Šta su fudbaleri Zvezde radili kad je Deki Stanković 1998. odlazio s Marakane?

Mnogi nisu ni u školu pošli, mada je bilo i onih koji su ozbiljnije počeli da se bave fudbalom

Dejan Stanković će imati tu čast da se na Marakani oprosti od dresa Crvene zvezde, kluba u kojem je ponikao, ali ništa manju čast neće imati ni sadašnji fudbaleri najtrofejnijeg srpskog kluba.

Preporučujemo

Jer, igranje rame uz rame s Dekijem jedino se može okarakterisati kao velika čast.

- Svi znamo ko je i šta je Dejan Stanković. Biće mi čast da odigram deo utakmice zajedno s njim, a mogu da zamislim kako se osećaju naši mladi fudbaleri koji su imali tri-četiri godine kada je Stanković igrao u Crvenoj zvezdi - kaže Darko Lazović.

Upravo te reči su nas i navele da pogledamo gde su se ostali prvotimci Zvezde nalazili u momentu kad je Deki odigrao poslednji meč za Zvezdu pre nego što je na leto 1998. prešao u Lacio za 24 miliona nemačkih maraka.

Damir Kahriman (13) - radovao se što će krenuti u osmi razred, odlasku na malu matursku ekskurziju i to što će njegova generacija biti najstarija u školi.

Predrag Rajković (3) - čekao da proslavi treći rođendan i verovatno poklon u vidu prve lopte.

Marko Trkulja (8) - taman se navikao na učiteljicu i krenuo da uči tablicu množenja.

Savo Pavićević (17,5) - bio u euforiji proslave 18. rođendana i ''ganjao loptu'' u rodnom Lovćencu.

Darko Lazić (4,5) - plašen od strane rodbine da godinu ranije u školu ako ne bude slušao.

Bogdan Planić (6,5) - kupovao sveske i olovke i spremao se za prvi razred.

Vukašin Jovanović (2,5) - počeo da jede čvršću hranu i da preskače jednu stepenicu.

Nikola Mijailović (16,5) - javljale se prve ozbiljnije simpatije i spremno čekao početak fudbalske karijere u Zemunu.

Stefan Đorđević (7,5) - uspešno završio prvi razred i praktično naučio sva slova.

Nikola Antić (4,5) - počeo da otkriva nove stvari i izgovara malo komplikovanije reči.

Marko Petković (6) - spremao se za školu, učio brojeve i slova, ali su mu se razvile i sposobnosti da prikrije istinu.

Predrag Đorđević (8) - bio u godinama kada se uvek trudio da igra fudbal s četvrtacima.

Aleksandar Kovačević (6,5) - krenuo u prvi razred i shvatio da većina drugara navija za Crvenu zvezdu.

Goran Gogić (12) - crveneo pred devojčicama u razredu i popunjavao ljubavne leksikone.

Vukan Savićević (4) - gledao svoje prvo SP u fudbalu i pitao se ''šta one čike rade''.

Miloš Bosančić (10) - pobegao u Partizan iz Zvezde zbog brata.

Aleksandar Katai (7,5) - prvo ozbiljnije upoznavanje s loptom.

Daniel Avramovski (3,5) - znao da kaže svoje ime i nacrta čoveka sa glavom, telom, rukama i nogama.

Nejc Pečnik (12,5) - trčao za loptom u rodnom Dravoradu i žalio što Slovenije nema na SP u Francuskoj, dok su Jugoslavija i Hrvatska tamo.

Mihailo Ristić (3) - trčao po prostranim livadama Republike Srpske i sve češće počeo da zapitkuje. Da bi ga se ''rešili'' kupili su mu loptu koja će mu kasnije biti život.

Darko Lazović (8) - stidljivo sedio u drugoj klupi s najlepšom devojčicom u razredu. Dozvoljavao joj da prepisuje kontrolni iz matematike.

Nenad Gavrić (7) -  s velikom radošću krenuo u školu kako bi svima rekao da navija za Zvezdu

Đorđe Despotović (6,5) - dobio prve sličice na poklon, ali se razočarao kada je izvukao Kolina Hendrija.

Đorđe Rakić (13) - objašnjavao klincima ispred zgrade teoriju fudbala i glumio meksičkog napadača Luisa Hernandeza. Nije želeo u školu jer su se učili razlomci

Luka Jović (1) - pokušavao da napravi prve korake, dok su roditelji željno iščekivali sinovljev prvi rođendan.

(Telegraf.rs)