ULTIMATIVNI FRIZBI: Bukvalno najgotivniji sport na svetu! (VIDEO)

Kladimo se da nikada za ovu igru niste čuli, iako samo u Americi ima preko pet miliona registrovanih igrača. I nije popularna samo tamo, popularna je u gomili zemalja. Kada budete videli o čemu radi shvatićete i zašto, a možda i sami "odlepite" za njom

Postoje oni magični momenti koji se pamte do smrti, koji vas potpuno "navuku" na neki sport i zauvek vas zarobe u opsesivnoj ljubavi prema njemu, ne daju vam mira, teraju vas da ga gledate i igrate neprestano. Upravo je takav momenat iskusio Džered Kes, jedan od ljudi koji su leta 1967. godine izmislili sport o kome danas pišemo, a koji se jednostavno naziva ultimat (mada se često na to dodaje i frizbi, da bi bilo jasno o čemu se radi).

Preporučujemo

- Sećam se da sam jednom trčao da bih uhvatio bačeni mi frizbi, skočio sam u vazduh i osetio sam kako mi uleće u ruku i osetio sam savršenu sinhronizaciju i radost trenutka, i dok sam padao rekao sam sebi, "ovo je ultimativna igra, ovo je ultimativna igra" - rekao je on u jednom intervjuu pre desetak godina, kada je pričao o samim počecima sporta za kojim danas luduju desetine miliona ljudi diljem naše planete.

Sporta za koji vi, ili barem ogromna većina vas, ni ne zna da postoji.

KAKO JE ULTIMAT NASTAO

Gorepomenuti Džered Kes i njegov prijatelj Džoel Silver, zajedno sa Džonijem Hajnsom i Bazijem Helringom, osmislili su igru i njena pravila tokom srednjoškolskih studija u Nju Džersiju, u Americi. Prvi zvanični meč je odigran između članova studenskog veća i redakcije školskih novina. Uskoro je ceo kraj potpuno "odlepio"!

Mečevi između škola su narednih godina postali uobičajena stvar, a 1971. godine nastala je i prva konferencija, odnosno mini-liga. Maturanti su svoju ljubav prema igri odneli sa sobom u kampuse raznih koledža rasutih širom Sjedinjenih Država, pa se njome uskoro zarazio i ceo Prinston, Jejl, Rutgers, i ostale elitne školske ustanove Istočne obale.

Krajem sedamdesetih godina oformljena Asocijacija igrača ultimata, koja je počela da organizuje regionalne turnire i da kruniše šampione. Početkom osamdesetih ultimativni frizbi je preplivao okean, osnivanjem Evropske federacije letećeg diska. 1983. godine organizovano je svetsko prvenstvo u švedskom Geteborgu.

Popularnost je rasla munjevitom brzinom, sa imidžom slobodarske alternative tradicionalnim organizovanim sportovima. Danas širom zemaljske kugle postoje lige, organizuju se turniri, a poseta je odlična, imajući u vidu priroda ove igre i njenu zastupljenost u medijima.

OSNOVNA PRAVILA

Igralište ultimativnog frizbija je slično onom na američkom fudbalu ili ragbiju; postoji središnji deo gde se igra odvija i postoje krajnje zone ("end zone"); cilj je uleteli sa frizbijem u ruci na protivnikovu krajnju zonu, čime se postiže poen, odnosno gol.

Disk se uključuje u igru bacanjem ka protivniku; time počinje utakmica. Nakon toga, disk se kreće bacanjem ka svojim suigračima, ali onaj kod koga je disk i koji baca mora da stoji u mestu, odnosno ne sme da se kreće sa diskom, iako može da skakuće na jednoj nozi.

Ako je pas nekompletan, presretnut ili frizbi izađe van igrališta, protivnik odmah dobija posed diska i kreće u svoj napad. Drugi način da disk promeni vlasnika je da onaj ko u tom trenutku drži disk (bacač) ne uspe da ga izbaci iz ruke na vreme; odbrambeni igrač (marker) koji je manje od tri metra udaljen od bacača počinje da broji do deset, i ako bacač ne uspe da izbaci disk on automatski menja posed.

Postoji nekoliko tipova faulova. "Bacački faul" je situacija u kojoj dođe do namernog kontakta između bacača i markera. Takođe, u slučaju da odbrambeni igrač pokuša da ostvari kontakt sa protivničkim igračem koji pokušava da uhvati disk, dolazi do "primačkog faula". Faul može da bude i ako odbrana pokuša da fizički blokira bacanje. Jednako tome, ako defanzivac pokuša da ostvari kontakt sa diskom nakon što je ofanzivan suparnika uhvatio disk, i ofanzivni igrač izgubi disk, dolazi do vrste faula koja se zove "strip".

Igra je podeljena na desetominutne četvrtine. Tim sa najviše postignutih golova je pobedio. Ako je na kraju četvrte četvrtine nerešeno, igra se još dodatnih pet minuta. Ako je nerešeno i tada, igra se na "zlatni gol", odnosno, ko god prvi poentira je pobednik.

Svaka ekipa ima sedam igrača, a izmene se vrše između poena, tokom tajmauta ili zbog povreda. U klupskoj regulativi, onoj amaterskoj, teren ima 110m x 37m, uključujući i krajnje zone koje su 23m duboke. Kod profesionalaca je 12 metara širi.

Premda profesionalne lige koriste sudije, klupski ultimativni frizbi - koji igraju amateri i koji i vi možete da igrate (konačno, leto je, a Ada zove) - je poznat po svom duhu i te utakmice niko ne sudi, već se igra "na reč". Zahteva se snažan sportski ferplej i poštovanje protivnika.

Još jedan podatak za kraj. Premda je sport dosta popularan, i dalje je zadržao svoju čistotu. U svim američkim ligama, primera radi, postoji samo jedan čovek koji je plaćen na mesečnom nivou; ostali igraju zato što su zaljubljeni. Kada jednom budete uhvatili frizbi u letu, pali na zemlju i time postigli gol, možda ćete se zaljubiti i vi.

(V. V.)