Nedosanjani srpski sportski snovi! Hoće li doći vreme i za njih?

Najbolji srpski teniser samo je jedan u nizu naših sportista kojima je jedan trofej i dalje samo san

Eh, taj Rolan Garos, ta prokleta pariska šljaka...

Još makar godinu dana najbolji srpski teniser i trostruki finalista drugog Grend Slema Novak Đoković, sanjaće o trofeju u Gradu svetlosti. Još toliko će mu, najmanje, pehar na pariskoj šljaci biti "must have" opcija u karijeri.

Dok se to ne dogodi, a nekako se svi nadamo da hoće, čvrsto verujemo u to, gledaćemo Novaka kako pomera granice na drugim turnirima i niže uspehe.

A, šta je sa ostalim srpskim sportistima i ekipama, i njihovim nedosanjanim snovima?

Ima ih, razume se, mnogo. Ispred vas je podsećanje na one koji su, poput Đokovića, u karijeri osvojili sve ili bolje rečeno skoro sve. Sem tog JEDNOG, tog dragocenog, treofeja važnijeg od svih ostalih, o kome i dalje maštaju.

4. MILOŠ TEODOSIĆ - Evroliga

Najbolji srpski košarkaš verovatno bi menjao sve dosadašnje trofeje na klupskom planu (ukupno 8) za samo jedan, onaj najvredniji - Evroligu!

Kao i Đokoviću Rolan Garos, Teodosiću je glavni pehar na Starom kontinentu do sada kao po pravilu konstantno izmicao, iako mu je bio tako blizu...

Dva puta je bio finalista i dva puta polufinalista, ali nikad do samog kraja, na krov Evrope, nije otišao jedan od naših najboljih igrača u poslednjoj deceniji. Srećom, dovoljno je vremena da ga prigrli, jer je tek ušao u najzrelije igračke godine.

Foto: Profimedia/Corbis

3. VATERPOLO REPREZENTACIJA - Zlatna olimpijska medalja

Naš najtrofejniji sport. Kršni momci u kapicama doneli su nam u preotekle dve decenije toliko radosti i veselja gde god da su otišli, da se u nekom trenutku svako od nas zapitao kako Vaterpolo savez sigurno proširuje prostorije da bi uskladištio sve te medalje, pehare i priznanja.

Ali, na toj kamari medalja nema one najsjajnije - olimpijskog zlata!

Tri puta trećeplasirani (Sidnej 2000, Peking 2008, London 2012), jednom drugi (Atina 2004), to je bilans naših vaterpolista sa najveće planetarne smotre sportista. Tokom svakog olimpijskog ciklusa osvajali smo zlata na evropskim i svetskim prvenstvima, svetsku ligu... ali je voda uvek ulazila u uši našim vaterpolistima na putu do olimpijskog zlata.

2. ODBOJKAŠKA REPREZENTACIJA - Svetska liga

Sa novim selektorom Nikolom Grbićem srpski odbojkaši su počeli novu sezonu u najeminentnijem i najprofitabilnijem takmičenju - Svetskoj ligi.

Ono što je olimpijsko zlato za vaterpoliste, to je Svetska liga za odbojkaše - tiha patnja.

"Plava četa" je osvajala olimpijske igre (2000), evropsko prvenstvo (2001, 2011), ali nikad više puta nije bila u prilici da osvoji neko takmičenje kao Svetsku ligu, jer je u 16 godina učešća igrala u četiri finala - i sva četiri je izgubila!

1. IVANA ŠPANOVIĆ - skok preko 7 metara

Zvanična dvoranska evropska šampionka, treća na svetu u svojoj disciplini. Dovoljno je reći samo - Ivana Španović!

Iza ove sjajne Zrenjaninke su dve godine za pamćenje. Iz takmičenja u takmičenje popravljala je rezultat u skoku u dalj, pomerala granice i došla na samo dva centimetra blizu magične distance od 7 metara.

Ivana je u Pragu skočila 6,98 metara. Dakle, još samo DVA centimetra joj nedostaju. Dva tako mala centimetra, ali zna najbolje Ivana koliko velika dva centimetra, za koje su potrebne godine rada, prolivenog znoja i odricanja. O njima sanja naša Ivana...

BONUS

Vlade Divac - NBA prsten

Kakva je to generacija Sakramento Kingsa bila: Bibi, Kristi, Stojaković, Veber, Divac, Džekson, Polard...  Svi su ih videli na tronu. Igrali su atomsku košarku, najlepšu te 2001/2002. sezone. Nisu, ipak, mogli preko Brajanta, O`Nila, Orija i kasnijih šampiona Lejkersa.

U nezaboravnom polufinalu Zapada Lejkersi su trojkom Orija u završnici meča, baš posle skoka Divca (poslao loptu u ruke Oriju), izborili sedmi meč u prestonici Kalifornije i tamo prekinuli jedan divan san. I stavili tačku na najbolju generaciju Kingsa u istoriji kluba.

Naš slavni as, okićen gomilom medalja, priznao je, ne jednom, da će do kraja života žaliti za NBA prstenom, koji mu je tada bio na dohvat ruke.

(M.B)