Viteški turnir u ovom zamku čuva spomen na lokalnog Robina Huda

Da li zbog položaja ili njegove velelepnosti, tek može se čuti priča i o tome da je zamak uklet

Ukoliko želite da lično vidite kako je izgledao život tokom srednjeg veka, to možete da učinite u Sloveniji. Udaljen oko 10 kilometara od najpoznatije slovenačke pećine, zamak Predjama prava je turistička atrakcija.

Preporučujemo

I ne samo zato što je specifičan po tome što nema odbrambene zidine, kao većina drugih zdanja tog tipa, nego i zato što ga prati zanimljiva priča o stradanju vlasnika.

Da li zbog položaja ili njegove velelepnosti, tek može se čuti priča i o tome da je zamak uklet. Kao, uostalom, i mnogi drugi zamkovi širom sveta. Ipak, muzejska postavka zamka Predjama čini ga fascinantnim, uzevši u obzir da posetioci imaju prilike da vide i figure u prirodnoj veličini, koje oslikavaju ljude toga doba i način njihovog života.

Druga verzija Robina Huda

Erazmo Jamski bio je jedan od vlasnika ovog zamka. Važio je za pravog buntovnika. Možda zato i ne čudi podatak da je ubio tadašnjeg komandanta carske vojske, ali i carevog rođaka, maršala Papenhajma.

Pošto je želeo da izbegne gnev cara Fridriha III Habzburškog, pobegao je u zamak koji danas znamo kao Predjamski.

Tamo je sklopio savez sa Matijom Korvinom, pa je ubrzo posle toga počeo da "napada" i imanja bogataša i gradove u tom području. Kako je imao sasvim dovoljno za sebe, Erazmo bi sav plen delio narodu. Ljudi su ga iz tog razloga često poistovećivali sa Robinom Hudom, a sve veći broj njih je Erazmom i njegovim delima bio oduševljen.

Naravno, sve to nije prošlo neopaženo ni kod cara. Zato naređuje da ga ubiju. Iako na kraju jesu uspeli u tome i to, kako drugačije, nego izdajom njegovog sluge, Erazmo je uspešno odolevao napadima, i to čak godinu i po dana - tako barem navodi predanje.

A da sve bude još interesantnije, njegova vojska za sve to vreme uopšte nije gladovala. Naprotiv, često su znali da „počaste“ hranom neprijatelje, bacajući umesto kamenja voće, hleb, a jednom prilikom, prema predanju čak i pečenog vola.

Zapravo su branioci zamka koristili sve prednosti koje je nudio takozvani Erazmov tunel. Bio je to skriveni put iz zamka, prema pećini, koji je braniocima omogućavao da neopaženo stignu do sela Vipava, u kome su nabavljali sve što im je bilo potrebno od hrane i drugih potrepština.

Priča dalje veli da je sluga koji je izdao Erazma imao zadatak da zastavicom označi toalet, kako bi napadači topovima napali taj deo zamka, budući da je on jedini bio izdvojen. Odmah nakon što su ga ubili, porušili su i zapalili i ceo zamak.

Prema legendi, Erazmo je sahranjen ispod drveta lipe koja se nalazi u blizini crkve, izgrađene tokom 15. veka u blizini zamka. Danas se to mesto naziva Erazmova lipa.

Kako je izgledao život tokom srednjeg veka?

U drugoj polovini 16. veka zamak Predjama dobio je današnji izgled. Počev od polovine prošloga veka, pretvoren je u muzej. Budući vlasnici su obnavljali zamak u nekoliko navrata, pa se u arhitekturi primećuje uticaj različitih stilova. Najzastupljeniji su renesansni elementi. U samoj pećini smešteni su delovi zamka, koji se smatraju najstarijima.

Ne samo da se posetiocima nudi mogućnost da vide kako su izgledale prostorije gospodara zamka i trpezarija, sa sve autentičnim i nameštajem i slikama, ali i naoružanjem, već mogu da posete i tamnicu i pećinu, koja se nalazi ispod zamka i koja je duga oko šest kilometara.

Počev od 1996. godine se tokom avgusta meseca, u spomen na Erazma Jamskog ovde organizuje viteški turnir. Deset godina kasnije, turnir ima međunarodni karakter, budući da osim modernih vitezova iz Slovenije i Srbije, učestvuju i takmičari iz Italije i Mađarske.

(Telegraf.rs)