HILJADE I HILJADE TRBUŠNJAKA: Vošin bombarder za Telegraf otkrio tajnu spektakularnih slobodnjaka (VIDEO)

Aleksandar Stanisavljević, za naš portal, otkrio zašto šutira slobodnjake kao penale

Svaka čast fudbalerima Crvene zvezde, Partizana i Čukaričkog, ali trebalo bi da se zna da je trenutno prva zvezda domaćeg fudbala igrač Vojvodine Aleksandar Stanisavljević.  

Preporučujemo

Van svih očekivanja, bombarder Novosađana obeležio je dosadašnji deo sezone fenomenalnim igrama u dresu Lala i pre svega spektakularnim golovima koji su takvi da se ne zna koji je lepši od kojeg.

Kako je to lepo primetio jedan kolega, kada Stanisavljević izvede slobodnjak, navijači Voše u trenutku pomisle da se lično Siniša Mihajlović vratio na Karađorđe. Da zaista postoji neka tajna veza između aktuelnog trenera Milana i Vošinog snajperiste, sam otkriva jedan od najzvažnijih igrača ekipe Zlatomira Zagorčića u razgovoru za Telegraf.

- Bog je tu dosta zaslužan. Što vam on da, to vam je, ali ima tu i mnogo rada, treninga, ponavljanja - priča Stanisavljević za naš portal i, na naše insistiranje, otkriva recept za uspeh u izvođenju slobodnih udaraca.

- Čitao sam svojevremeno knjigu Siniše Mihajlovića. Taj čovek je magija, on je legenda. Kaže da je radio i 3.000 trbušnjaka na dan. Zato je i dobro šutirao. I ja uradim otprilike toliko. Prosto obožavam da šutiram sa 25-30 metara! Jedva čekam takve situacije. Verujte mi da mi je to kao da šutiram penal - samouveren je Stanisavljević.

Krenulo je sa MTK, nastavilo sa Spartaksom i Javorom. Sva tri pogotka pala su iz slobodnih udaraca. Jedini gol iz igre, ali zato verovatno najvredniji, Stanisavljević je „uterao“ Sampdoriji. Ali, trebalo je čekati na rapsodiju u Vojvodini, jer čudna je bila karijera ovog fudbalera rođenog u Austriji.

Promenio je čak osam klubova u toj zemlji i jedan u Mađarskoj pre nego što se vratio u Srbiju, što je, kako kaže, bio prelomni trenutak u karijeri.

- To mi je bilo potrebno. Da pronađem sebe, jer sam imao neke teške momente u Austriji. Vratio sam se u Slogu iz Petrovca na Mlavi, mesta u blizini mog sela. Sve je od tada krenulo nabolje. Prešao sam onda u OFK Beograd, pa u Donji Srem i evo me sada u Vojvodini.

Ono što doživljava u Novom Sadu Stanisavljević opisuje kao bajku.

- Zahvalan sam ovako velikom klubu što mi je pružio šansu i dao priliku da igram. Hvala Vojvodini na tome. I došao sam u pravom trenutku, jer klub diše kao jedan. Svi su fenomenalni, od predsednika do ekonoma. Atmosfera je sjajna. To nigde nisam doživeo.  To je možda i razlog što nam se i dešavaju lepe stvari. I meni su poslednja dva meseca kao u bajci, jer sam ovde dobio i sina...

Jednom čoveku Stanisavljević duguje posebnu zahvalnost...

-  Moj mentor Vlada Negovanović (o kome je Telegraf već pisao, prim. aut) ima velike zasluge što mi se sve ovo dešava. Sa njim sarađujem dugo, još dok sam bio u Austriji se znamo. On je moj lajf kouč za karijeru i za život - jasan je Stanisavljević.

(M. Bogovac)