SRCE DA VAM PREPUKNE: Na jednoj KLUPI svakog dana stoji BUKET BELIH RADA, a njihova tajna će vas RASPLAKATI! (VIDEO)

Svi mladenci na dan svog venčanja izgovaraju “dok nas smrt ne rastavi”. Ovaj deka čak ni neumitnoj sudbini, ali ni najgorem kijametu, ne dozvoljava da predstavlja kraj njegove velike ljubavne priče. Srećom, on ima i svoje tajne pomoćnike...

Svaki put kada zaveje sneg, u gradiću Fon du Lak u Viskonsinu, mogu se videti dva muškarca se šunjaju malenim putem ka jednoj usamljenoj klupici. Ne, nisu oni lopovi! Oni su samo dva čistača koje je dirnulo delo Bada Kaldvela.

Bad je izgubio svoju ženu Elizabet pre nekoliko godina. Bili su u braku 55 godina. Duže od pola veka.

A on je dao obećanje - ZAUVEK!

Kada je ona umrla platio je da se napravi memorijalna klupa na koju svaki dan dolazi s buketom belih rada.

Svaki put kada bi se opraštao od tog dragog mesta rekao bi: “Vidimo se sutra, srećice. Volim te. Uvek jesam, uvek i hoću”, otkrio je deka za CBS.

Ništa ga nije moglo sprečiti. Čak ni sneg koji je okovao Viskonsin. Star i malaksao nije mogao da prti kroz smetove, ali je uredno dolazio. Prišao bi dokle mu je nanos dozvoljavao i čežnjivo gledao u klupu držeći bele rade.

Krajičkom oka dva čistača Džerod Ebert i Kevin Šulc primetili su deku koji je svakodnevno dolazio. Kada su shvatili o čemu se radi, uzeli su lopate. Deku je sutradan sačekala staza, specijalno očišćena do njegove klupe.

Svakog dana kada bi videli pahulje, Kevin i Džerod bi se šunjali ka klupi kako deka ne bi znao ko mu čini ovo dobro delo.

- Jednog dana sam krenuo ka klupi i pred sobom ugledao stazu. Kolena su mi klecnula. Nisam mogao da verujem da je neko to učinio za mene - rekao je deka, prenosi portal 24 sata.

Dvojica radnika su skromno reagovala.

- Obojica smo bili pogođeni njegovom posvećenošću. Zamislite, dolazio je i dalje iako nije mogao da priđe klupi. Ima nečeg svetlog u čoveku što mu daje nešto sudbinsko neku svrhu, a ja mislim da je svrha života pomažemo jedni drugima - rekli su radnici.

U međuvremenu, na jednoj klupi u Viskonsinu stoji cveće. Za Elizabet. Zauvek.

(Telegraf.rs)