Zašto su Partizanu lakši Augzburg i AZ nego Radnički i Zvezda?

Mnogi se u neverici pitaju kako je to Partizan od najvećeg gubitnika naprasno postao tata-mata za evropske mečeve? A totalno drugi tim kada mu na "crtu" izađu Rad, Radnički, Novi Pazar, Vojvodina, Voždovac...

Fudbaleri Partizana na pravom su putu da naprave najveći iskorak u Evropi još od 2005. godine kada su igrali osminu finala takmičenja koje se tada zvalo Kup UEFA, a danas u novom formatu Liga Evrope. 

Preporučujemo

>>> POBEDA ZA PONOS: Živković vodio Partizan do VELIČANSTVENOG trijumfa u Nemačkoj! (VIDEO)

Sa dve pobede u prva dva kola drugog po jačini evropskog takmičenja, crno-beli mogu sa ponosom da kažu da su stali uz rame daleko poznatijim ekipama koje su takođe upisale maksimalan učinak, poput Napolija, Šalkea, Bazela, moskovske Lokomotive, Brage...

I dok je Partizanu sada svaki meč u Evropi postao pesma, u Superligi je "negde zapelo". Mnogi se u neverici pitaju kako je to Partizan od najvećeg gubitnika naprasno postao tata-mata za evropske mečeve? A totalno drugi tim kada mu na "crtu" izađu Rad, Radnički, Novi Pazar, Vojvodina, Voždovac...

Podsetimo samo da je tim Zorana Milinkovića jednoj Steaui u dvomeču dao velikih 5 golova i da je u Ligi Evrope trenutno među najefikasnijim ekipama sa čak šest pogodaka u dve utakmice. Pa, šta je onda problem u domaćim okvirima, gde crno-beli već imaju TRI poraza?

>>> EKSKLUZIVAN SNIMAK: Ovako su igrači Partizana slavili sa Grobarima! (VIDEO)

Prvi odgovor koji se nameće je takozvani "bunker" koji najčešće igraju naši timovi kada se namere na Partizan.

U Evropi je potpuno drugačija situacija. Igra se otvoreno, a takav pristup, pokazalo se i sa Alkmarom i sa Augzburgom, savršeno odgovara Partizanu, pogotovo brzonogim napadačima kao što su Živković i Oumaru. Tome u prilog govori i podatak da su Kamerunac i reprezentativac Srbije najbolji strelci crno-belih u Evropi.

Ipak, problem nastaje onda kada treba konstantno napadati gust defanzivni bedem protivnika u Superligi. E, tu već brzinske sposobnosti pomenutih igrača ne mogu doći do punog izražaja. Prelazi se na pozicionu igru, a ako se ne postigne gol na vreme ulazi se u nervozu i sve onda postaje još teže za ekipu koja napada.

Drugi problem, ne i manje važan, je mentalni sklop naših timova. Partizan nije izuzetak. Jer, često je teško naći motivaciju za "male" utakmice u našem prvenstvu što onda bitno umanjuje takmičarski napon favorita, a ako je sa druge strane terena ekstra motivisan protivnik (što svaki jeste kada igra protiv Partizana), eto poteškoća.

Razlog dobrih rezultata srpskog prvaka u Evropi leži upravo u činjenici da u Evropi crno-beli često igraju preko granica svojih mogućnosti i skloni su defanzivnijem pristupu, što onda njihove rivale dovodi u poziciju u kojoj se Partizan najčešće nalazi kada igra mečeve Superlige.

>>> Partizan diže ceo srpski fudbal! Crno-beli idu ka rekordnom koeficijentu! (FOTO)

I rasterećenost je bitan faktor. Za razliku od utakmica u Srbiji gde su pobede "pod moranjem" za Partizan, u Evropi je parola "ako pobedimo - super, ako izgubimo - nikom ništa". Sa takvim pristupom manje ima i grča u nogama igrača, a kada je tako, onda Živkovićuvek može dati onakav gol, Babović može dati tačniji pas...

Očigledno je onda, na osnovu svega, da Zoran Milinković nema pravi recept za protivnički "bunker" u Superligi i morao bi uskoro da ga pronađe jer će u suprotnom jurnjava za prvim mestom u prvenstvu,  i sve što ono donosi kasnije, postati Sizifov posao za šampiona.

(M. B)