ZVEZDINI ODGOVORI DRŽAVI: Mi smo već privatan klub

Sa "Marakane" poručuju da "odluka o transformaciji mora biti dobrovoljna i podržana od strane članova Skupštine, pri čemu se mora ostvariti nadpolovična većina od ukupnog broja članova Skupštine FK Crvena zvezda"

Fudbalski klub Crvena zvezda objavio je odgovore na pitanja koje je uputilo Ministarstvo sporta i omladine u vezi sa procesom privatizacije.

Preporučujemo

Podsetimo, v.d. gensek kluba Zvezdan Terzić je izjavio da je reč privatizacija isuviše "gruba reč", i da je Zvezdi, zbog toga što je udruženje građana, neophodna "svojinska transfoermacija," predloživši nemački model.

Saopštenje prenosimo u celosti.

“FK Crvena zvezda prezentuje javnosti odgovore koje je naš Upravni odbor uputio Ministarstvu omladine i sporta na njihova pitanja.

Upravni odbor FK Crvena zvezda Vam dostavlja mišljenje povodom pitanja koja su upućena od strane Ministarstva omladine i sporta.

FK Crvena zvezda je već privatan Klub, tj. pripada svojim članovima, tako da možemo govoriti samo o procesu transformacije Kluba.

FK Crvena zvezda je jedini Klub u Srbiji koji ima izražen i sređen sistem članstva, gde delegirani reprezentativni članovi imaju aktivnu ulogu u rukovođenju klubom, kao i donošenju strateških odluka za budućnost Kluba.

Odluka o transformaciji mora biti dobrovoljna i podržana od strane članova Skupštine, pri čemu se mora ostvariti nadpolovična većina od ukupnog broja članova Skupštine FK Crvena zvezda.

U skladu sa napred navedenim, o modelu transformacije možemo se izjasniti tek kad dobijemo predlog kojim ćemo biti sigurni da će se ostvariti ciljevi iz Statuta FK Crvena zvezda.

Pitanje: Da li ste spremni da uđete u proces privatizacije?

Načelno postoji spremnost da se proces transformacije započne.

Međutim, konkretan odgovor na ovo pitanje (u smislu ispunjenja potrebnih uslova za transformaciju, rokova u kojima je moguće preduzeti svaku konkretnu radnju, efikasnost u donošenju odluka kluba i sl.), zavisi pre svega od toga kakav je predlog modela prema kojem će se izvršiti transformacija klubova, šta ona podrazumeva i šta su njeni konkretni ciljevi ali i efekti po sam klub i njegove članove.

Primera radi, ako predloženi model uključuje i rešavanje pitanja imovine koja ne pripada klubu već nosiocima javne svojine, a koju klubovi samo koriste po nekom osnovu ili bez njega, sam početak svojinske transformacije će trajati duže.

Sa druge strane, ako postupak transformacije podrazumeva transformaciju samog kluba ili transformaciju koja podrazumeva ukidanje svih prava trenutnih članova kluba, sam postupak transformacije će svakako imati puno otpora među samim članovima kluba i učiniće postupak transformacije neizvesnim i to, kako u smislu rokova za preduzimanje pojedinih radnji i donošenje pojedinih odluka od strane skupštine kluba, tako i u smislu krajnjeg cilja koji se želi postići.

Pitanje: Da li možete da uđete u proces privatizacije samostalno, na osnovu trenutno važećih propisa?

U proces transformacije ne možemo ući samostalno. Koliko smo obavešteni od pravnih eksperata iz ove oblasti, u ovom momentu ne postoji adekvatan ustavni i zakonski okvir koji bi obezbedio sprovođenje transformacije klubova iz forme udruženja građana u društva kapitala, čije se akcije/udeli mogu ponuditi privatnim investitorima na tržištu novca i koje bi nakon toga imalo jasno definisana vlasnička i upravljačka prava.

Pitanje: Da li procenjujete da možete da obezbedite odgovarajuće odluke svojih organa upravljanja za pripremu kluba za korporatizaciju i prodaju?

Odgovor na ovo pitanje je u najvećoj meri već sadržan u odgovoru na prvo pitanje. Naime, donošenje odgovarajućih odluka od strane skupštine kluba, ali i njihovo sprovođenje, zavisi pre svega od predloženog modela transformacije klubova, njegovih ukupnih ciljeva ali i efekata po sam klub i njegove članove.

Pitanje: Da li postoje verodostojni popisani, strukturirani dokumenti o imovini?

Klub poseduje tačnu i preciznu dokumentaciju koja se odnosi na celokupnu imovinu Kluba.

Pitanje: Da li ste spremni da odmah donesete odluku nadležnom organu o izradi finansijskih izveštaja o poslovanju sa stanjem 30. jun 2014. godine (bilans stanja, bilans uspeha, poreski bilans)?

Mi ovo pitanje razumemo na način da se istim zapravo pita da li se i kada može doneti i odluka o izradi ali i odluka o usvajanju finansijskog izveštaja za navedeni period. Odgovor na to pitanje je da, osim finansijskih izdataka koji se odnose na izradu izveštaja, ne postoje nepremostive prepreke, kako za donošenje odluke o izradi predmetnog izveštaja, a zatim i odluke o njegovom usvajanju, pod uslovom da je isti sačinjen u skladu sa Zakonom i primenjivim računovodstvenim standardima.

Naravno, kao i za sve druge odluke koje donosi skupština kluba kao najviši organ kluba potrebno je voditi računa o pravilima koje se odnose na sazivanje vanredne sednice skupštine kluba (načine i rokove dostavljanja poziva za sednicu i sl.).

Skrećemo pažnju da je statutom sportskog udruženja Crvena Zvezda predviđena mogućnost da se vanredna sednica skupštine sazove i u nešto kraćim rokovima i po neznatno olakšanoj proceduri, sve pod uslovom da je hitno potrebno održavanje vanredne sednice skupštine kluba.

Pitanje: Da li smatrate da članovi kluba moraju i da participiraju u privatizaciji, odnosno da postanu vlasnici akcija kuba?

Čini se da bi to bilo najpravičnije ali istovremeno i pravno najkompleksnije rešenje.

Naime, generalni problem leži u tome što kapital sportskog udruženja Crvena Zvezda nije raspodeljen među članovima tako da se zna ko od članova sportskog udruženja Crvena Zvezda ima koliko učešće u kapitalu, sve ovo zbog zakonskog pravila, ali i opštih pravila koja važe za svaku vrstu neprofitnog udruživanja, prema kojima članstvo u udruženju ne daje pravo na učešće u kapitalu udruženja u nekom procentu ili u raspodeli eventualnih dividendi.

Navedeni problem odnosi se na sva pravna lica koja su organizovana u formi udruženja jer Zakon o udruženjima ( saglasno opštim pravilima neprofitnog udruživanja ), tretira „ kapital“ udruženja samo kao računovodstvenu kategoriju, a ne i kao kategoriju koja je imanentna privrednim društvima (a koja dozvoljava učešće pojedinaca u kapitalu pravnog lica, vršenje vlasničkih prava po osnovu učešća u kapitalu pravnog lica, raspolaganje na osnovu učešća u kapitalu pravnog lica i sl.).

Čini se da je zbog prethodno navedenog celishodno razmisliti i o alternativi, prema kojoj bi se kroz postupak restrukturiranja obezbedilo da članovi udruženja zadrže sva članska prava koja imaju u samom sportskom udruženju Crvena Zvezda, a da istovremeno sportsko udruženje Crvena Zvezda zadrži vlasnička prava na delu akcija/udela nekog budućeg društva kapitala, na koje bi se prenela takmičarska prava sportskog udruženja Crvena Zvezda.“

Sportske vesti iz zemlje i sveta možete pratiti i na našoj Fejsbuk stranici Telegraf.rs!

Takođe nas možete pratiti i na našem Tviter nalogu @TelegrafSport

(Telegraf.rs)