Zašto se zaljubljujemo u ljude koji nam ne uzvraćaju ljubav?

Ma koliko bila bolna za srce i dušu, neuzvraćena ljubav od ljudi pravi zavisnike koji, što ih osoba koja im se dopada više odbija, oni je sve više i jače žele

Većina nas se nekad zaljubila u osobu koju ne ne možemo imati. Nekad je razlog to što je zauzeta, nekad zato što ju je teško osvojiti, a nekad zato što nas ta osoba jednostavno ne ceni.

Evo zašto i pored svega toga mi još više želimo da osobu koja nam ne uzvraća emocije imamo pored sebe.

Sujeta

Mislimo na onu vrstu sujete koja se odnosi na sopstvenu sliku o sebi. Naime, svaki čovek voli da se oseća posebno, atraktivno i važno, a to su sve stvari koje "pumpaju" samopouzdanje.

Isto to se odražava i na želju za određenom osobom koju ne možemo da pridobijemo - činjenica da je želimo, a ne možemo da je imamo, zapravo je udarac na našu sujetu. Tehnika koju naš um tada koristi kako bi povratio osećaj samopoštovanja jeste nastojanje da "ovladamo" subjektom koji je našem ego naneo štetu.

Zato se dešava da sve agresivnije "pritiskamo" tu osobu čime je samo još više teramo od sebe, a to čini da je želimo sve više.

Vrednost

Naš um na neki način daje vrednost svemu što nas okružuje, a da mi toga nismo ni svesni. Iako može zvučati čudno i podsećati na principe ekonomije, ljudski mozak funkcioniše po principu ponude i potražnje.

Naime, neka stvar čija je potražnja na niskoj ceni, ali je visoka u ponudi se smatra manje vrednom, dok u suprotnom slučaju, ako je njena ponuda slaba ona se smatra vrednijom. Na tom principu ljudski mozak vrednuje čak i ljude.

Ako je dostupnost neke osobe ograničena, mi želimo da provedemo više vremena s njom (bilo lično, telefonski ili preko poruka) i ona postaje sve značajnija za nas.

Želja

Često želimo druge u skladu s ličnim ukusom, iskustvom i seksualnim sklonostima, ali želja ima i socijalni element - skloni smo da više želimo one koji su okarakterisani kao poželjni od strane drugih.

Ovo isto važi i za sve druge stvari. Na primer, ako ste u potrazi za dobrim restoranom vi ćete najverojvtnije izabrati onaj u kojem ima više ljudi, za razliku od onog koji je prazan.

Kada je reč o želji, onda moramo govoriti i o ljubomori. Ako neko drugi želi isto što i mi, to može izazvati osećaj konkurentnosti i želju da pobedimo nekog drugog i osvojimo željeno. Što se tiče ljubavi, biti s tom jednom osobom koju toliko silno želimo će povećati naše samopouzdanje i nahraniti naš ego.

Reciprocitet

Jedno od načela po kojem naš um funkcioniše jeste reciprocitet. Ako uradimo nešto za nekoga, mi nesvesno očekujemo da nam ta osoba pruži nešto zauzvrat. Ako, pak, neko nama nešto učini, većina nas oseća potrebu da uzvrati.

Isto je i ako ulažemo vreme, energiju ili novac u nekoga (razgovori, pozivi, izlasci na večere) - mi nesvesno očekujemo odgovornost od te osobe da nam ona uzvrati zbog toga.

Ako nam ona malo uzvraća, ili ne uzvraća uopšte, mi je još više želimo, jer imamo osećaj da smo u nju puno uložili. Ipak, ovo je velika greška - ulaganje prevelikog vremena i energije u nekoga ko nas ne želi pored sebe, obično tu osobu još više odaljava od nas.

(Telegraf.rs / Cosmopolitan)