HOMOSEKSUALCI & FUDBAL: Kako da posle gola skaču jedni preko drugih, ako među sobom imaju geja? (FOTO)

Profesionalni sport je jedna od posljednih barikada tradicionalne netrpeljivosti prema "pederima", i po svemu sudeći, dok se u svim ostalim društvenim granama stvari menjaju, u njemu će još dugo ostati iste. Najvažnija sporedna stvar na svetu je najbolji primer

Biti gej u pravom (evropskom) fudbalu nije ni lakše ni jednostavnije nego što je to u američkom, o kome smo već pisali.

Premda osnovna karakteristika NFL, hipermuževnost, nije u toj drastičnoj meri izražena u nama najvažnijoj sporednoj stvari na svetu, s obzirom da je američki fudbal ipak daleko grublji sport sa daleko više fizičkog kontakta, percepcija je svejedno gotovo identična.

- Da li bi igraču smetalo da mu je saigrač gej? Verovatno. Ne bi želeli da ostanu nasamo sa njim, da se tuširaju sa njim. Pre nego što krenete da kritikujete, razmislite da li bi vama bilo u redu da se muškarac šeta po ženskoj svlačionici. [...] Svlačionice su kao perverzni nudistički kampovi. Nezrela, divlja mesta, male samostalne države u kojima normalna pravila osnovne pristojnosti i prihvatljivog ponašanja ne postoje - kaže nekadašnji irski internacionalac Toni Kaskarino, dodajući da bi sve to stvorilo tenziju u timu koju ni jedan trener ne želi, jer mučna atmosfera i podeljena ekipa nisu recepti za uspeh.

I zaista, kada je brazilski fudbaler Rišarlison tužio direktora Palmeirasa zbog toga što je u jednoj TV emisiji sugerisao da je ovaj homoseksualac, sudija u Sao Paulu je odbacio tužbu uz pojašnjenje da je fudbal "muževan, muški sport a ne homoseksualni" a da bi Rišarlison trebalo da bude zauvek prognan od strane FIFA i da mu se nikada ne dozvoli da ponovo igra fudbal".

To je na liniji sa Felipeom Skolarijem koji je jednom izjavio da bi geja izbacio iz tima.

- Homoseksualnost u fudbalu je tabu tema. Atmosfera na terenu i na tribinama je teška. Mehanizmi su primitivni, a često su izraženi kroz klasične stereotipe o tome kako pravi muškarac mora da bude hrabar, snažan i agresivan, a to nije nešto sa čime navijači povezuju gej osobe - napisao je pre nekoliko godina na svom blogu danski golman Anders Lindegard, inače borac protiv homofobije, dok je bio rezerva u Mančester Junajtedu.

Sa ove strane Atlantika, u Francuskoj, bivši napadač i trener Nansija Olivije Ruaje, tek je nakon potpunog penzionisanja počeo javno da govori o svojoj homoseksualnosti, ali ako je verovati argentinskom treneru Eduardu Berizu - koji trenutno vodi Seltu iz Viga a krajem devedesetih je nekoliko meseci igrao u Olimpiku iz Marseja - "francuski fudbal je pun pedera".

- Tamo ima toliko mnogo homoseksualaca, uvek te provociraju, dodiruju ti butine, zadnjicu, da vide da li ćeš da daš neki signal. Bilo mi je odvratno kada homoseksualac deli isti tuš sa mnom i bulji u nečiju zadnjicu sa požudom, pa čak i postaje emotivan kada si ti nag - rekao je on kada se vratio na pozajmicu u River Platu.

Da li je ovo istina ili ne, teško je reći; konačno, možda je Berizo samo bio paranoičan, sledeći stereotipe o Francuzima. Treba međutim naglasiti da čak i ako to jeste istina, to nije dovelo do javnog priznavanja od strane tamošnjih fudbalera.

To je i razumljivo jer čak ni u tolerantnoj Nemačkoj nije lako kada neko "izađe iz plakara". 1997. godine to je učinio Markus Urban iz trećeligaša Rot-Vajsa iz Erfurta, i to samo pred svojim saigračima, što je momentalno okončalo njegovu profesionalnu karijeru; tek je deceniju docnije javno o tome progovorio.

Koncem 2006. godine tamošnji časopis "Rund" objavio je intervju sa nekolicinom gej fudbalera koji su vodili tajne živote. Jedan od njih je uvek sa sobom vodio drugaricu na društvena okupljanja da bi stvorio iluziju da je strejt, dok je drugi istinu o sebi skrivao čak i od svoje žene, a ona nije imala pojma da joj je suprug u dugogodišnjoj vezi sa drugom iz detinjstva.

- A šta bi trebalo da radim? Izlazak bi značio smrt - rekao je tada.

Preduzetnik Korni Litman, koji je u periodu 2002-2010. bio predsednik Sent Paulija i u tom trenutku jedini čovek u nemačkom fudbalu koji je bio otvoreni homoseksualac, govorio je tada o tome kako ne očekuje da iko u skorije javno prozbori o svom seksualnom opredeljenju.

- Ako bi neko to uradio, nastala bi medijska pomama. Ne znam kako neko ko ima 20 ili 25 godina može da se nosi sa tim. Biti gej jednostavno plaši ljude.

Pokazalo se da je njegovo predviđanje bilo tačno: Tomas Hiclsperger, nekadašnji vezista Aston Vile, Štutgarta, Lacija, Vest Hema, Volfsburga i Evertona, ali i nemačkog nacionalnog tima za koji je odigrao čak 52 utakmice, prozborio je o svojoj seksualnosti tek 2014, godinu dana nakon što je zbog niza povreda "okačio kopačke o klin".

- Ako bi mi fudbaler prišao i rekao da je gej, kazao bih mu da je pokazao hrabrost. Ali bih mu onda rekao da nađe nešto drugo čime će se baviti. To je zato što oni koji izađu uvek izvuku deblji kraj, budu ismevani od strane saigrača i ljudi na tribinama. Trebalo bi da ih poštedimo lova na veštice - kaže Rudi Asauer, bivši veliki fudbaler Borusije Dortmund i Verdera iz Bremena, te trener Verdera i Šalkea.

Koliko je to zapravo tačno najbolje pokazuje slučaj Džastina Fašanua. Naime, on je oktobra 1990. godine u ekskluzivnom intervjuu za britanski "San" priznao da je gej, kao i da je bio u vezi sa jednim konzervativnim članom parlamenta kojeg je upoznao u gej baru i sa kojim je imao odnos u njegovom stanu u Londonu. Usledio je intervju njegovog rođenog brata koji ga se javno odrekao.

Fašanu je potom malo igrao za Njukasl ali je trener odbio da mu da trajni ugovor, da bi onda odlično igrao za Torkaj. Jednu sezonu je u tom klubu igrao i radio kao pomoćnik našeg trenera Ivana Golca.

Sledile su godine u nižim ligama i odlazak u Ameriku. 1998, nakon što je optužen da je seksualno napao 17-godišnjaka u Merilendu, pobegao je iz Sjedinjenih Država i pronađen je obešen u napuštenoj i zaključanoj garaži u koju je provalio, u Šordiču u Londonu.

Nisu samo gejevi podložni homofobičnom šikaniranju na Ostrvu. Grem Le So - nekadašnji levi bek Čelsija, Blekburn Roversa i Sautemptona, ali i engleske repke za koju je odigrao 36 mečeva u drugoj polovini devedesetih godina - uprkos tome što ima ženu i decu, postao je žrtva ismevanja i vređanja zbog svoje navodne homoseksualnosti, kako sa tribina tako i na terenu.

Do toga je došlo zbog njegovog "nemuževnog" hobija, skupljanja antikviteta, i zbog toga što ima - fakultetsku diplomu.

Jednom prilikom, tokom meča između Čelsija i Liverpula, Robi Fauler se natrtio pred Le Soom glumeći živi zid dok se ovaj spremao da izvede slobodnjak. Da ironija bude veća, upravo je Liverpul 2012. godine postao prvi engleski fudbalski klub koji je najavio svoje učešće u Paradi ponosa, a početkom te godine su čak održali i turnir pod nazivom "Fudbal protiv homofobije".

Među ostalim heteroseksualnim fudbalerima koji su bili prozivani da su gejevi su i Sol Kempbel, ali i Ešli Kol kojeg je britanski tabloid "Njuz of the vrld", bez striktnog imenovanja o kome se radi, optužio da je učestvovao u gej orgijama. Kol ih je tužio i dobio odštetu i izvinjenje.

Klubovima je izrazito važno da svoje fudbalere prezentuju kao heteroseksualce, pa je tako britanski stručnjak za odnose sa javnošću, Maks Kliford, jednom prilikom priznao da su mu dva kluba prišla sa željom da njihove fudbalere prikaže kao strejt muškarce.

Ovo je možda preterano: više anketa u Engleskoj je pokazalo da ogromna većina navijača, preko 90 odsto, ne bi imalo nikakav problem sa fudbalerima svojih klubova da su gejevi (mada tu toleranciju verovatno ne bi primenjivali na protivničke fudbalere).

Što se tiče ostalih zemalja, pomenućemo samo neke primere. Početkom 2009. godine Džon de Bever, bivši napadač Dordrehta i najbolji igrač futsala za 1997. godinu, oženio je svog trenera. U Španiji je uobičajeno da se na stadionima peva "maricon", što znači "peder".

U Norveškoj, Tomas Berling je 2000. izašao i odmah se povukao iz fudbala navodeći široko rasprostranjenu homofobiju kao razlog svog penzionisanja. Međutim, pre nekoliko meseci je u toj istoj zemlji igrač Beruma dobio direktan crveni karton zato što je fudbalera Sandnesa nazvao gejem. Šveđanin Glen Hisen koji trenutno igra odbranu u četvrtoj ligi za Torslandu, izašao je 2011. godine dok je igrao za Utsiktens u istom nivou takmičenja.

Sa druge strane severnog Atlantika, u Sjedinjenim Državama, bivši fudbaler Dejvid Testo je "izašao iz plakara" nakon penzionisanja, a početkom 2013. godine to je uradio i Robi Rodžers, nakon što je otpušten iz Lids Junajteda i nakon što je završio karijeru, uz objašnjenje da je biti otvoreno gej nemoguće u sportu.

Međutim, Rodžers se u međuvremenu vratio u fudbal i potpisao za L.A. Galaksi (trenutno je u njihovom B timu), a nešto kasnije je kazao da ga u međuvremenu nije kontaktirao ni jedan drugi tajni gej igrač.

Kod nas... Pa, kod nas se nikada nije desilo da je neki igrač priznao svoje drugačije seksualno opredeljenje mada su o mnogima kružile glasine, čak i o nekim bivšim legendama. Zvanično, dakle, oni ne postoje. U stvarnosti... Ko će ga znati. Možda je upravo vaš najomiljeniji fudbaler gej.

(O. Š)