9 razloga zašto bi Tomislav Karadžić trebalo da podnese ostavku

Kada reprezentacija doživi neuspeh, javnost po navici upire prstom u jednog čoveka

Poraz fudbalera Srbije od Portugalije u trećem kolu kvalifikacija za EURO 2016 još jednom je vratila sve ljubitelje fudbala u našoj zemlju u bolnu realnost, a to je da pobeda jednostavno nije moguća sa igrom kakvi naši reprezentativci pružaju već neko vreme.

Preporučujemo

Posle meča u Lisabonu, iako su reprezentativci i selektor istakli da ima nade, javnost je nekako već prežalila i tu evropsku smotru u Francuskoj naredne godine, pomirivši se sa činjenicom da nas ni na trećem takmičenju zaredom, sa ovakvim pristupom i igrom, neće biti.

Razočarana javnost tada ponovo upire prstom u jednog čoveka, i nije teško pogoditi kog.

Predsednik Fudbalskog saveza Srbije Tomislav Karadžić dospe u žižu posle svakog od prethodnih neuspeha, za koje je i on dobrim delom zaslužan.

NEPREUZIMANJE ODGOVORNOSTI I NEDOSLEDNOST

Za sedam godina je Karadžić najžešće razbesneo navijače nepotenciranjem da je on kao predsednik odgovoran za gomilu loših stvari u našem fudbalu, što u klupskom, što u reprezentativnom. Jedan od glavnih argumenata u odbranu Karadžić je navodio što je fudbalski savez jedini od svih sportskih saveza koji posluje "u plusu", a s druge strane ima i dobar odnos sa čelnicima UEFA.

Priznao je Karadžić da je imao nameru da odstupi sa funkcije sredinom 2013. godine, ali da mu to nisu dozvolili Aleksandar Vučić i Tomislav Nikolić. Isto tako je hteo da ode i posle haosa u Đenovi 2010. godine i nakon prošlogodišnjeg haosa na meču Srbija - Albanija, ali u oba slučaja je Izvršni odbor FSS odbio.

Kad se posle svega podvuče crta: Srbija osma najgora reprezentacija Evrope.

KONTRADIKTORNE ILI NEJASNE IZJAVE

Predsednik FSS umeo je javnost da zbuni razičitim stavovima o istoj stvari ili nekome, i to nedavno prilikom izjašnjenja o davanju podrške prvom čoveku Fudbalskog savezа Davoru Šukeru za ulazak u Izvršni odbor UEFA. Na kraju je odlučeno da se o tome ćuti.

Da podsetimo, verbalni rat između Karadžića i generalnog direktora Crvene zvezde Zvezdana Terzića nije bio nimalo naivan, da bi se onda sasvim iznenada sve svelo na prijateljsko pružanje ruke i osmehe na novogodišnjim koktelima.

Primer:

- Nije ignorisanje, ali ne smatram da sam dužan da danas, kada je on iz određenih razloga to odlučio, odgovaram na njegova mišljenja. Uz to, smatram da kao predsednik Fudbalskog saveza Srbije ne treba da ulazim u polemiku sa čovekom koji je sudski procesuiran zbog navodnih malverzacija u fudbalu. Samim tim, i njegov kredibilitet je svakako doveden u pitanje - 3. april 2013.

- Sve su to dobri ljudi (predstavnci opozicije, prim. aut) koji žele uspeh reprezentacije. Neće oni navijati za još jedan kiks da bi došli do cilja - 13.oktobar 2014.

- Terziću je najvažnije da se sredi, nalicka, da obuče odelo, stavi kravatu i da se slika za novine. Pa ni on sam ne veruje u to što priča i daje izjave samo da bi se pojavio u novinama. Ne znam šta mu je, ponaša se kao neki pubertetlija - 31. oktobar 2014.

-Zvezda je veliki klub koji poštujem, ali ne znam šta je Zvezdan Terzić tamo. Ne znam ni ko ga je doveo, ni šta radi tamo kad ima klub na Karaburmi - 9. februar 2015.

NAJVEROVATNIJE PROPUŠTAMO I TREĆE VELIKO TAKMIČENJE

Od Svetskog prvenstva u Južnoj Africi ni na jednom velikom takmičenju nije se začula srpska himna. Koliko je davno bila ta 2010. godina najbolje pokazuje podsećanje da je Nemanja Vidić tada još bio u nacionalnom timu. Nije nas bilo na Evropskom prvenstvu 2012, ni lane na Mundijalu u Brazilu. Niz očigledno pogrešnih poteza u FSS je tome očigledno prethodilo.

IZBOR SELEKTORA I ODNOS PREMA NJIMA

Miroslav Đukić i Radomir Antić ulivali su poverenje i fudbalerima, i javnosti. Dva stručnjaka, veoma poštovana u svetu, zarekli su se da više nikada neće raditi u našoj zemlji dokle god je na vlasti sadašnja struktura u FSS. Njihove zamene su smenjivale kao na traci, a momenti u kojima su oni napuštali klupu reprezentaciji bili su mahom pogrešni, pa je Karadžić morao da traži novog stratega u minut do 12. Verovatno je najkontraverznija situacija bila sa Sinišom Mihajlovićem, a opšti je utisak da je zbog pritiska nestrpljive javnosti Karadžić olako pustio trenera koji je danas verovatno najtraženiji trener u Evropi.

Olako se odrekao i v.d. Ljubinka Drulovića, odlučviši se ipak za stranog selektora Dika Advokata, i ne moramo da podsećamo kako je to prošlo. Ogroman pritisak pao je Radovana Ćurčića...

NIKAKVA KONTROLA NAD FUDBALOM U SRBIJI

U najmanju ruku je čudno to što nacionalni savez nema udela u onome što se dešava u klupskom fudbalu. Organizacija Superlige prepuštena je posebnoj Zajednici, pa je tada vrlo lako da perete ruke kad počne da se priča o kredibilitetu takmičenja, kontroverzama i kvalitetu fudbala uopšte. Tu ste kada treba da kaznite neki klub ili arbitra u vidu disciplinske komisije, i tu je vaša misija završena. I onda likujete kada dva najveća kluba sa bogatom evropskom istorijom ne uspeju ni da se plasiraju na neko evropsko takmičenje ili ne prezime tamo.

PREPUCAVANJE SA KLUBOVIMA

Rat na relaciji FSS - Crvena zvezda razbukta se tako ponekad, kada se jave Karadžićevi "arhineprijatelji" posle neuspeha crveno-belih na terenu, a saopštenjima od kojih se celoj javnosti kosa diže na glavi nije odoleo i prvi čovek sprskog fudbala. Očekuje se, svakako, da odgovorite nekome ko vam se javno obrati, ali na način na koji se pisalo na Terazijama uopšte nije morao da bude takav da Karadžić mora da objašnjava s kim se tukao kad je bio student.

BORBA PROTIV HULIGANIZMA OSTALA NA REČIMA

Đenova. Verovatno je češća asocijacija na pomen ovog grada je oličenje srpskih huligana Ivan Bogdanov, nego znamenitosti najveće luke u Italiji. Prebacivala se odgovornost u oktobru 2010. godine, s jedne na drugu stranu, a onda je taj isti Bogdanov bio i na utakmici kvalifikacija za Ligu Evrope između Crvene zvezde i Černomoreca, a onda i, gle' čuda, na prekinutom meču između Srbije i Albanije u oktobru prošle godine. Dobro poznato lice na terenu u Humskoj nesumnjivo je bio motiv za UEFA da Srbiju dodatno kazni kao organizatora utakmice obeleženu dronom i zastavom "Velike Albanije".

Toliko puta je objavljen rat huliganima, a saradnja FSS sa jedne, i državnih organa sa druge, uopšte ne ostavlja utisak da u skorijoj budućnosti nećemo opet videti Bogdanova i njemu slične kako ugrožavaju bezbednost učesnika i ionako malo gledalaca na utakmicama, ili da nećemo gledati paljenje stadiona i tuče po tribinama.

NACIONALNI STADION - ŠTA BI S TIM PROJEKTOM?

Najavljen kao glavni adut FSS da se na spisku kandidata za organizuaciju EURA 2020. godine. Projekat najavljen u martu 2013. godine potpuno je zasenio sve ostale teme, diskutovalo se o najboljoj lokaciji o građevini koja bi nas stavila na važno mesto fudbalske Evrope. Ali, podrške nema od strane države, o tome smo već potanko pisali.

Zašto onda najavljivati nešto toliko važno za srpski fudbal ako nije makar nešto dogovoreno sa nadležnima u vlasti? Javnost se na ovakav način dodatno razočarava.

NEPRIJATELJI POSTAJU SARADNICI

Karadžić ima toliko lak način za utišavanje njegovih kritičara, koji često ni sami nisu baš pozvani da se razmeću u ocenjivanju nečijeg rada. Ako je neko protiv njega onda mu da funkciju u Savezu, pa onda ni ne čudi što u organizaciji nekad manjka prava osoba za određeni posao.

U "opoziciji" su bili i Savo Milošević i Slaviša Kokeza, a sada su među Karadžićevim najbližim saradnicima. Svojevremeno je u tandemu radio i sa Zvezdanom Terzićem. Opet, cela ova situacija ide u korist Toletu, koji je doduše i na sednicama rukovodstva pitao ko je protiv njega, a da baš niko ne diže ruku od prisutnih.

Ostaje ipak sasvim jasno da Karadžić svojim izjavama nije dao dovoljan doprinos da se poprave odnosi Crvene zvezde i Partizana. Stvorena je takva situacija da će njegov naslednik, koji bi trebalo, valjda, naredne godine da zameni Toleta, bio ili Zvezdin ili Partizanov "čovek".

(Telegraf.rs)