KAKO JE NASTALA BARSA: I zašto su boje FK Barselona drugačije od boja Katalonije? (FOTO)

Rođeni Švajcarac Hans Gamper u katalonskom je listu "Los Deportes" objavio oglas u kome je istakao svoju želju da u Barseloni osnuje fudbalski klub. Ostalo je istorija, a boje njenih dresova su priča za sebe

Priča o Fudbalskom klubu Barselona - drugoj najtrofejnijoj španskoj sportskoj instituciji, klubu koji je danas istovetan sa Katalonijom u kojoj se nalazi, klubu koji je, kako kaže njihov zvanični moto, "više od kluba" - počela je 22. oktobra 1899. godine.

Preporučujemo

Tada je rođeni Švajcarac, Hans Gamper - inače strastveni zaljubljenik u igru koja će u narednom veku osvojiti svet - u lokalnom listu "Los Deportes" objavio oglas u kome je istakao svoju želju da u glavnom gradu ove regije osnuje fudbalski klub.

Zbog velikog broja pozitivnih odgovora već je 29. novembra održan sastanak na kome je prisustvovalo prvih jedanaest Barsinih fudbalera: Valter Vajld (koji će biti i prvi direktor), Ljuis d'Oso, Bartomeu Teradas, Oto Kuncle, Oto Majer, Enrik Dukal, Pere Kabot, Karles Pujol, Žozep Ljobet, te Džon i Viljem Parson.

Dakle, bila je to švajcarsko-katalonsko-britanska mešavina.

Tako je rođena Barsa, i tako je Barsa dobila boje.

Samo malo, reći ćete vi, koje boje, ništa još uvek niste rekli o bojama. U pravu ste, vratimo se zato malo unazad, u vreme koje je prethodilo 22. oktobru 1899. godine.

Ko je bio Hans Gamper?

Rođen 22. novembra 1877. godine u švajcarskom gradu Vinterturu kao Hans-Maks Gamper, bio je najstariji sin i treće od petoro dece. Porodica se preselila u Bazel nakon što mu je osmoj godini majka preminula od tuberkuloze.

Celog svog života je voleo sport, i to ne samo fudbal. Pored njega, bavio se i ragbijem, tenisom i golfom. Na Islandu su ga cenili zbog "nogometne" umešnosti, a nakon kratkog boravka tamo vratio se pod svoje rodne Alpe gde je igrao za FK Bazel i FK Cirih (u oba je bio i kapiten).

1897. godine posao ga je odveo u francuski Lion, gde je takođe igrao fudbal. Naredne godine se konačno obreo u Barseloni, gde je stigao u posetu svom ujaku Emiliju Gajsertu. Imao je nameru da produži za Afriku, gde je trebalo da pomogne u formiranju nekih preduzeća za trgovinu šećerom, ali se zaljubio u katalonski grad i odlučio da ostane.

Ni Katalonci, sa svoje strane, nisu prema njemu ostali ravnodušni, već su sve radili da bi se osećao kao kod kuće. Zbog toga što nisu mogli lako da izgovore njegovo ime, prekrstili su ga u Kansa Kampera. Potom je postao Johanes, i konačno Žoan Gamper.

Postoji sporenje oko toga kojim je tačno bojama Gamper bio inspirisan kada je za Barselonu predložio sada već slavnu kombinaciju "blaugrana", plavo-crvenu.

Najozbiljniji kandidat je svakako FK Bazel, koji i dan-danas ima identičnu kombinaciju boja kao i FK Barselona; sa druge strane, mnogi njegovi bivši klubovi tvrde da su baš oni bili inspiracija. Ostala je misterija koji klub je tačno izvor, ali nema sumnje da neki jeste i da je veza upravo Gamper.

U svakom slučaju, u tome i leži odgovor na pitanje iz naslova, zbog čega FK Barselona, koja se kune u svoj katalonski identitet, nema iste boje dresova kao i sama Katalonija (ta žuto-crvena ipak postoji samo na grbu, u gornjem desnom uglu).

Što se tiče Gampera, a sa time ćemo i završiti ovu priču, on se - iako glavni protagonista osnivanja možda najpopularnijeg kluba na svetu u ovom trenutku - zadovoljio time da na početku bude samo član upravnog odbora i kapiten na terenu. Konačno, imao je tek 22 godine.

Za klub je odigrao 48 mečeva u naredne četiri godine, i postigao preko 100 golova. Bio je deo tima koji je uzeo prvi trofej u istoriji kluba, Makajev kup (Copa Macaya), koji je ime dobio po Alfonsu Makaji, predsedniku rivalskog kluba Hispanija. U suštini, to je bilo rano prvenstvo Katalonije.

Takođe, igrao je i u finalu Kupa krunisanja (turniru koji je prethodio Kupu kralja), u kojem je Barsa izgubila 2-1 od Viskaja iz Bilbaoa, tima koji je formiran ad hok samo zbog tog takmičenja.

1908. godine je postao predsednik FK Barselone po prvi put, i to će biti u još četiri navrata. Klub je vodio kroz trnje i kamenje, a za vreme njegovog prvog mandata Barsa konačno dobila svoje prvo sopstveno igralište.

Za vreme njegovog poslednjeg mandata, međutim, dogodilo se nešto što će ovaj klub za sva vremena definisati. 24. juna 1925. godine navijači FK Barselona su zviždali španskoj himni a zatim aplaudirali britanskoj koju je izvodio gostujući orkestar britanskih kraljevskih marinaca.

Primo de Rivera, tadašnji diktator Španije, optužio je Gampera za promociju katalonskog nacionalizma, a stadion "Kamp de Les Korts" je bio zatvoren pola godine.

Gamper je upao u depresiju i pet godina kasnije sebi oduzeo život, što zbog progona njegovog kluba koji će trajati sve do rušenja režima Fransiska Franka sredinom '70-ih godina, što zbog ličnih i finansijskih problema.

Njegova prosuta krv, može se reći, osveštala je Barselonu i lansirala je iz blata u zvezde. Čak ni Franko nije uspeo da je uništi.

(O. Š.)