PEVAO JE DUNJIĆU NA UVCE: Zvezdin guslar otkriva kako je svirao na privatnim žurkama Delija! (VIDEO)

- Velibor Dunjić me je često pozivao kada je bio sa prijateljima, i ja sam dolazio i pevao mu uz gusle. Obično smo guslali u nekim klubovima u Beogradu - priča Marko Šćepanović za Telegraf

Marko Šćepanović poznatiji kao Zvezdin guslar, u žižu javnosti je došao posle nastupa pred Delijama na fudbalskoj i košarkaškoj utakmici crveno-belih. On je bio gost Telegrafa, gde je pričao o prijateljstvu sa navijačima, a takođe je ekskluzivno otpevao i pesmu o Milunki Savić sa svog novog CD-a.

Preporučujemo

Zvezdin guslar promoviše novi CD! (VIDEO NOVE PESME)

Marko je bio specijalni gost navijača Crvene zvezde na dve utakmice visokog rizika. Na meču protiv Galatasaraja u Areni, posle ubistva Marka Ivkovića od strane navijača turskog kluba, a prethodno na Marakani protiv Novog Pazara.

- Ti nastupi su za mene bili veliki izazov - počeo je Marko priču za Telegraf.

- Odavno datiraju moja lična prijateljstva sa čelnim ljudima iz rukovodstva košarkaškog i fudbalskog kluba Crvena zvezda, kao i sa navijačkim grupama. Zato sam odlučio da prihvatim njihov poziv i nastupio sam i na Marakani i u Areni.

Ko te je pozvao da sviraš gusle i pevaš na ove dve utakmice, navijači ili ljudi iz rukovodstva sa kojima imaš poznanstva, i možeš li da kažeš koji ljudi su u pitanju?

- To je bio interni dogovor navijača Crvene zvezde. Poznajem mnogo Delija, a takođe i čelne ljude iz aktuelnog rukovodstva košarkaškog i fudbalskog kluba. Ipak ne bih želeo da pominjem njihova imena.

- Reći ću samo da su bili vrlo korektni prema meni, i da stali su u moju zaštitu i iza onoga što sam uradio, jer u tome nema ništa loše.

ZVEZDIN GUSLAR IZ ARENE: Evroliga neka nauči srpsku tradiciju, a ne da kažnjava Zvezdu! (VIDEO)

- Na kulturan način smo pokazali da su navijači Zvezde dostojanstveni ljudi, da to nisu neki huligani, kako ih pojedni ljudi karakterišu. Pokazali su da su spremni, da posle onoga što se desilo u Istanbulu, na dostojanstven način dočekaju svog ljutog protivnika i isprate ga pesmom, a ne incidentima.

- I zato sam ponosan sam navijače Crvene zvezde i na to što sam bio deo tog tima. Pojavili su se različiti komentari posle nastupa, ali ja ostajem iza toga da sam ponosan na to, jer sam pevao jednu narodnu, rodoljubivu epsku pesmu, koja je stara 150 godina.

Ipak, pesma prikazuje ubistvo Turaka, a ti si nju pevao pred turskom ekipom u Areni, a ista je shvaćena i kao provokacija Novog Pazara na fudbalskoj utakmici?

- Ali to su gusle! U guslama uvek ima nečeg nacionalnog. Ali, gusle su istina! Nije se džaba reklo - ''Koga gusle poseku, kuku njemu!''. I zato se mnogi ljudi plaše gusala. Za gusle to nije ništa strano. Pesma kao pesma je istorijska, antologijska, ona se i dan danas peva u Crnoj Gori i Srbiji!

- Serdar Vule o kome sam pevao u pesmi je Vule Đaletić iz grada Spuža. Još za vreme Turaka, dok su vladali Crnom Gorom, on imao svoje utvrđenje u Danilovgradu. Imao je kulu i puškarnice sa kojih je branio sebe i svoju porodicu i ubijao Turke, pa je tako nastala pesma ''Od glave Zete, do grada Spuža''.

Pominjao si na nastupima pred Delijama da si bio drug pokojnog Velibora Dunjića?

- Tako je, bio sam njegov prijatelj. Često me je pozivao kada je bio sa prijateljima, i ja sam dolazio i pevao mu uz gusle. Poznajem i njegovu porodicu. Imali smo veoma korektan odnos. On je bio momak koji je mnogo voleo gusle, i cenio me je i poštovao kao umetnika. Kada god bi me pozvao, ja bih vrlo rado došao i za njegovu dušu otpevao nekoliko pesama.

Gde si mu pevao? Jesu li to bila okupljanja u privatnom okruženju ili u nekim klubovima, kafanama?

- Obično smo guslali u nekim klubovima u Beogradu, gde su se oni okupljali i gde bi me pozvali. Nije bilo u nekoj privatnoj režiji. Tu je uglavnom bilo mnogo navijača i ljudi koji su verovatno uz njega zavoleli gusle, i koji i dan danas maksimalno cene i poštuju ovaj instrument.

Koliko je poznavao pesme i generalno samo guslanje?

- On je poreklom iz Čelebića, iz kraja gde su gusle vrlo zastupljene. To su takvi prostori, gde se peva uz gusle i gde se tradicija ceni i poštuje. Znao je on dosta narodnih epskih pesama. Slušao je gusle i bio je veoma upućen.

- Nisam ja bio jedini guslar za koga je on znao, ali sticajem okolnosti, on je mene posebno voleo da čuje. Kao što svi imamo nekog muzičara ili pevača koji nam je idol, tako je i on od svih guslara mene odvajao.

Da li su ti navijači nekada na tim okupljanjima tražili da probaš da otpevaš uz gusle neku Zvezdinu pesmu?

- Nisu mi to tražili. Nisam nikada svirao ni jednu Zvezdinu pesmu uz gusle, ali Bože moj, može i to da se desi. To bi bilo interesantno i zanimljivo.

Možemo li u budućnosti očekivati od tebe da izvedeš neku Zvezdinu pesmu na guslama?

- Dali ste zanimljivu ideju. Kao što su Nikola i Bojana Peković, moja koleginica koja svira gusle, pobedili na ''Јa imam talenat'', kada su uspeli da spoje harmoniku i gusle, tako danas gusle treba modernizovati. One do određenog dela treba da se otrgnu od onog svog autentičnog, da bi mogle da napreduju. Gusle više nisu instrument koji treba da se sluša samo u kolibama, jer tako tapkaju u mestu.

Ideš li na Zvezdine utakmice i šta više pratiš od sportova?

- S vremena na vreme odem na utakmice, u zavisnosti od toga koliko mi obaveze dozvoljavaju. Ponekada pratim preko TV-a, a kada stignem odem i gledam sa stadiona ili iz hale. Navijači mi uvek obezbede mesto. Nisam ja neki vatreni navijač, već umeren. Smatram da čovek ni u čemu ne treba da preteruje, i da u svemu treba da postoji neka mera i granica, da sve bude u nivou ljudskog dostojanstva. Od sportova više pratim košarku.

Da li bi se odazvao kada bi te navijači Partizana pozvali da guslaš pred njima?

- Ne bih. Pa ne možeš da sediš na dve stolice. Uz dužno poštovanje navijačima Partizana, ja Zvezdaš, znaju me kao Zvezdinog guslara, i samo ću pred Delijama da pevam kada me pozovu - zaključio je Marko Šćepanović našu priču o navijačima.

O GUSLANJU

Zanimalo nas je takođe i šta je uticalo na to da Marko, koji ima 26 godina i završio je psihologiju, počne da se bavi pomalo zaboravljenim, gotovo istrebljenim ''zanatom'', guslanjem.

Mladi guslar ističe da je to bila ljubav na prvi pogled, a na to je uticala i njegova porodica, gde se tradicionalno sviraju gusle.

- Šta me je nateralo da sviram gusle? Pomalo tradicija, pomalo genetika. U mojoj porodici su i pokojni deda i njegov brat, i svi ostali članovi šire porodice znali da guslaju. Svaka kuća u Crnoj Gori ima gusle na zidu. Tako sam i ja video gusle na zidu, vizuelno su mi privukle pažnju, skinuo sam ih, i tako je sve počelo...

- Bavim se guslaštvom već punih 16 godina. Obišao sam i Ameriku i Evropu. Pravio sam brojne turneje, a izdvojio bih moj nastup u Sankt Peterzburgu, na otvaranju spomeniku Savi Valadislaviću Raguzinskom u Ermitažu, gde sam 2011. sa generalnim direktorom ruske železnice gospodinom Vladimirom Jakunjinom imao čast da presečem vrpcu i nastupim u dvorcu Petra Velikog sa guslama.

Ljubav prema guslama pretočena je u profesiju zbog problema sa povredom noge, zbog koje je imao nedostatak fizičke funkcionalnosti.

- Radio sam u Zemunskoj bolnici, a onda sam doživeo povredu noge, i zbog tog nedostatka fizičke funkcionalnosti, odlučio sam da se profesionalno posvetim guslanju. Svoj ceo entuzijazam i ljubav sam posvetio guslama i one su za mene svetinja. Kao što je za narod crkva svetinja, tako su i gusle svetinja, jer su one identitet.

- Uz njih se opevavalo samo ono što se nije smelo zaboraviti. One su nastale mnogo pre pisma. Gusle se sastoje od kože, strune i drveta, koji su živi materijali, i čovek ih je izmislio iz potrebe.

- One su bile pomoćno sredstvo, da se pomoću njih prenesu naša istorija i klutura. Sve što danas znamo, to ne znamo iz udžbenika o istoriji, već kroz naš ep. A gusle su bile idealne da se zapamti ono što se ne sme zaboraviti, a nekad se pamtilo i prenosilo samo ono što se nije smelo zaboraviti - zaključio je Marko Šćepanović priču za Telegraf, gde je u redakciji ekskluzivno izveo novu pesmu o srpskoj heroini Milunki Savić.

(D.U.)