EKSKLUZIVNO, PRVI PUT U JAVNOSTI: Trofejna sala Novaka Đokovića na Dorćolu (FOTO)
Na desetine pehara, priznanja i dva vredna ordena krase vitrine sale u TC "Novak", ali dah stane tek onda kada u istoj vitrini ugledate Vimbldon, Ju-Es open, dve "australije", Dejvis kup i bronzu iz Pekinga
O Novaku se manje više sve zna. Već 41 nedelju najbolji teniser sveta, najbolji sportista planete u 2011, verovatno najbolji srpski sportista ikada... Serija rezultata kakvih nema mnogo ni u svetskoj teniskoj istoriji. A 22. maja puni tek 25 godina. Čini se da će mu narednih godina jedini konkurent u svetu sporta biti, od njega tačno mesec i dva dana mlađi, fudbaler Barselone Leo Mesi. Eventualno Usein Bolt...
Srpski nacionalni brend broj 1 osvojio je u karijeri 30 ATP trofeja, od čega 11 mastersa, pet gren slemova i jedan Masters kup. Osvojio je Dejvis kup i bronzanu medalju na Olimpijskim igrama u Pekingu. SPC ga je odlikovala Ordenom Svetog Save prvog reda, a predsednik Tadić najvišim državnim priznanjem - Ordenom Karađorđeve zvezde prvog stepena.
Svi ti trofeji, medalje, priznanja i plakete nalaze se na jednom mestu, u Biznis sali teniskog centra "Novak" na Dorćolu, u koju su do sada jedini na svetu ušli novinari Telegrafa i koju vam u ovom tekstu ekskluzivno predstavljamo.
Prvi ATP trofej Novak je osvojio u holandskom Amersfortu 2006. godine, i za to dobio ajpod! Upravo je taj turnir kupila kasnije porodica Đoković i preselila ga u Beograd.
Odmah po ulasku u Novakovu trofejnu salu pada vam na pamet kako će ona uskoro morati da se proširuje, jer mesta za sve buduće trofeje u njoj sigurno nema. Dva zida kompletno su pokrivena vitrinama, a u njima su poređani, sleva nadesno, brojni pehari koje je srpski as osvojio u karijeri.
Od onih iz dečačkih dana, u koje se umešao i pokoji trofej Novakovog mlađeg brata Marka, pa preko prvih ozbiljnijih na ATP turu, do onih od kojih svakom ko je ikada igrao ili barem gledao tenis zastaje dah. London, Mec, Estoril, pa dva trofeja ATP-a iz 2006. i 2007. za igrača koji je napravio najveći napredak na turu, nekoliko njih za učešće na masters kupu, jedan pored drugog Šangaj, Rim i Madrid, dva Indijan Velsa, Montreal, Majami, Beč, Adelaida, Dejvis kup. Da, tu su i ona tri najveća. Nedostaje još samo jedan. Još nekih mesec i po dana, ili godinu-dve, nije bitno, stići će i on na Dorćol. Tu mu je mesto.
Razgledamo, slikamo. Na vratima se pojavljuje Srđan, otac našeg najboljeg sportiste.
"Radite", kaže, "pokažite Srbiji šta ima, ne zna Srbija šta ima".
"Nije baš tako", ulazim u kratak dijalog, "zna narod".
"Zna narod, ali bi mnogi voleli da nije sve ovako", odgovara Srđan Đoković.
Pehar Australijan opena iz 2011. duplo je veći od istog koji je Novak osvojio 2008. Stigao je i ovogodišnji, ali razlupan, eno ga kod limara na reparaciji. Posledice transporta vide se i na jednom od najsprestižnijih trofeja u svetu sporta, zlatnom vimbldonskom, ali ne velike. Ju-Es open je ceo, odmerene veličine, srebrno-sjajan. Kada sva tri poređate na sto i sednete u fotelju ispred njih, nije vam svejedno. Nikome ne bi bilo.
"Ajpod" nije na Dorćolu. Zagubio ga je negde najbolji sportista planete. Srećom, pehara i trofeja koje je zagubiti nemoguće ima i više nego što jedna trofejna sala može da izdrži. A tek mu je 25 godina. Pola karijere.
(M. Grujić / Foto: Milena Đorđević)