Srpski plivač invalid ostao bez posla, mora da prekine treniranje! (FOTO)

- U Centru za socijalni rad sam radio šest meseci i nakon toga prestao mi je ugovor. Sad tražim novi posao, a dok ga ne nađem, prinuđen sam da odustanem od plivanja. To mi teško pada, jer mi je plivanje motivacija u životu - izjavio je Marko Vulić (25), koji je kao petogodišnjak ostao bez ruku

Marko Vulić (25) iz Prokuplja, proslavljeni srpski plivač, kao osoba s invaliditetom prinuđen je da prekine treniranje, jer je ostao bez posla!

Preporučujemo

Ovaj uporan i pozitiivan mladić, koji je kao petogodišnji dečak ostao bez ruku, svakodnevno je putovao do Niša kako bi kao član niškog Akademskog plivačkog kluba za osobe s invaliditetom trenirao plivanje.

Ipak, od pre mesec dana ne radi, pa, kako kaže, ne može dalje da finansira svoj sport.

- I pored velike volje  za treningom koji mi donose međunarodne medalje, moram da prekinem trenažni proces. Nisam u stanju da dođem do sredstava za put, a za dalja takmičenja da ne pričam. Već sam otkazao odlazak na jak miting u Splitu. Nadam se da je sve privremeno i da ću se vratiti treninzima ako uspem da dobijem posao - kaže Vulić koji je diplomirani ekonomista menadžer u turizmu.

On pojašnjava da je po završetku fakulteta u dva navrata kao invalid bio angažovan putem javnih radova prvo u prokupačko Udruženje distrofičara, a zatim u Centru za socijalni rad, gde je radio do polovine februara.

- U Centru za socijalni rad sam radio šest meseci i nakon toga prestao mi je ugovor. Sad tražim novi posao, a dok ga ne nađem, prinuđen sam da odustanem od plivanja. To mi teško pada, jer mi je plivanje motivacija u životu - kaže naš sagovornik.

On pojašnjava da mu je ovaj sport povratio veru i snagu u životu.

- Sva takmičenja i celokupne treninge plaćam sam. Kad ne radim to ne mogu da ostvarim. Trudim se da pronađem posao koji ne mora da bude u struci, ali za sada su sva vrata za mene zatvorena - naglašava Vulić, koji je prošle godine u Prokuplju od ove opštine dobio specijalnu nagradu za izuzetne rezultate u plivanju.

Marko je s pet godina izgubio ruku, koju mu je spržila nezaštićena električna žica koja je visila s bandere iznad njegove kuće u Prokuplju. Tad je jedva peživeo i dugo mu je trebalo da prihvati da nema ruku. Zatim je završio školu, fakultet i potrudio se da pronađe posao. Sem sporadičnih kratkotrajnih angažovanja do sada nije uspeo da se stalno zaposli.

(B. R.)