INTERVJU Vlada Vujasinović: Ovde ništa ne može bez politike!

Kod nas sport bez politike ne može da uradi ama baš ništa *** Još nisam odlučio da li na kraju sezone završavam karijeru *** Partizan kao šampion Evrolige može da ostane bez bazena *** Peking je samo Šapićeva i Šefikova priča

Proslavljeni srpski vaterpolista Vladimir Vujasinović kaže u intervjuu za Telegraf.rs da još nije doneo konačnu odluku o završetku igračke karijere. Momak koji je osvojio 37 klupskih trofeja i 19 medalja sa reprezentacijom dodaje da bi više voleo da ostane pored bazena, odnosno da bude trener, nego sportski funkcioner, ali naglašava da u vaterpolu ostaje sigurno.

Vujasinović je govorio o reprezentaciji i Partizanu, brojnim problemima koji prate srpski vaterpolo, iskustvu iz inostranstva... Popularni "Vujas" kaže da nikad ne bi mogao da se bavi politikom, niti da se svrstava na stranu Zvezde ili Partizana, a nesportski potez hrvatskog reprezentativca Nikše Dobuda na ovogodišnjem prvenstvu Evrope smatra udarcem iz nemoći...

Da na početku razjasnimo, da li ste definitvno odlučili da završite karijeru?

- Razmišljam o tome, ali još nisam doneo konačnu odluku. Naše prvenstvo traje još dva meseca, tako da imam dovoljno vremena da odlučim. Ako i produžim karijeru, to neće biti na neki duži rok, možda na godinu dana, ali u svakom slučaju ću odlučiti u maju.

Kako se osećate posle više od dve nedelje od kako je Partizan ispao iz Evrolige?

- Pa onako, malo je ova situacija čudna i za mene i za klub, jer smo navikli da sezona traje malo duže. Mi smo kroz te evropske utakmice pravili i plan i program treninga, a sad je nastala nova slika. Snalazimo se nekako u hodu, a sigurno da treba izvući pouke iz svega što nam se dogodilo. Bitno je da se ovakve stvari ne ponavljaju u sledećim sezonama.

LOŠE IGRALI LIGU ŠAMPIONA

Šta nije štimalo na utakmici protiv Segeda?

- To je samo bila poslednja loša utakmica u nizu loših. Kod kuće protiv Vašaša smo lepo igrali, ali to je bila samo jedna utakmica. Ostao je utisak da smo ove godine jako loše počeli, i još lošije završili takmičenje. Počeli smo porazom protiv Segeda, imali smo igrača više četiri minuta, šansu da odigramo nerešeno, poslednji šut... I u poslednjem kolu smo izgubili od te ekipe, a bili smo ravnopravni. Nismo našli pravi ritam i atmosferu koja je potrebna za Ligu šampiona i to nam se osvetilo.

Je l' je i po Vašem mišljenju Pro Reko favorit za osvajanje titule šampiona Evrope?

- Da naravno, kao i svake godine. Neće im biti lako doduše, ne znam još gde će se igrati fajnal-for, i treba videti ko će igrati u polufinalu, ali Italijani su i dalje glavni favoriti. Posle njih dolaze Jug, Mladost, Vašaš i Seged, sa podjednakim šansama.

Igrali ste u Pro Reku, šta je to što ih godinama drži u evropskom vrhu?

- Da to je moj bivši klub, i sad, nekome "na žalost", a nekome "na sreću", to je jedini klub koji funkcioniše van naših vaterpolo okvira, koji može da se poredi čak i sa nekim manjim  fudbalskim klubom. Daj bože kada bi svi tako funkcionisali, svima bi nam bilo lakše. S jedne strane, trebalo bi da se ugledamo na Pro Reko kako bismo ceo naš sport podigli na viši nivo. S druge strane, Pro Reko kupovinom svih najboljih igrača smanjuje konkurenciju. Kad svi ti igrači ne bi igrali u toj ekipi, kada bi bili ravnopravnije raspoređeni po drugim klubovima, i konkurencija bi bila veća, a takmičenje kvalitetnije. Pro Reko je mač sa dve oštrice. Ja se, nekako, nadam da će da pobedi ova druga strana, kako bi ojačali drugi klubovi i ušli u trku sa Italijanima. Tako nešto pokušava Primorje, ali videćemo dokle će stići.

Zar nije isto i u našem klupskom vaterpolu, koji praktično može da se izjednači sa Partizanom?

- Bilo bi lepo kad bismo vratili ove naše silne internacionalce da nastupaju za naše klubove, i samim tim bismo imali vrlo ozbiljno prvenstvo. Ali to je daleko od naših realnih mogućnosti, i ovo što imamo radi se na mišiće. Ovde opstaju neki entuzijazam i ljubav prema sportu. Sva sreća pa imamo vaterpolo školu koja je opstala i koja nam gura napred ceo sport, i kroz Partizan, a pre svih kroz reprezentaciju. Eto, nekako opstajemo i bez jakog prvenstva, koji je osnova svakog sporta.

A šta mislite o učešću sportista u politici?

- Svako ima svoj izbor. Ko voli politiku i nađe se u njoj, bilo da je sportista ili nešto drugo po zanimanju, to je sasvim u redu.

A o političarima u sportu?

- To pitanje je vrlo delikatno. Ja kao budući sportski radnik ne bi trebalo mnogo da pričam na temu, jer mi ne bi trebalo ni da se ikom zameram (smeh). Još je sistem takav da sport bukvalno zavisi od politike. Kod nas sport bez politike ne može da uradi ama baš ništa. Neko će da kaže na sreću, neko na nesreću, ali su političari potrebni sportu, jer čitavo naše društvo funkcioniše kroz politiku, što je loša stvar. Ja se nadam da će se to poraviti, pa da sistem bude nezavisan o politici i jedva čekam taj dan. U Italiji je to mnogo normalnije i lakše, jer je sve povezano na lokalnom nivou, pa lakše je videti opšte dobro. U opštini Reko koja ima 60.000 ljudi, lako se vidi koliko dobiti Pro Reko donosi svima. Sad bi trebalo da sagrade i novi bazen, a kod nas to ne postoji. Evo Partizan sad ima problem sa bazenom, koji mu je dosta davno dodeljen na korišćenje, ali bi sad opština da ga uzme. Mi smo sad u situaciji da Partizan, koji je okosnica ovog sporta, može da ostane bez bazena!  To u Italiji ne može da se desi.

Kako finansirati vrhunski sport u Srbiji?

- Vidim da se pokušava da se stvore okviri za finansiranje sporta, pa da se politika makne iz njega, da se napravi neka kotizacija, pa na osnovu uspeha klubova da se rasporede sredstva. Jako je teško izaći iz mreže interesa, ali bi lakše bilo kad bi se postavila neka jasna pravila. Partizan je osvojio Evroligu - imaće 2 dinara. Vojvodina bila u prvih 8, dajte joj dinar i po. To je neki pravac kojim bi trebalo da se ide. Ako si nešto zaslužio, onda bi već po zakonu trebalo nešto da ti pripadne. Dajte svima u skladu sa rezultatima. Ta priča je jednostavna, ali ovde nekome smeta. Ali moramo da se borimo, jer će u suprotnom svi da rade šta hoće, a nema mnogo dobrih ljudi.

(Bojana Mekić)