DA LI ČEKAMO DA BUDE MRTVIH U NOVOM PAZARU? Može li iko da prekine utakmicu u Srbiji kad navijači divljaju! (VIDEO) (FOTO)

Da li država, policija i fudbalski savez mogu da se izbore s hroničnim neredima koji se iz kola u kolo ponavljaju na stadionu Novog Pazara? Izgleda da ne. Zašto? Telegraf je pokušao da odgovori na ovo pitanje

Gotovo bez izuzetka, svaka utakmica Novog Pazara s beogradskim večitim rivalima ima svoju predigru u vidu navijačkog obračuna. Ništa manje Torcida i Ekstremi nisu neprijateljski nastrojeni ni prema ostalim navijačima drugih srpskih klubova.

Preporučujemo

Gotovo je nemoguće prebrojati sve njihove ispade. Najsvežiji, onaj koji se u nedelju dogodio kad je petardom pogođen trener Partizana Marko Nikolić, možda daje najbolju sliku kako se takvi ispadi završavaju. Šef struke crno-belih istakao je da su ga sekunde delile da umesto bez dela džempera ili sakoa ostane bez dela lica.

Kao po običaju, odgovor ispred Novog Pazara dao je dežurni portparol kluba s funkcijom generalnog sekretara Redžep Korać i opravdao postupak pristalica Pazaraca provokacijama Nikolića.

Sve i da je Nikolić umesto vođenja utakmice i saveta svojim izabranicima pažnju posvetio komunikaciji i dešavanju na tribinama, osuda za incident od strane domaćina je morala da usledi.

Da li je i sudija iz Subotice Kaurin, koji je delio pravdu u Novom Pazaru prilikom gostovanja Radničkog iz Niša prošle godine, zbog pogrešne procene zaslužio da bude pogođen ledenicom u glavu?

Srpski fudbal godinama se bori protiv huliganizma na tribinama donošenjem Zakona i brojnim ad hok odlukama koje se u praksi ne primenjuju. Podsetimo, svojevremeno je Crvena zvezda imala zabranu organizovanog vođenja svojih navijača u Kulu, ali kad su iz Zajednice saznali da navijači dolaze u svojoj režiji, doneto je solomonsko rešenje. Tribine su bile zatvorene za sve koji su želeli da gledaju meč. Verovatno se i fudbal igra za par predstavnika medija i klubova.

Sličnih primera je mnogo, incidenata još više, a sve se svodi na novčane sankcije i prazne tribine. Strategije za rešavanje problema, za edukaciju i kažnjavanje prestupnika nema.

Do ulaska Novog Pazara u Superligu za nerede su uglavnom bili zaduženi Delije, Grobari i United Forsi (navijači Rada). A onda su na scenu stupili Torcida i Ekstremi Sandžak.

Istorijat kaže da su pionirske ispade pravili na mečevima s Radovim pristalicama koji važe za ultranacionaliste još dok su se takmičili u drugom po kvalitetu rangu takmičenja. Počelo je čarkama, a nastavilo se transparentima s obe strane u kojima se podseća na masovne grobnice i trgovinu organima. Najgore od svega je što tu nije kraj.

Za navijače Pazara vezan je i paradoks, kao uostalom i za čitav srpski fudbal. Za sebe tvrde da su u bratskim odnosima s nekolicinom turskih klubova, a sami su međusobno do skoro bili posvađani i podeljeni u dve grupe - Torcidu i Ekstreme Sandžak.

Ono što je za pohvalu je ljubav koju prema fudbalu gaje građani grada na Jošanici. Gotovo bez izuzetka tribine su pune temperamentnih pristalica koji zdušno navijaju tokom svih 90 minuta. Ali nažalost, lepe koreografije i ambijent traju koliko i izlazak igrača na teren. Već posle prvog sudijskog zvižduka kreće pritisak.

Opravdanja za gađanje Marka Nikolića petardom, sudije Kaurina ledenicom, jednostavno nema, ma koliko se upinjao da nas ubedi u suprotno pomenuti Redžep Korać.

Fudbal u Srbiji biće još dugo na dnu, kako to reče trener crno-belih, dok svi koji žele da dođu na stadion ne budu to isto mogli da urade sa svojom decom, odeveni u obeležja kluba koja sami izaberu.

Prvo gostovanje Grobara u Pazaru završeno je skidanjem zastave i sukobom s policijom zbog spore kontrole na ulazu. Već narednog puta ka njima i tadašnjem prvotimcu Partizana Zvonimiru Vukiću leteli su topovski udari napunjeni ekserima.

Juče, zbog nemoći države i propusta Saveza, koji su doveli do bezbedonosnog rizika pristalicama crno-belih je ograničeno kretanje, odnosno u Novi Pazar nisu ni mogli da uđu. Zanimljivo je i da su Ekstremi, odnosno Torcida, takođe zbog ružne prošlosti, bili kažnjeni zatvaranjem severne tribine, ali su se na njoj ipak pojavili u velikom broju. Kako?

Tako što su na legitiman način iskoristili novi propust FSS-a koji ostavlja mogućnost žalbe klubovima od osam dana i dok presuda ne postane pravosnažna, ne može da stupi na snagu. Dodajmo tome i da je za navijače trebalo da bude zatvorena severna tribina, a petarde, grudve, baklje, upaljači doeteli su sa zapada.

Srećom u nesreći mogu se smatrati gostovanja Crvene zvezde u Raškoj. Do prethodnog meča kad ih je oko 400 uspelo da nađe ulaz na Džehenem park, Delije su uglavnom propuštale ovo vruće gostovanje. Što zbog utakmica koje su uglavnom padale u vreme Uskršnjih praznika, kad crveno-beli Ultrasi tradicionalno ne idu na stadione, što zbog zatvaranja stadiona Pazara kao vida sankcije usled sukoba na tribinama.

U leto 2012. aktuelni srpski šampion gostovao je u Pazaru pred navodno praznim tribinama. Navodno apostrofiramo zato što je na zapadu umesto predviđenih 72 posmatrača bilo bezmalo hiljadu ljudi koji su sve vreme navijali.

Daleko od toga da su ostale navijačke grupe oportunistički nastrojene ka nasilju i ispadima, međutim u Pazaru je izveštaj o neredima gotovo redovan pratilac izveštaja o dešavanjima na terenu.

Utisak je da Savez i ne pokušava da se ozbiljnije pozabavi ovim problemom. Sve se završava novčanom kaznom i suspenzijom čitavog ili dela stadiona. Sav teret pada na policiju i na pripadnike Žandarmerije koji se broje u hiljadama.

Zakon o sprečavanju nasilja na stadionima i sportskim priredbama postoji, ali se retko ili skoro nikada ne primenjuje. Šta se dešava s najavama da će na stadionima dežurati sudija koji će automatski nakon izgreda kažnjavati prestupnike i slati ih u pritvor?

Svojevremeno je u Pazaru topovskim udarom pogođen i Nemanja Supić, golman Vojvodine, koji se nedugo zatim obreo u redovima Pazaraca za koje je branio godinu dana i pored najava Ekstrema da do toga neće doći.

Lokalna uprava u Pazaru definitivno nije u stanju da se izbori s problemima na stadionu, jer je situacija kraj Jošanice već dovoljno napeta zbog nacionalne i verske podeljenosti.

Pripadnici Torcide i Sandžaka vrlo često na svom bunjištu pripadnike drugih navijačkih grupa vređaju na verskoj osnovi. To bi možda i bilo lako shvatiti da u redovima plavo-belih ne igra mnogo fudbalera čiju nacionalnost navijači Pazara upravo vređaju.

I zato, koliko god se upinjali da sebe predstave gradom fudbala, dok ne reše problem na tribinama Novi Pazar to neće biti. I još važnije, dokle god ne počnu da preuzimaju odgovornost za ispade svojih pristalica, čelnici Pazaraca ne mogu važiti za ozbiljne fudbalske radnike.

Sigurno da je velika većina navijača koji vikendom odlaze na Džehenem park tu došla zbog fudbala i podrške svom timu, to niko ne spori, međutim, zbog nediscipline ekstremne manjine o njima se malo zna.

Pitanje svih pitanja je kako stati na put huliganizmu na srpskim stadionima?

Saopštenjima klubova koji brane svoje navijače, odbacuju odgovornost i krivicu svaljuju na druge - sigurno ne.

Postupcima Zajednice prvoligaša, FSS-a koji ne sprovode sopstvene odluke i propise - sigurno ne.

Hiljadama policajaca koji se izlažu strastima huligana i kordonima i u oklopnim vozilima obezbeđuju sportsku, priredbu - definitivno ne.

Kako onda?

Stalnom edukacijom i rigoroznim kažnjavanjem, zabranom provokacija i striktnom primenom zakona.

Stadioni u Srbiji zvrje godinama prazni, a i onih par stotina koliko ih se neretko okupi da gleda fudbal, vremenom će izgubiti volju. Razumljivo, jer niko svoj život ne smatra toliko bezvrednim da ga izgubi na uglavnom oronulim srpskim stadionima.

Redosled poteza koji povlače čelnici FSS-a je takođe diskutabilan. Prioritet su reflektori, a ne tereni koji izgledaju kao oranice. Gde ćete bolji primer od blata u Novom Pazaru na kome je juče odigran derbi kola.

(Telegraf.rs)