Da li je moguće da se ložite na pobedu u Albaniji?

Niti će se trijumf u Elbasanu za deset i više godina pamtiti kao jedan od najvažnijih, niti je ovo igra "orlova" s kojom treba da uđemo u sledeće kvalifikacije

Slatka Pirova pobeda. Ovako bi u najkraćem glasio rezime onoga što se u četvrtak uveče dogodilo u Elbasanu, na meču između Albanije i Srbije (0:2) u kvalifikacijama za EURO 2016.

Preporučujemo

>>> LUDNICA NA ULICAMA: Srbi slavili u Švajcarskoj pobedu nad Albanijom! (VIDEO)

>>>Kapiten Bane: Ovaj meč je prekretnica u odnosu prema reprezentaciji!

>>> JUNAK LJAJIĆ: Idemo na Svetsko prvenstvo 2018!

Euforija je blaga reč za ono što je zahvatilo srpsku fudbalsku javnost posle trijumfa nad Albanijom.

"Slatka osveta za dron", "Pobeda koja menja sve", "Ovo su pravi orlovi", "Muk u Elbasanu"... samo su neki od naslova kojima se glorifikuje igra Srbije protiv Albanije.

Izgleda kao da Srbima nema ko da kaže da "orlovi" neće ići na Evropsko prvenstvo i da pobeda u Tirani osim ličnog prestiža, ponosa, inata, nema ama baš nikakav rezultatski značaj.

Trijumf u Elbasanu više mi liči na još jedan "epski srpski poraz", poput Boja na Kosovu. Uspeli smo da ubijemo sultana Murata (pobedimo Albaniju), ali će neko drugi ići na EURO 2016. (izgubili smo bitku).

Svaka čast braćo "orlovi", junački ste se branili i odbranili na Elbasan areni! Uspeli ste i da uputite tri šuta i date dva gola, u nadoknadi vremena.

Ali kasno, za srpski fudbal možda i prekasno... Odavno je brod za Francusku isplovio i sada nam ostaje samo da smišljamo taktiku za Rusiju.

Ni sam nisam bio siguran da li da se odmah posle meča radujem ili da plačem. Slatko je, mnogo je slatko, kada se posle onoliko tenzija i svega što se dešavalo posle beogradskog meča, pobedi u Tirani. I to u poslednjim sekundama, kao u košarci. Ali šta sad? Šta dalje?

Pobeda u Elbasanu biće zaboravljena koliko već pre kraja vikenda. Da se ne lažemo, Albanija je samo prosečna evropska reprezentacija koju smo i u Beogradu trebali da savladamo (da se utakmica odigrala do kraja). Niti će se ovaj trijumf za deset i više godina pamtiti kao jedan od najvažnijih, niti je ovo igra "orlova" s kojom treba da uđemo u sledeće kvalifikacije, ma šta god pričao Marko Pantelić.

Svaka jača reprezentacija iskoristila bi promaju koja u odbrani "orlova" duva godinama, a plašim se da nam na to već Portugal ne ukaže (ponovo) u nedelju. Borbenost je jedina svetla tačka za koju treba da se uhvatimo iz svega ovoga. Ona je bila na onom nivou na kakvom uvek treba da bude kad god se igra za nacionalni tim, i to protiv bilo koga, a ne samo protiv Albanije.

S druge strane mogu reći da donekle razumem mlađe generacije, i kolega i prijatelja, koje je zahvatila "elbasanska euforija". U moru katastrofa u ovom veku, u kojem je nacionalni tim srljao iz debakla u debakl, pobeda u Albaniji deluje kao retka svetla tačka za koju možemo da se uhvatimo uz odlazak na Mundijale u Južnoj Africi (2010) i Nemačkoj (2006).

Klinci danas nemaju pojma šta znači velika reprezentativna pobeda. Posle šestica od Holandije i Nemačke, posle poraza od Azerbejdžana, Kazahstana i drugih, reći ću petparačkih reprezentacija, trijumf u Elbasanu dođe mu kao svetsko čudo, kao pobeda u "Albanskoj golgoti".

Ne sećaju se neki novi klinci šta znači kada Dragan Stojković Piksi protiv Španije lažnjakom, u osmini finala Mundijala u Italiji 1990, pošalje po burek Martina Vaskeza i onda rutinski matira tada najboljeg golmana sveta Andonea Zubizaretu za 1:1.

Ne znaju ni kako jako srce udara, koža se naježi, mozak provri, ma krv bre proključa u venama, kada isti taj Piksi u produžecima teledirigovano plasira loptu u Zubizaretinu mrežu za 2:1 i tako tadašnjoj državi omogući najveći uspeh u novijoj fudbalskoj istoriji.

Zvučaću kao dosadni matorac, ali to se deco zvalo trijumf, to se zvalo velika pobeda! Nije ni posle toga bilo lako prihvatiti poraz na penale od Argentine u četvrtfinalu, ali se svakako slavilo što se stiglo tako daleko (i u balkanskom maniru kritikovala FIFA za izbor sudije itd.).

Pobeda u Elbasanu više mi deluje kao uspešna evakuacija, kao "Albanska golgota", posle koje tek treba da usledi oporavak, pa onda novi juriš, kontranapad. Elbasan mi deluje samo kao "uspešna evakuacija", a kao što je nekada regent Aleksandar Karađorđević rekao: "Ratovi se ne dobijaju evakuacijom, nego jurišom!"

Zato "orlovi", junaci iz Elbasana, mada se ovo (naj)više odnosi na FSS, pamet u glavu! Novi juriš na Rusiju 2018. ne sme da bude nešto što ćemo slaviti kao Boj na Kosovu. Ne treba da junački izginemo, već treba da kao na Solunskom frontu hrabro pobedimo.

Ako pouke iz propala tri kvalifikaciona ciklusa ne izvučemo - ponovo ćemo se kao u Elbasanu radovati samo Pirovim pobedama. Mislite o tome...

Od sada Telegraf pratite i na Vajberu

(Vlada Živanović)