MRAČNE TAJNE KARLA MELOUNA: 13-godišnjoj devojčici napravio sina koga nikada nije priznao! (FOTO) (VIDEO)

Džaba mu sve što je postigao u karijeri, sva odličja, priznanja, uspesi, rekordi kada u sebi nije nosio nimalo ljudskosti, humanosti i dostojanstva. Pao je kao otac i kao čovek

Uspeh ne znači ništa, mnogo je važnije kakav si čovek! Koliko puta smo samo čuli ovu rečenicu i koliko puta se ona ispostavila kao tačna. Često u poslednje vreme možemo da pročitamo kako su pojedine zvezde svetskog sporta načinile neki human gest, pomogle nekome i svaka im čast na tome, ali isto tako imamo i potpuno suprotne primere.

Preporučujemo

Džaba nekome sve što je postigao u karijeri, sva odličja, priznanja, uspesi, rekordi kada u sebi nije nosio nijednu dozu ljudskosti, humanosti i dostojanstva. Jedan od takvih je i Karl Meloun, legenda NBA lige koji je na ličnom primeru pokazao koliko sve to nema veze sa lošim stvarima koje je radio u privatnom životu.

Tokom igračke karijere samo jednu stvar nije učinio, nije osvojio šampionski prsten NBA lige, ali je zato uradio sve ostalo. Dva puta je bio olimpijski šampion sa reprezentacijom, drugi je najbolji strelac lige svih vremena, 14 puta učestvovao na Ol star mečevima, 11 puta biran u idealnu petorku lige i verovatno je najbolji krilni centar u istoriji, ali nije uspeo u najvažnijoj stvari od svih i od titule šampiona.

Pao je na najvažnijem ispitu u svom životu, onom na kome nikako nije smeo da omane. Nije bio ČOVEK i to onda kada je najviše trebalo da bude i prema onome ko mu je najbliži. Pao je kao OTAC.

Umeo je Meloun često tokom karijere i posle nje da uprska i izazove bes kod ljudi, to dobro znaju ljubitelji košarke, ali ništa od toga se ne može porediti sa onim što je učinio svojim najrođenijima zbog čega su ga mnogi obožavatelji omrzli. Da ne bude zabune, ne govorimo ovde o četvoro dece koje je dobio u braku sa suprugom Kej, nego o onoj koju je odbijao da prizna i koju nikada nije priznao.

Ovde govorimo o bliznakinjama Deril i Šeril Ford, ali pre svega Demetresu Belu, momku koji po sopstvenom priznanju nema pojma šta znači reč otac, ona je za njega apstraktna, a koji je uspeo da se ostvari u životu i da napravi karijeru uprkos svim nedaćama sa kojima se susreo od rođenja i ne svojom krivicom.

Kada je 2008. godine izabran na NFL draftu od strane Bafalo Bilsa, američka javnost je saznala njegovu tešku životnu priču, ali i pravu istinu i dobro čuvanu tajnu o jednom od svojih omiljenih sportista i košarkaškoj legendi.

Sve je počelo još dok je Meloun bio tek talenat i igrao na koledžu Luizijana Tek. On je sa 20-godina napravio dete 13-godišnjoj devojčici, a to dete je Demetres Bel. Naravno kako je podlegao krivičnom zakonu zbog zavođenja i silovanja maloletnice on je odbio da prizna dete, iako je bilo dokazano da je njegovo.

Kasnije kada je potpisao za Jutu i počeo da zarađuje veliki novac, Belovi baka i deka su mu poslali pismo u kome su mu tražili svega 200 dolara mesečno da šelje za izdržavanje deteta, međutim, on im nikada nije odgovorio. Pravda je koliko-toliko bila zadovoljena nešto kasnije, odlukom suda da mora da plaća allimentaciju u iznosu od 125 dolara svakog meseca.

A šta reći onda o nekome ko je tada izjavio da je to prevelika cifra, iako na svom bankovnom računu ima milione?! Potpuni nedostatak čovečnosti ga je naterao da se tajno sastane sa starateljima njegovog sina i vansudski se poravna.

Ipak, nikada do dana današnjeg nije osetio grižu savesti i priznao svog vanbračnog sina, niti želeo da ostvari kontakt. Pokušavao je Bel kao klinac da šalje pisma na različite adrese, ali odgovor u Samersfild (rodni grad i Melouna i njegovog sina) nikada nije stigao. Samo jednom mu se Meloun obratio i tada mu je rekao da je već kasno da mu bude otac i da će i dalje morati da nastavi sam.

Demetres je i pre toga bio prihvatio činjenicu da će kroz život morati sam i takav savet mu nije bio potreban. Zato je i uspeo da uradi ono što je uradio. Iako je sve do 2005. godine važio za perspektivnog perspektivnog košarkaša i želeo da jednog dana dosegne slavu svoga oca i tako na najbolji način ga natera da proguta sve svoje reči i dela, ali sudbina je htela drukčije.

Na jednom od treninga videli su ga skauti američkog fudbala i oduševljeni njegovim fizičkim predispozicijama ponudili mu da promeni karijeru i to mu je okrenulo život naopačke. Ubrzo je postao jedan od najboljih ofanzivnig igrača u mlađim selekcijama, postao je član sveameričkog tima, a onda kao šlaga na tortu došlo je draftovanje od strane Bafalo Bilsa.

U NFL-u je proveo nešto više od pet godina, pored Bilsa nastupao je još za Filadelfiju i Dalas, a karijeru je završio 2013. godine kada je dobio otkaz u Kaubojsima.

Ako ste mislili da je to sve grdno ste se prevarili jer nije samo Demetres Bel žrtva Melounovih čestih švrljanja van braka. I sestre bliznakinje Šeril i Deril Ford su takođe vanbračna deca legendarnog "Poštara", ali su one na kraju bile nešto srećnije od svog polubrata sa kojim su se družile dok su odrastali u istom gradu.

I njihovo postojanje je otac odbijao, baš kao i njega, ali je onda iz samo njemu znanih razloga popustio i priznao ih kada su imale obe po 17 godina, čak je počeo i da dolazi na njihove univerzitetske utakmice (obe su bile na istom koledžu kao i on), a kasnije kada se Šeril domogla WNBA lige i osvojila prsten sa Detroit Šokom počeo često da se pojavljuje zajedno sa njom u javnosti,, mada su mnogi komentarisali da to ne bi učinio da nije postala šampion.

Očigledno, svoju grešku sa ćerkama je smogao snage da prizna i olakša im donekle u životu, ali sa druge strane nikada nećemo saznati iz kojih razloga nikada nije, niti sada uopšte priznao postojanje vanbračnog sina.

Da paradoks bude i gori, kada je svojevremeno, dok je još aktivno igao košarku u Džezu, pokazivao svoju humanu i filantropsku stranu zajedno sa suprugom Kej obilazeći domove za nezbrinutu decu u Solt Lejk Sitiju i deleći poklone, govorio je o svojim vanbračnim ćerkama, ali nijednu reč o sinu nije progovorio, niti bilo kakvu pomoć m poslao.

Tako se završava ova priča o VELIKOM košarkašu, a MALOM čoveku. I posle svega ovoga kada pročitatate, porazmislite o tome da li je to što nikada nije osvojio šampionski prsten, iako je na kraju pokušao i sa drim timom Lejkersa, neka vrsta kazne za ono što je uradio.

(U. M)