Nesportski intervju Slaviše Jokanovića: Kad popijem tri piva ide ono "livade i tarabe"

Trener Votforda odgovarao na nesvakidašnja pitanja Nedeljnika

Trenutno bez sumnje najuspešniji srpski trener, i prvi stručnjak s ovih prostora koji će voditi jedan tim u Premijer ligi, menadžer Votforda Slaviša Jokanović dao je neobičan intervju Nedeljniku. Na početku je pričao o razlici između engleskog fudbala kada je on igrao i ovog danas.

Preporučujemo

- Vraćamo se ponovo u vremena kada smo mi bili deca i kada je to i takvo navijanje bilo izraženije. Poslednjih godina, na Stamford bridžu, osim ako nije u pitanju neka velika utakmica, vlada pozorišna atmosfera. Ali i dalje postoji kult odlaska na gostujuće utakmice, što se pomalo izgubilo u Španiji.

SPASITELJ: Navijači Votforda Jokanovića predstavili kao Isusa (FOTO)

- U toj postavci navijača koji idu na gostovanja mogu se nazreti tipovi grubljih izraza lica i malo "drugačijeg" ponašanja. Pije se pivo, navija se za klub, i to je regularni i dozvoljeni izduvni ventil, ali se ponekad desi situacija koje se mi sećamo iz prošlog vremena. Ipak, i to je u mnogo manjoj meri nego ranije - rekao je Slaviša Jokanović za Nedeljnik.

On kaže da redovno prati dešavanja u Srbiji, ali da nije previše oduševljen napretkom.

- Glumci malo menjaju filmove. Od perifernih uloga, dolaze do glavnih i uglavnom su to stvari koje su već viđene. Nisam politički stručnjak, niti simpatizer bilo koje stranke. Politička priča u Srbiji je kao priča našeg fudbala - nešto se pokušava, ali na kraju se ništa ne uradi. Jednostavno, gledajući stvari sa strane, nije se baš nešto pomerilo od pre nekih dvadeset godina. Svoj život i posao sam prebacio na druge meridijane na kojima sam i ja imao problema. Danas, kad dođem u Srbiju, obiđem prijatelje, stavim ruku u džep, potrošim to što treba, pokupim se i odem.

- Naravno da slušam priče vršnjaka i drugara o tome šta se ovde dešava. Sve je isto kao i kad sam otišao, samo što se izgradilo nešto velikih poslovnih zgrada i hipermarketa. Škola se baš i nije nešto izgradilo. Moja škola stoji ista gde je i bila. Nisam ispratio da su napravljene nove škole i bolnice - one stvari koje život znače.

Slaviša Jokanović prisetio se i demonstracija 9. marta.

- Danas svi kažu da su se borili za boljitak i aktivno učestvovali. Mogu da kažem: ko god da se borio i za šta god se borio - niko se ni za šta nije izborio. Video sam da je narod želeo dostojanstveniji život, ali kad se setimo tribine i ko je stajao na njoj 9. marta, i ko su junaci na svim drugim tribinama kasnije, onda je jasno da su se svi ti ljudi dobro snašli. Da ne štedim ni sebe, eto, i ja sam se snašao zato što sam tih dana 1991. bio na terenu i jedino tamo gde sam mogao da pomognem sebi, saigračima, porodici... I uopšte mi nije žao što tada nisam bio tamo i učestvovao u tim političkim stvarima jer nisam video svoju ulogu u tim momentima.

Jokanović otkriva i, za jednog bivšeg fudbalera, pomalo čudan ukus za muziku:

- Slušao sam Cult, Cure... Slušao sam neke hevi-metal bendove, ali kada sam raspoložen, obavezno puštam u kolima glasnu muziku tipa Cult ili Cure. Ali kad se popije tri piva, mora da se pusti i i ono 'livada i taraba', a nisam gadljiv ni na to. Znam većinu refrena narodnjaka.

Neizbežno je bilo pitanje o Eltonu Džonu, najpoznatijem navijaču Votforda.

- Dva puta sam pričao s njim. Jednom je bio na stadionu kada se otvarala tribina nazvana po njemu. Sledeći put je naš razgovor bio kada smo ušli u Premijer ligu. Zvoni mi mobilni i na displeju vidim čudan broj, kad ono, on - Elton Džon. Čestitao mi je. Interesantna je osoba. Vrlo je opušten i jedan je od najvećih živih muzičara. Smatram velikom čašću što sam razgovarao s njim. A i kada bi njega neko pitao ko je trener Votforda, on bi bez problema rekao moje prezime, ali bi verovatno lomio jezik kao i svi Englezi.

(Telegraf.rs/Nedeljnik)