BUNDESLIGA JE PRVAK SVETA: Dokaz da Nemci imaju najjači nacionalni šampionat na planeti (FOTO)
Praveći retrospektive ovog Svetskog prvenstva, svi se uglavnom bave reprezentacijama. Umesto toga, odlučili smo da se pozabavimo ligom iz koje dolazi gro igrača teške "pancerske" artiljerije koja je ponovo na krovu sveta, i igrači mnogih drugih nacionalnih timova. Potvrda stava iznenesenog u naslovu je pred vama!
Nakon spektakularnih igara na upravo završenom Svetskom prvenstvu u Brazilu, tokom koga su "panceri" ponizili Portugaliju a posebno domaćina u najmoćnijem polufinalu ovog nadmetanja koje je svet verovatno ikada video, i potpuno se zasluženo popeli na fudbalski krov i tron sveta, rekapitulacije nemačkih igara i njihovog učinka su neizbežne.
Međutim, umesto da se bavimo dosadnom statistikom koja će dokazati da je fudbalska reprezentacija DFB-a (Nemački fudbalski savez, prim. aut.) bila superiorna (kao da to već ne znamo), da je bila najdisciplinovanija, najspremnija, da je bila mašina (znamo, znamo, znamo), odlučili smo da stvari sagledamo iz drugog ugla. Iz ugla Bundeslige.
Od 23 člana nemačkog nacionalnog tima koji je osvojio "Zlatnu boginju", 16 igra u bundesligaškim klubovima. Uprkos činjenici da ni jedan Argentinac ne igra u njoj, Bundesliga je svejedno bila ubedljivo najzastupljenija u finalu na Marakani.
Bundesliga je takođe bila najzastupljenija i u polufinalima, sa 21 igračem u sva četiri tima. Pojedinačno, minhenski Bajern je bio najzastupljeniji klub u polufinalima, sa devet igrača.
Sveukupno, na celom Svetskom prvenstvu, 77 igrača 1. Bundeslige i 2. Bundeslige (popularne "cvajte") otputovalo je u Brazil; iz ove potonje čak pet igrača. Od 72 Bundesligaša, 39 je prošlo u osminu finala, što je fantastičnih 54 odsto, dok je u četvrtfinale otišlo 25 igrača, odnosno 35 odsto!
Svaki pet gol na ovom Svetskom prvenstvu postigao je igrač nemačkog šampionata, tačnije - 20,5 odsto! 35 golova od ukupno 171 koliko je dato je najbolji skor od svih liga na planeti.
Gledano po klubovima, Bajern je najefikasnija ekipa na protekloj svetskoj fudbalskoj smotri: igrači bavarskog giganta zabili su "brazuku" u protivničku mrežu ubedljivih 18 puta. Primera radi, na drugom mestu je Barselona čiji su fudbaleri to učinili 10 puta. "Zvezda juga", kako u Nemačkoj zovu Bajern, je tako skoro dvostruko efikasnija od drugoplasiranog na ovoj listi.
Na sve to, Bajernovi igrači Miler i Šaćiri su jedini na SP u Brazilu postigli het-trik; uspeh utoliko veći ako se napomene da je postizanje tri ili više golova na meču od strane jednog igrača postala prava retkost na ovim turnirima, s obzirom da je na prethodna dva to pošto za rukom samo Gonzalu Iguainu pre četiri godine u Južnoj Africi.
Tomas Miler je pored toga postao i jedini osvajač Zlatne kopačke koji je ponovio uspeh na narednom Svetskom prvenstvu: pre četiri godine postigao je pet golova i imao tri asistencije, identično kao i sada. Tri njegova gola su bila vodeća na utakmici, što je opet rekord na pojedinačnom turniru. Za ovaj uspeh mu je bilo potrebno samo osam šuteva u okvir gola i 16 ukupno. 41,7 odsto Milerovih šuteva na dva njegova SP koji nisu bili blokirani su završili u mreži, što je najbolji učinak nekog igrača od 1966, od kako se vodi računa o ovoj statistici (preduslov je da ste postigli barem tri gola).
Takođe, on je 47 puta dotakao loptu u protivničkom šesnaestercu, najviše od svih igrača. Zanimljivo, njegovi golovi gotovo uvek garantuju pobedu Nemačke: kada je on bio strelac pobedili su 14 puta i remizirali triput (ovo je sveukupna statistika, ne samo za SP). Na 22 takmičarska meča za svoj nacionalni tim postigao je 17 golova. Fantastično!
Bajernovo krilo Arjen Roben je jedini igrač na ovom SP koji je uspeo da iznudi dva jedanaesterca. Postigao je tri gola i imao jednu asistenciju i bio stalna pretnja po protivnički gol, kao i obično. U dve penal-serije, oba puta je postigao gol i odigrao svaki minut mečeva Holandije. Imao je najviše šuteva za svoj tim (19), namestio drugima najviše šuteva (17) i pobedio u 55 odsto duela. 45 puta je dotakao loptu u protivničkom kaznenom prostoru, i po ovome je jedino njegov suigrač Miler bolji.
Vratimo se na Bundesligu kao totalitet: njeni fudbaleri su 14 puta bili proglašeni za igrača utakmice, i to Arjen Roben tri puta, Tomas Miler, Šaćiri i Gece po dva puta, i po jednom Mats Humels, Toni Kros (tek prešao u madridski Real), Mario Mandžukić (tek prešao u madridski Atletiko), Heung-Min Song i Kevin De Brujne. Pošto je Mario Gece proglašem za igrača finalne utakmice, Bundesliga ima i ovaj trofej. (Gece je, sa 22 godine i 39 dana starosti, najmlađi strelac finala SP još od Volfganga Vebera koji je za ondašnju Zapadnu Nemačku 1966. postigao gol kada je imao 22 godine i 33 dana.)
Statistika koja se bavi pas igrom otkriva još jedno polje u kome su bundesligaški igrači potpuno dominirali. Toni Kros je loptu dotakao 730 puta, što je najviše od svih igrača na turniru, i odigrao je 605 pasova od čega je bio uspešan u 89,9 odsto slučajeva. Sledi Filip Lam sa 584 pasa i 90.8 odsto uspešnosti. Na trećem mestu je Maskerano, ali odmah potom dolazi Bastijan Švajnštajger sa 429 pasova i 89,5 odsto uspešnosti, i Boateng sa 390 pasova i 82,8 odsto uspešnosti. Dakle, od pet najboljih igrača sredine terena, četiri su iz Bundeslige.
Čuvar mreže Bajerna (opet taj Bajern), Manuel Nojer, najbolji je golman turnira i ponosni, i potpuno zasluženi, nosilac Zlatne rukavice. Sačuvao je 85,2 odsto šuteva na svoj gol, i samo je Kostarikanac Kejlor Navas imao bolji procenat od njega (i dva meča manje). Nojer je takođe u četiri utakmice potpuno sačuvao svoju mrežu, što je rekord koji deli sa Argentincem Serhiom Romerom. On je oborio još jedan zanimljivi rekord, pošto je u dramatičnom meču osmine finala protiv Alžira devet puta izašao iz šesnaesterca ne bi li bekovski počistio loptu ispred napadača opasnih Severnoafrikanaca; ukupno je 19 puta pipnuo fudbal van svog kaznenog prostora. U toj utakmici je takođe dodirnuo loptu 59 puta: samo četvorica Alžiraca su uspeli više.
Što se tiče defanzive, Bundesliga je opet bila najbolja. Najviše uspešnih startova imao 36-godišnji Danijel van Bujten, koji je bio uspešan u 87,5 odsto startova na koje se odlučio. Filip Lam (sa 76,2 odsto) i Rikardo Rodrigez (sa 75 odsto) su na trećem odnosno četvrtom mestu.
U finalnom meču koji je Evropljanima doneo prvu titulu svetskog prvaka na južnoameričkom kontinentu, Nemci nisu dozvolili Argentincima ni jedan šut u okvir gola. Ovo je, kao što znate, četvrta titula za tim DFB, čime su se izjednačili sa Italijanima. Samo Brazil ima više; jednu više.
Bundesligaškoj mašineriji je ovo osmo finale Svetskog prvenstva (!!!), što je rekord sam po sebi. Od pedesetih godina, u svakoj je deceniji igrala barem jednom u ovoj utakmici svih utakmica: 1954, 1966, 1974, 1982, 1986, 1990, 2002, i sada 2014. Po četvrti put zaredom je igrala u polufinalu, što je opet rekord. U svojih 18 učestvovanja na ovom turniru, 17 puta je igrala u četvrtfinalu (poslednji put je zaustavljena u ranijoj fazi 1938. godine kada su izbačeni u osmini finala od Švajcarske posle ponovljenog meča). Prema tome, ne čudi podatak da ona (Bundesligaška mašinerija) ima najviše utakmica na SP, sada ukupno 106, što je dva više od Brazila i 23 više od Italije.
Zahvaljujući onom ponižavanju domaćina u polufinalu, "panceri" su prestigli Brazil po broju postignutih golova na SP: imaju 224, tri više od njih, i 93 više od trećeplasirane Argentine. Mašala!
Teška artiljerija Bundeslige je oborila i sve rekorde polufinalnih utakmica onom devastacijom Brazila: nikada nijedan tim nije postigao sedam golova, niti je pobedio sa šest golova razlike; čak ni pre 80 godina kada su celi timovi igrali u napadu. U ovoj istorijskoj utakmici nemački je šampionat imao osam igrača u startnih jedanaest.
Zato, ko je istinski prvak sveta u fudbalu? Bundesliga. Nemački klubovi imaju i para, i znanja, i dobro vode računa o svojim finansijama kako bi bili solventni; njihovo prvenstvo ima najbolju posetu od svih sportskih liga na svetu; prošle godine su imali dva tima u finalu Lige šampiona. Samo je pitanje vremena kada će otpočeti njihova potpuna dominacija u evropskom klupskom fudbalu. Možda je baš ova godina nulta.
(Još jedan kuriozitet: ovo Svetsko prvenstvo je bilo prvo u kome su tri trenera iz jedne zemlje uspela da dovedu svoje ekipe do osmine finala; u pitanju su Lev koji je vodio Nemačku, Klinsman Ameriku i Hicfild Švicu.)
Sportske vesti iz zemlje i sveta možete pratiti i na našoj Fejsbuk stranici Telegraf.rs!
Takođe nas možete pratiti i na našem Tviter nalogu @TelegrafSport
(V. V.)