TOP SEDAM saveta za poboljšanje ponašanja vaše dece i učenje kroz ishranu!

Davanjem mozgu neophodnih nutrijenata koji su potrebni za optimalno funkcionisanje neurotransmitera i hormona, svi bi imali bolju kogniciju, poboljšanu fokusiranost i pokretljivost, i manju smetenost

Poboljšajte ponašanje i pamćenje svoje dece tako što ćete im unaprediti ishranu. Unos adekvatnih proteina i uzimanje ostalih nutrijenata koji podržavaju optimalnu funkciju mozga je jedan od najboljih metoda za poboljšanje pažnje i smanjivanje hiperaktivnosti kod dece.

Preporučujemo

Ovi saveti nisu samo za one koji pate od dijagnostikovanog poremećaja nedostatka pažnje. Davanjem mozgu neophodnih nutrijenata koji su potrebni za optimalno funkcionisanje neurotransmitera i hormona, svi bi imali bolju kogniciju, poboljšanu fokusiranost i pokretljivost, i manju smetenost. Primenite ih na sebi i svojoj deci radi boljih akademskih i profesionalnih performansi.

Savet 1: Ubacite proteinski doručak.

Preskakanje doručka i neunošenje adekvatnog proteina čim ustanete kod dece utiče na slabije funkcionisanje mozga, loše raspoloženje i povećanu hiperaktivnost. Kvalitetan proteinski doručak je jedan od najjednostavnijih, najzdravijih stvari koju možete uraditi za svoju decu (i sebe) jer će opremiti hemikalije, koje šalju poruke u mozgu, tokom dana.

Visoko proteinski doručak podiže dopamin, acetilholin i ostale neurotransmitere mnogo više nego doručak od žitarica bogat ugljenim hidratima, đus ili banana. Doručak bogat ugljenim hidratima će podići hormon insulin, povećati hemijski transmiter serotonin, zbog čega će se vaša deca osećati omamljeno i imaće manje energije.

Tačnije, kada su u krvi prisutne velike količine glukoze, ćelije mozga, koje su odgovorne za budnost, trajanje energičnosti i pamćenje se blokiraju. Unos proteina daje pozitivne efekte jer amino kiseline iz proteina stimulišu iste te ćelije koje su blokirane zbog glukoze, i čine ih punim energije i daju bolje kognitivno funkcionisanje.

Savet 2: Obezbedite ishranu tokom dana bogatu proteinima i amino kiselinama.

Hrana bogata proteinima pruža izgradnju blokova za hemijske prenosnike koji dozvoljavaju opitmalno kognitivno funkcionisanje zbog čega će dete biti motivisano i energično, ali ne i hiperaktivno ili nepažljivo. Entuzijazam i fokusirana energija pomažu deci da se zainteresuju za učenje, i da budu pod kontrolom.

Upotreba ishrane bogate proteinima prestala je sa praksom lečenja napada, zamenom za ketogenik ishranu koja je bogata mastima i ugljenim hidratima.

Ketogenična ishrana menja izvor energije, za mozak, iz glukoze u masti, što se konvertuje u ketone koji se koriste za energiju u mozgu.

Ovo se teško održava, i bolji rezultati zdravlja i ponašanja pokazali su se sa modifikovanom ketogenicnom ishranom koja je bogata proteinima, relativno bogata mastima, i sa malo ugljenih hidrata koji dolaze od nisko-glikemicnih izvora kao što su voce i povrce. Ishrana bogata proteinima ce pokrenuti neurotransmitere za optimalno funkcionisanje, i pomoci ce održavanje izvora energije glukoze umerenim ali dovoljnim da mozak održava kognitivnim.

Savet 3: Pregovarajte o unosu proteina u Ishranu

Ako započinjete sa ubacivanjem čiste ishrane bogate proteinima kod dece, pregovaranje će biti neophodno, i možete se jednostavno fokusirati na to da učite vašu decu zašto je protein toliko važan za njihov uspeh i njihove performanse. U svakom slučaju, ukoliko želite da zamenite ishranu kod dece od žitarica i hrane bogate ugljenim hidratima na ishranu baziranu na proteinima, probajte sa pregovorima.

Počnite sa doručkom i kažite svojoj deci da mogu da imaju svoju regularnu činiju žitarica ili poslasticu bogatu ugljenim hidratima za večeru ili uveče pred spavanja kao grickalicu ( to neće ubiti njihovo funkcionisanje mozga za dan).

Onda zamenite njihov redovan doručak sa proteinima - probajte losos, rolovano ćureće meso sa sirom, piletinu i jabuku za doručak, kobasice dinstane na puteru, jaja ili puter od badema sa komadićima voća.

Prema istraživanju deca neće biti baš ubeđena, ali tona podataka pokazuju da deca koja jedu proteine za doručak imaju superiornu ishranu, imaju manju šansu da budu gojazna, imaju bolje rezultate na testovima, imaju bolje sportske performanse i imaju više opšte edukativne nivoe od dece koja jedu slabo kvalitetan doručak ili ga i izbegavaju.

Pregovaranjem o ubacivanju proteina u dečiju ishranu, oni će doživeti kako je to imati ishranu koja im pomaže da kontrolišu svoje ponašanje, održavaju fokus i da imaju bolje performanse. Vremenom, steći će naviku da favorizuju protein.

Savet 4: Uzmite u obzir eliminisanje glutena i prerađjenih namirnica

Eliminisanje glutena je efektivan tretman za ozbiljne probleme vezane za učenje i ponašanje jer se gluten slabo vari u crevima, uzrokujući inflamaciju koja ide pravo do mozga. Unos glutena doslovno raspaljuje mozak tako što deponuje tip naslaga koje ometaju pravilnu komunikaciju moždanih ćelija.

Savet 5: Pojačajte Unos Omega-3

Omega 3 masne kiseline DHA i EPA koje se nalaze u ribljem ulju su neophodne za optimalno funkcionisanje mozga jer one omogućavaju da se stvaraju brze konekcije od strane hemijskih prenosnika u mozgu.

Multivitamin koji uključuje magnezijum, cink, vitamin D i omega-3 masti značajno poboljšava sposobnost obraćanja pažnje i na prebacivanje fokusa na druge stvari, mnogo više nego kod kontrolisane grupe koja je uzimala placebo. Deca su takođe poboljšala svoj vokabular i veštinu čitanja.

Savet 6: Eliminišite Aditive i Boje iz Ishrane

Ubedljiva studija u časopisu "The Lancet" pokazala je da aditivi mogu da izazovu hiperaktivno ponašanje kod dece koja nisu prethodno imala tih problema. Studiju je navela Evropsku Uniju da zahteva etiketiranje koje upozorava na sintetičke boje koje se nalaze u proizvodima hrane.

U studiji, istraživači su davali deci od 3 do 8 godina starosti, hranu sa veštackim bojama u dozi koja se normalno nalazi u velikim porcijama čokoladica. Boje u hrani dale su značajno štetne odgovore kod obe grupe dece, ukazujuci na osetljivost na hemikalije što je rezultovalo lošim ponašanjem i lošom socijalnom interakcijom.

Jednostavno rešenje za izbegavanje hemikalija u hrani vaše dece jeste eliminisati prerađenu i pakovanu hranu, i uvek čitajte sastav.

Savet 7: Eliminišite ili smanjite unos šećera u ishrani svoje dece.

Zabeleška o šećeru – studije o vezi između unosa šećera i hiperaktivnosti nisu uspele, ali to je verovatno jer je problem sa šećerom taj što on vodi ka tome da velika količina šećera u krvi odlazi u mozak, što je ubrzo propraćeno padom šećera u krvi, i to proizvodi lošu električnu aktivnost cerebralnog korteksa. Pa tako, nije količina šećera u ishrani ta koja je obavezno problem, ali efekat u telu koji vodi ka lošem ponašanju (mala razlika ali bitna).

Na kraju, najbolja kognitivna funkcija i ponašanje nastaće kada se ograniče ugljeni hidrati i hemikalije koje ugrožavaju dečije učenje i ponašanje.Takođe će dete imati bolji apetit ako ima redovne obroke,a to se sve remeti kada je preveliki unos sećera zastupljen.

(Vladica Jovanović - Vlasnik i trener u www.fitnesclubvladica.com)