Sponzoruša je pokušala da upeca bogataša, a on ju je brutalno ponizio

Ovako to izgleda kad sponzoruša misli da je odigrala pametno, a onda stvarno dobije pametan odgovor koji je totalno uništi

Na jednom portalu za upoznavanje pojavio se zanimljiv oglas. Jedna 25-godišnja devojka je opisala kakvog muža traži - nekoga ko će joj omogućiti da ne radi ništa i živi na visokoj nozi.

Dobila je odgovor od jednog bankara koji ju je propisno spustio na zamlju, a da je pritom bio skroz pristojan.

Ovo je njen post, a ispod je odgovor bogataša:

Biću iskrena. Imam 25 godina, veoma sam lepa, imam stila i dobar ukus. Želim da se udam za muškarca koji zarađuje pola miliona dolara godišnje ili više. Možda bi neko rekao da sam pohlepna, ali godišnja plata od milion dolara u Njujorku se smatra platom srednje klase.

Moj zahtev nije velik. Da li postoji neko na ovom forumu ko zarađuje 500.000 dolara godišnje? Da li je oženjen? Ako postojiš, želela bih da te pitam šta treba da uradim da se udam za bogatog čoveka poput tebe. Najbogatiji muškarac s kojim sam izlazila zarađivao je 250.000 dolara godišnje i tad mi se činilo da je to moja gornja granica. Ali, ako neko poželi da se preseli u bogatašku četvrt na Menhetnu, tih 250.000 nije dovoljno.

Ovde sam da ponizno postavim nekoliko pitanja:

- Gde se većina bogatih neženja okuplja? (Navedite spisak imena i adrese barova, restorana, teretana)

- Na koju starosnu grupu treba da ciljam?

- Zašto većina žena bogataša izgleda prosečno? Upoznala sam nekoliko devojaka koje niti dobro izgledaju, niti su zanimljive, a imaju priliku da se udaju za bogate momke.

- Kako odlučuješ koja devojka je kandidat za ženidbu, a ko je samo devojka za zabavu? Moj cilj je da se udam.

Gospođica Lepotica.

Lider jedne banke iz Njujorka joj je odgovorio ovako:

Draga gospođice Lepotice,

Pročitao sam tvoj post s velikim interesovanjem. Pretpostavljam da ima puno devojaka koje imaju slična pitanja kao što je tvoje. Molim dozvoli mi da analiziram svoju situaciju kao profesionalni ulagač.

Moj godišnji prihod je veći od 500.000 dolara godišnje što zadovoljava tvoje kriterijume, ali nadam se da je svakome jasno da neću ovde gubiti vreme. Sa stanovišta poslovnog čoveka, odluka da se oženim tobom bila bi loša. Razlog je vrlo jednostavan pa ću ti objasniti.

Detalje ću ostaviti po strani, ono što ti pokušavaš da uradiš je razmena - lepota za novac. Osoba A pruža lepotu, a osoba B plaća za to, i to je pošteno. Međutim, ovde postoji nepremostiv problem. Tvoja lepota će nestati, a moj novac neće, bez nekog valjanog razloga. Činjenica je, moj prihod može da se povećava iz godine u godinu, a ti ne možeš biti sve lepša.

Sa stanovišta ekonomije, ja sam imovina kojoj cena raste, a ti si imovina kojoj cena pada. Ali to nije samo normalni pad vrednosti, već eksponencijalni. Ako ti je lepota jedina imovina, tvoja vrednost će za deset godina biti mnogo manja.

Ako predmetu "trgovine" pada vrednost, on se tada prodaje. Nije dobra ideja da se zadrži dugoročno. Isto važi i za brak koji ti želiš. To je možda okrutno da se kaže, ali moram, kako bi ti donela mudriju odluku. Imovina kojoj vrednost pada biće prodata ili iznajmljena.

Svako sa preko 500.000 dolara zarade godišnje nije lud. Mi bi s tobom samo izašli, ali ne bi se oženili tobom. Savetovao bih ti da prestaneš da tragaš za idejama kako da se udaš za bogataša. Mogla bi da potražiš način kako da se sama obogatiš i zarađuješ 500.000 dolara godišnje. To je mnogo verovatnije nego to da češ pronaći bogatu budalu.

Nadam se je ovaj odgovor pomogao.

Od sada, Telegraf pratite i na Vajberu!

(Telegraf.rs / DailyGrouch)