OČI U OČI S MAJSTOROM KAPUERE: Šta je najbolje uraditi ako vas neko iznenada udari? (VIDEO) (FOTO)
U intervjuu za Telegraf Brazilac Marselo da Silva (41), jedan od deset najboljih kapuerista na svetu, otkriva kako mu je kapuera spasila život u siromašnoj faveli u Rio de Žaneiru, zašto je dugo ova veština bila zabranjena i zašto je bolje baviti se kapuerom nego MMA borbama
Brazilac Marselo da Silva (41) daleko poznatiji kao Meštre Pulmao, jedan od deset najboljih kapuerista na svetu, već sedam godina živi u Beogradu.
Okružen kako sam kaže Evropljanima koji ga po vedrom duhu najviše podsećaju na njegove Brazilce, u srpskoj prestonici pre pet godina osnovao je "Centar brazilske kulture", u okviru kojeg drži predavanja i treninge kapuere - kulturnog fenomena nastalog među afričkim robovima u vreme kolonizacije Brazila, koji na jedinstven način spaja elemente borbe, samoodbrane, plesa, kulturne baštine, mita i istorije ove zemlje.
Prema sopstvenom priznanju kapuerom je počeo da se bavi pre skoro tri decenije. Bilo mu je 14 godina, živeo je u faveli u Rio de Žaneiru, divljem naselju u kojem je svakodnevno morao da se brani od nasrtaja opasnih uličnih nasilnika.
Za razliku od drugih veština, ova je, kaže, imala idealnu kombinaciju pokreta i udaraca za samoodbranu.
- Kapueru možete da primenite u bilo kom prostoru i trenutku. Iako je u početku praktikovana u svrhe samoodbrane, vremenom je evoluirala u igru koja podseća na ples... Što se mene lično tiče, učinila je da shvatim da suština nije u borbi nego u igranju svojevrsne igre "pitanja i odgovora" - počinje priču za Telegraf Pulmao u prostranoj sali za trening u čijem centru privlače pažnju zastave Srbije i Brazila, raširene tik jedna uz drugu.
Razgovor sa Meštrom "začinjen" je obaveznim delom kapuere - zvukom perkusionog instrumenta birimbao, tradicionalno najbližeg našim guslama. Saznajemo da brzina igre uvek mora da poštuje ritam birimbaua, ali i da "nikada ne treba da se plašimo da priđemo blizu svom protivniku, jer što više priđemo, više ćemo naučiti".
Na prilično poetičan početak Meštrove priče sasvim logično nadovezujemo se pitanjem: "Mislite li pre svega na to što je za razliku od drugih veština, u kapueri cilj - izbegavanje udaraca, a ne napadanje"? na šta on iz stopa odgovara.
- Morate da prepoznate momenat za napad i momenat za izbegavanje udaraca. Kapuera je kao život! Bitne su interakcija, improvizacija i refleksi. Ako mi sada sedimo i pričamo, i ja iz čista mira krenem da te udarim, znaćeš šta treba da uradiš, zar ne? - pita nas uz osmeh Meštre dodajući da je kapuera poput hemije među ljudima.
Polaznici Pulmaove grupe u proseku imaju 25 godina. Ima ih oko 90, čine početnu, srednju i višu grupu, u zavisnosti od ranga pojasa. Na jednom treningu ih bude i po 20, 30, a svi vežbaju u parovima i odeveni su u belo - koje asocira na mir i slobodu, kategorije na kojima počiva istorijat ove veštine.
O tome moraju li polaznici da imaju neke predispozicije za bavljenje ovom veštinom, Pulmao kaže.
- Možete početi sa treninzima ako imate sedam, a možete krenuti i sa 77 godina! Prvo se stiče beli, pa žuti, narandžasti, sivi, plavi, zeleni, ljubičasti, braon, i naposletku crveni pojas s kojim dolazi i titula "majstora".
Samo se nameće pitanje koliko je u proseku potrebno da bi se došlo do crvenog pojasa?
- Oko 25 godina - odgovara uz osmeh Meštre nastavljajući - Ali, znate kako mi u Brazilu imamo običaj da kažemo: "Pojas služi da drži pantalone"!
I sami uz osmeh dodajemo da nije loše imati viši rang pojasa. Naročito ako usred noći po povratku iz kafane naiđete na nekog manijaka. A prednost kapuere u odnosu na druge veštine poput na primer MMA borbi je u tome što se bez ikakvih sankcija može primeniti u samoodbrani! Čak i na ulici.
Na rastanku sa Pulmaom ne možemo, a da ga ne pitamo zašto je na početku razgovora rekao da su Srbi slični Brazilcima, i da li to znači da ih nešto posebno za razliku od drugih Evropljana vezuje za kapueru?
- Vezuje ih istorija! Srbi baš kao i Brazilci znaju šta znači borba za slobodu! - završava priču za Telegraf Meštre pozivajući sve koji žele da saznaju o kapueri mnogo više na Festival brazilske kulture, koji će biti održan 7. i 8. novembra u Poršeovom salonu na Adi.
Priču o veštini koja ide "ruku pod ruku" sa filosofijom završićemo onako kako smo mogli i da je počnemo sa "Bila jednom jedna... uzbudljiva istorija kapuere".
U osvit 16. veka, godine 1500. Portugalci, predvođeni istraživačem Pedrom Alvaresom Kabralom, došli su u Brazil. Jedna od prvih mera koje su došljaci preduzeli bilo je utamničenje brazilskih Indijanaca, i njihovo iskorišćavanje kao robovske radne snage na plantažama šećerne repe i pamuka.
Pošto su brzo umirali u zarobljeništvu ili bežali ka najbližim indijanskim selima, Portugalci su počeli da dovoze robove iz svojih kolonija u Africi, najvećim delom iz Angole.
Konačna cifra dovedenih bila je oko četiri miliona duša.
U 17. veku Holanđani su kontrolisali delove severoistočnog Brazila, a kada su se, nakon objave rata Portugalu obrušili na koloniju robova. ovi su napravili prve korake ka slobodi.
Sa svakom holandskom invazijom, međutim, obezbeđenje na plantažama i u gradovima bivalo je sve slabije. Koristeci situaciju, robovi su bežali u šume tražeci mesto da se sakriju i prežive. Mnogi su posle uspešnog bega osnivali nezavisna sela, u istoriji poznata kao "kilombo".
Najznačajniji "kilombo", Palmares, sa svojim vođom, kraljem Gunga-Zumbom trajao je punih 67 godina u dubinama šuma u oblasti Alagoas, odbijajući sve napade portugalskih i kolonijalnih sila. Usled ogromne i stalne opasnosti, način borbe se morao prilagoditi izgledu "kilomboa", te "prsa-u-prsa" postaje osnovni metod borbe.
Taj vid borbe, prema nekim istoričarima, još tada dobija naziv "Capoeira de Angola", jer se jedno od značenja reči kapuera odnosi na nisku gustu vegetaciju koja niče na predelima gde je posečena šuma, što je činilo idealna mesta za skrivanje te su se i borci nazivali kapuere, a tek mnogo godina kasnije se ustaljuje današnji naziv, kapueristi.
Početkom 20. veka kapuera se koristi uglavnom na ulici za nasilje, te je čitavih 40 godina zabranjivana. Tek je legalizovana pred Drugi svetski rat.
Kreatorom moderne kapuere smatra se Meštre Bimba, koji osniva prvu akademiju ove veštine. Šezdesetih je formirana moderna kapuera, koja u Evropu stiže 90-ih, a konkretno u Srbiju 1999. godine.
(Katarina Vuković)