sa ženom, decom...Ja sam klubom oduševljen i lepo mi je tamo. Nadam se da ću nastaviti sa saradnjom.
Ambicije kluba za narednu sezonu? Obezbediti opstanak ili...?
- Ambicije za klub koji uđe u prvu ligu jeste da prvo obezbedi opstanak. Kina je malo specifična. Razlika između prve i druge lige, što se tiče kineskih igrača, je dosta velika. Svi imaju novca da dovedu kvalitetnog stranca, ali je poenta da samo pet kineskih igrača možeš da dovedeš na godinu dana. Ekipa ne može da se promeni ''preko noći.'' Zbog toga sve ekipe koje uđu u prvu ligu pokušavaju da prve sezone obezbde opstanak. Posle toga se stvara mogućnost da napraviš bolju i jaču ekipu.
Da se vratimo na tvoj odlazak u Kinu. Kako si se uopšte obreo tamo, pogotovo u drugoj ligi? Da li si se dvoumio, iako je poziv stigao od Radomira Antića?
- Ja u Kinu nisam hteo da idem nikad. Svi znaju da sam i ranije glatko odbijao i ponude prvoligaša. Odbio bih i Hebej da nije bilo Antića i on je jedini razlog zašto sam prihvatio poziv. Imao sam priliku, šansu i sreću da ponovo sarađujem s njim nakon reprezentacije. To nisam smeo da propustim. Od njega mnogo toga može da se nauči. Znam kakav je čovek i pedagog, zato nisam razmišljao da odem tamo.
- O Kini, o klubu, mestu iz kojeg je klub... O svemu mi je pričao u superlativu. Nisam pogrešio što sam došao ovde i, ponavljam, mnogo sam srećan što sam imao priliku da ponovo radim sa Antićem.
Da li si bio šokiran kada je Antić dobio otkaz?
- Jesam. Iz razloga što je on selektirao klub i najzaslužniji je što je ekipa sada uspela da se plasira u prvu ligu. Ni iz čega je napravio tim, doveo sve igrače, naučio kako bi šta trebalo da se radi, da se ne razmišlja o opstanku i sredini tabele nego uvek o vrhu. Njegova filozofija je da se bude prvi, najbolji. Međutim, nisam o tome pričao ni sa njim ni sa ljudima iz kluba. Oni to najbolje znaju.
Jesi li se navikao na Kinu posle samo jedne sezone tamo? S kim se družiš, kako provodiš slobodno vreme?
- Imao sam sreću da je tokom mojih prvih šest meseci bilo dosta Srba. Treneri su bili Srbi, fizioterapeut... Imao sam i Mireta Radovića (prim. aut Miroslav Radović, bivši igrač Legije i Partizana). Samo što se on kasnije povredio i više je boravio ovde nego u Kini. Tu je i Brazilac Edu. Došao je kao prvi strelac korejske lige na polusezoni i uspeo je da opravda epitet pojačanja.
Kakvi su Kinezi kao navijači, da li te prepoznaju na ulici?
- U gradu da. To je mali grad. Odnosno za Kinu je mali, za nas je veliki. Postoji samo taj klub i ljudi ga gledaju, tako da nas prepoznaju sve. Nije to neki fanatizam kao kod nas, ali navijači dolaze na utakmice.
ZVEZDA SE PRATI SVUDA, NISAM POTREBAN GROFOVOM TIMU!
Koliko stigneš da ispratiš Zvezdu?
- Stignem. Naravno, Zvezdu bih stigao da pratim svuda. Ima internet, mogu da se pogledaju utakmice. U klubu ima dosta igrača koji su igrali sa mnom. Ta deca su trenirala sa mnom. Čujemo se, preživljavam i ja njihove muke što se tiče novca. Nije im lako, ali njihova velika sreća je trener koji im je pomogao da premoste te probleme i dođu do rezultata. Mnogo mi je drago zbog te dece.
Ekipa dosta podseća na onu koju si ti predvodio pre dve godine. Barem po drugarstvu?
- Drago mi je da sam ja, ali i svi ostali, naučio tu decu nečemu. Kada god pričam s njima, osetim da imaju super atmosferu. Ta atmosfera ih najviše i održava. Smeh koji imaju u svlačionici, šale na treningu. Naravno, i dobri rezultati su tu. Samo da ih Uprava isprati u tome. Sada mogu da igraju bez pritiska posle velike bodovne razlike. A tada se u Zvezdi igra najlepše i najlakše. Želim i da im publika dolazi u što većem broju, jer su zaslužili.
Kada smo već kod navijača, čini se da su više dolazili kada je klubu teže išlo na terenu?
- Jeste, ali to je pokazatelj koliko se klub voli. Dolazili su kada je teško da bi pomogli, ali bi trebalo da dolaze i sada jer tim momcima dosta znači njihova podrška. Igraće lepši fudbal ako tribine budu punije.
U slučaju Grofovog poziva, da li bi se vratio u Crvenu zvezdu?
- Grofa veoma cenim, ali nisam razmišljao o tome. Cenim ga i kao čoveka i kao pedagoga, pogotovo posle razgovora sa igračima koji su radili s njim. Mislim da je on najveći plus za Zvezdu. Izdržao je neke stvari koje bi retko ko izdržao. Terali su ga posle dva meseca, a sada je najbolji i savršen. Stvarno mi je drago što je napravio nešto što je zaslužio. Čak i više.
- Mislim da im trenutno i ne trebam, jer imaju stvarno dosta dobrih igrača. Ali, Zvezda je moj klub i uvek ću u njega doći. Makar da gledam utakmicu. Uz njih sam svim srcem. Mnogo mi je drago što su ti klinci, koji su rasli pored mene, uspeli da naprave nešto. I to bez velike patnje. Jer, kada je lepo u Zvezdi onda je to najlepše na svetu, a kada je loše onda je to najteže. Neka im što duže bude ovako dobro i neka naprave nešto po čemu će ih pamtiti.
Da li si ikada zažalio što si se 2012. godine vratio u Zvezdu i kako je do toga uopšte došlo?
- Da budem iskren, ja sam posle te Engleske imao ponude da ostanem tamo, da idem u neke druge klubove. Imao sam ponudu iz Škotske i nekih drugih zvučnijih imena od Zvezde u tom renutku. Ipak, vraćalo mi se kući i išlo mi se u Zvezdu. Ja tu Zvezdu volim. Nisam se pokajao ni sada, ni prvi put kada sam došao iz Zemuna, a odbijao neke druge klubove. Imao sam i lepe i teške trenutke kada su me osporavali, ali mislim da sam dao Zvezdi barem delimično koliko je ona meni dala.
Najviše su te osporavali posle promašenog penala protiv Černomoreca?
- Ja do tog meča nisam nijednom promašio penal. Ali, prosto namesti se tako. Penal je lutrija. Daš gol heroj si. Promašiš, kriv si. Tako navijači gledaju. Najbitnije je da sam uspeo da se izdignem posle toga i odigram dobro tu sezonu. Nije lako biti povratnik, jer se od tebe mnogo očekuje, a nekada ne možeš to da pružiš. Ima dosta primera gde povratnici nisu uspeli da se snađu.
Ispali ste iz Evrope, ali je titula osvojena. Po čemu ćete pamtiti tu sezonu?
- Imali smo nenormalno drugarstvo. Para u klubu nije bilo, mogu da kažem, uopšte. Sami smo se družili, išli na roštilje, napravili smo svlačionicu. Mesto gde ćemo imati svoj mir i ponosimo se time. Tu su bili Nine, Džoni, stranci Slovenci koji u neku ruku i nisu stranci. Ponosan sam i što sam radio sa Slavišom Stojanovićem. To je čovek koji je bez imena došao u Zvezdu, ali je na Marakani napravio ime. Srećni smo što smo mu pomogli u tome pošto je Slaviša mnogo dobar i kvalitetan čovek.
Šta je Zvezdi nedostajalo da odbrani titulu? Lalatović je često apostrofirao da je tvoj odlazak umnogome uticao na ekipu?
- Lala je, takođe, neverovatan čovek. Čovek koji uvek želi da dođe do cilja. Od jednog rasula napravio je ekipu. Ja sam otišao posle trećeg kola zbog svih tih problema koji su bili tu. Lično, mislim da je najviše smetalo to što nismo igrali u Evropi. Godinu dana smo riljali da osvojimo titulu, a potom nismo dobili priliku da pokušamo da uđemo u LŠ. Imali smo ekipu za to. Barem da pokušamo. Posle toga je sve malo puklo i mi smo najviše propatili.
NEŠTO SASVIM LIČNO...
Omiljeni saigrač u karijeri?
- Dejan Stanković.
Najlepši momenat u karijeri?
- Svaki pobeđeni derbi.
Najteži momenat?
- Svi bi mislili da je možda Černomorec, ali meni je poraz od Bajerna u grupnoj fazi LE na Marakani (3:2). Namestio sam prvi gol Koromanu, dao drugi, stadion pun, a mi bezveze na kraju primamo dva gola.
Tri gola koja ćeš najviše pamtiti?
- Protiv Francuske za odlazak na SP, taj protiv Bajerna i na derbiju u Kupu kada smo dobili 1:0 (2007.)
Neostvarena fudbalska želja?
- Što nisam sa Zvezdom igrao Ligu šampiona
Idealnih 11 s kojim si igrao u Zvezdi?
- Uh, gde me nađe. Nadam se da se ostali neće naljutiti, ali: Bajković, Basta, Biševac, Gaj, Luković, Kastiljo, Ninković, Boško Janković, Darko Lazović i Nikola Žigić. Žiga može da bude i kapiten ekipe po tome šta je uradio u Zvezdi. Još jednom se izvinjavam svima koje sam preskočio, ali mogu da napravim četiri ekipe, a ne jednu.
Omiljeni fudbaler u mladosti?
- Zinedin Zidan
Strani klub?
- Nemam ništa posebno pošto je Zvezda u svakom smilsu. Ali, reći ću Čelsi.
Ko će osvojiti Ligu šampiona? Da li pratiš uopšte?
- Naravno da pratim i mislim da će Bajer osvojiti pehar.
REPREZENTACIJA...
Bio si učesnik reprezenatcije koja je poslednji put igrala na nekom velikom takmičenju. Već na trećem uzastopnom nas nema i šta je, po tebi, glavni razlog?
- Ja mogu samo da kažem razlog zbog kog smo tada bili. Ta porodična atmosfera koju sada ima Zvezda. Na kraju je i došlo do tog rezultata. Sada sigurno postoji neki problem. Niko ne može osporiti kvalitet igrača. Čak su i bolji nego što smo mi tada imali. Oni najbolje znaju u čemu je problem i sigurno je navijačima najteže.
Omiljena utakmica u nacionalnom dresu?
- Francuska. Tu se lomilo i otišli smo na SP.
Koliko ćeš još igrati fudbal? Da li razmišljaš da postaneš trener?
- Nisam razmišljao o tome, ali ću u fudbalu svakako ostati. To je moja velika ljubav i što se tiče zdravlja verujem da mogu još dve-tri godine da igram.
I mi se nadamo da ćemo još neko vreme uživati gledajući Milijaša na terenu, gde god igrao...
(Mario Marić)