ISKRENI SAŠA ILIĆ: Da su mi ponudili da biram Partizan ili Mančester junajted, rekao bih - Ma koji, Mančester!

Kapiten i legenda Partizana je otkrio neke stvari sa početka svoje karijere među crno-belima. O tome koliko mu znači klub u kome je odrastao, o izlascima i tome zašto ga zovu "Sale Vinjak"

Kada u današnje vreme pitate nekog ko je sinonim za fudbalski klub Partizan, teško da će vam neko drugi ponuditi neki odgovor koji ne glasi Saša Ilić. Čovek koji je u klubu od davne 1988. godine, koji je osvojio 10 titula prvaka države sa crno-belima i koji je godinama kapiten i neko kome se dive navijači, a koga treneri stalno apostrofiraju kao pravi primer borbenosti, iako ima 37 godina.

Preporučujemo

SAŠA ILIĆ: Nije dobro što osvajamo titule zbog Zvezdinih slabosti! Najviše batina sam dobio od drugog Ilića!

Pretplaćen na trofeje: Pogledajte kako Saša Ilić podiže šampionski pehar! (VIDEO)

Zna se koliko on znači klubu iz Humske i navijačima, a dobro se zna i šta oni znače njemu, a to je još jednom potvrdio u intervjuu za "Politiku" kada je pričao o svojim počecima kada je kao devetogodišnjak došao u klub i kako je dve godine čekao da bi postao član ekipe, ali i šta je to što Partizan predstavlja za njega.

- Otac je hteo da me oproba u fudbalu kada sam imao devet godina, ali nije to bilo kao sada kada majke i očevi vode decu na svaki trening, vuku trenera za rukav. Mene je ćale odveo dva-tri puta i onda, znaš koji je autobus do stadiona i teraj. Samo o lopti sam tada razmišljao i ništa mi nije teško padalo. Posle dve godine su ki tražili krštenicu i dve slike da bi me registrovali kao igrača - počeo je Ilić svoju priču i nastavio.

- Onda je sve išlo polako, prelazio sam iz jedne starosne kategorije u drugu. Sanjao sam trenutak kada ću doći do prvog tima. Ma da mi je neko u tom trenutku rekao da biram između Partizana i Mančester junajteda, 'ladno bih rekao - Ma kakav, Mančester - ispričao je Ilić.

Prisećao se "Sale kapiten" kako ga zovu navijači i mlađi saigrači, svojih prvih dana u seniorskom timu, ali i mladosti u kojoj kako kaže nije bio cvećka, ali da se znalo da mu je fudbal uvek na prvom mestu.

- Prija ti kada ljudi počnu da te prepoznaju, kada novine pišu o tebi i povuče te to, ali mene je spasilo to što mnogo volim fudbal i što sam bio najsrećniji kada odigram dobru utakmicu. Recimo desi se da odigram loše i ja onda sam sebe kaznim. Pozovem majku kod sebe da mi kuva, sprema i ja ne izlazim nigde pet dana do sledećeg meča. Odlazak u provod je bio tek ako dobro odigram.

- Priznajem da nisam bio cvećka kao mlad. Išao sam na mesta gde se živelo onako kako se živelo devedesetih. I jesam pio. I danas čujem da me neki zovu Sale Vinjak, mada je to jedino piće koje nikada nisam pio. Ne prijaju mi sada takvi repovi koji se vuku za mnom. Odavno više nisam takav, sada imam i decu i ne sviđa mi se što tako nešto mogu da čuju, ali moraš da odgovaraš za svoje postupke jednog dana - rekao je Ilić za "Politiku".

(Telegraf.rs)