OVO JE VERNOST: Hiljade kilometara zbog omiljenog kluba!

Da li biste i vi putovali "na kraj sveta" zbog omiljenog kluba? Ili možda znate nekoga ko je toliko posvećen?

Svaki fudbalski klub na svetu, od Belfasta do Vladivostoka i od Helsinkija do Kejptauna, ima fanove koji će sve uraditi za njega, bez obzira na okolnosti. Jedan siv industrijski grad na severu Engleske poznat je po dobroj muzici, sjajnim žurkama, lošoj hrani i neizmernoj ljubavi fanova prema svom omiljenom klubu. U pitanju su Mančester i, naravno, Mančester junajted.

Preporučujemo

Jedan od takvih fanova, Din Marslend, pati od klaustofobije skoro ceo život. Iako ne može da se vozi liftom, zbog čega svaki dan peške ide 12 spratova do svoje kancelarije, nije propustio nijednu Junajtedovu utakmicu. Predlog njegovih prijatelja da odu u Bangkok osmočasovnim letom izgledao je kao neslana šala, ali stvari su postale drugačije kad su mu saopštili da Mančester tamo igra! Nošen elanom hiljadu navijačkih glasova, doneo je najtežu odluku i ušao u avion.

Ekipa je krenula tri dana ranije i prešla oko 10.000 kilometara jer nisu leteli direktno, već su pravili pauze na većim usputnim aerodromima.

Mančester je pobedio, a ljubav prema klubu i podrška prijatelja "naterali" su Dina da nadjača svoj najveći strah!

Nešto drugačiju priču ima Danijel Nikol, vatreni navijač od 1989. godine i redovan vlasnik sezonske karte. Pratio je "crvene đavole" po celom svetu sa takvom posvećenošću da je imao nedaće sa šefovima, devojkom, roditeljima, kao i ozbiljne probleme na bankovnom računu. Početkom 2007. godine putovao je Azijom i gledao prenose utakmica, a bio je u Nepalu kada Junajted rasturio Romu i ušao u polufinale Lige šampiona.

U trenu je odlučio da "odjuri" do Mančestera i svoje pulene bodri uživo, ali nije bilo lako organizovati da se svega dan i po kasnije nađe na Old Trafordu. Danijel je krenuo od Katmandua, preko Indije i Bahreina, do Kipra, pa Atine i na kraju do Mančestera. Nakon pređenih 8.000 kilometara, Danijel je sa obe podignute ruke skandirao Runijevo ime kad je pao odlučujući gol i pobeda od 3:2!

Priča Džona Endersbija, i njegovog posinka Džemsa, možda ne obuhvata prelazak pola zemaljske kugle, ali pokazuje da i odlazak na finale Lige šampiona 2008. godine u Moskvi može da se pretvori u avanturu. Sreća im se osmehnula kad su dobili karte za meč, ali onda su shvatili da više nema avionskih karata za let do glavnog grada Rusije. Nakon stotina poziva agencijama, odlučili su da stvari uzmu u svoje ruke i organizovali su seriju kratkih letova; od Birmingema do Kopenhagena, potom do Rige, gde su i noćili. Nastavili su do Sankt Petersburga i tek potom su doleteli u Moskvu.

Ali tu nije bio kraj njihovim mukama. Minibus do stadiona je bio otkazan, a nekoliko sati do utakmice uz moskovski saobraćaj značilo je da su vrlo lako mogli da propuste meč. Ipak, novi osmeh sreće u liku lokalnog MU fana i nekoliko saveta za metro, doveo ih je na stadio na vreme. Eskadron ruskih vojnika koji im je zauzeo sedišta u fan pitu je na kraju ove avanture bio najmanji problem... a Džon i Džems su dobili priču koju će dugo pamtiti.

Da li biste i vi putovali "na kraj sveta" zbog omiljenog kluba? Ili možda znate nekoga ko je toliko posvećen? Podelite sa nama u komentarima...

(Telegraf.rs)