Običaj darivanja koji potiče iz Turske: Da li znate šta su kuke dobrote?

U mnogim zapadnim zemljama poslednjih godina postalo je uobičajeno da ljudi ostave novac za dodatnu šoljicu kafe ili za obrok, kako bi osoba kojoj je to potrebno mogla da dobije, jer nije u prilici da plati

Foto: RINA

Za takozvane kuke dobrote mnogi su imali prilike da čuju. Bilo je i ljudi koji su odgovorili na njih i ostavljali određene namirnice za ljude, koji trenutno nisu u situaciji da ih kupe. U vreme pandemije u Italiji takođe je sličan običaj bio prisutan.

Manje je poznato da naizgled moderna ideja o plaćanju unapred u Turskoj zapravo seže vekovima unazad. U pitanju je običaj poznat kao „askida ekmek“ i odnosi se posebno na plaćanje hlebom.

U mnogim zapadnim zemljama poslednjih godina postalo je uobičajeno da ljudi ostave novac za dodatnu šoljicu kafe ili za obrok, kako bi osoba kojoj je to potrebno mogla da dobije, jer nije u prilici da plati.

Foto: Freepik

Poreklo običaja

Smatra se da običaj ostavljanja hleba za ljude koji to sebi ne mogu da priušte potiče iz islama. Zapravo funkcioniše vrlo jednostavno: odete u pekaru i platite dve vekne hleba, a sa sobom ponesete samo jednu. Kada plaćate hleb, naglasite da je jedan od njih namenjen onima, kojima je potreban. Zatim radnik u pekari pakuje preostalu veknu hleba i kači na mesto za to namenjeno.

Ipak, nije sasvim jasno kada je ovaj običaj počeo da se primenjuje. Iako postoji slična tradicija u novije vreme, poput recimo italijanske „caffe sospeso“.

Da je u pitanju običaj duboko ukorenjen u islamsku tradiciju, smatra Febe Armanios, profesor istorije, navodeći da je vezan za koncept poznat kao zakat, inače muslimanski stub vere, koji se fokusira na različita dela milosrđa, navodi BBC. U islamu postoji pet stubova vere. Vernici moraju sve da ih ispune, kako bi vodili dobar i moralan život. A zekat se može ispuniti davanjem novca ili namirnica.

Darovanje ekmeka, odnosno hleba posebno je značajno u Turskoj, budući da po islamskom verovanju hleb održava život. U sabranim izrekama proroka Muhameda, hleb je okarakterisan kao dar od Boga. Ukoliko komad hleba slučajno padne na zemlju, mora se odmah podići. Neki ljudi ga i poljube tom prilikom, kako bi mu dodatno iskazali poštovanje.

Ljubitelji hleba

Na području Turske hleb se peče dva puta u toku dana. Obroci se ne mogu zamisliti bez korpe pune svežeg hleba. Ostaci se nikada ne bacaju, već se od njih obično pripremaju ili prezle ili francuski tost.

Tokom istorije su sultani upravo poštovanje prema hlebu koristili kako bi stekli lojalne podanike. Kako je objasnio Armanios, smatralo se da je dobro uhranjeno stanovništvo poslušno i da je mnogo manje verovatno da će se pobuniti ako se cene osnovnih namirnica, kao što je hleb, drže pod kontrolom. Cena hleba je bila kontrolisana, a i danas to čini Vlada zemlje. Takođe su Osmanlije podsticale da bogatiji obezbede hleb onima, koji to nisu mogli sebi da priušte. Ali je tradicija oduvek nalagala da siromašni koji uzimaju tako ostavljen hleb ne bi trebalo da budu posramljeni odavanjem identiteta osobama koje su taj hleb i donirale.

Ranije se to postizalo postavljanjem takozvanog kamenja za dobrotvorne svrhe u dvorištima džamija. Bila je to neka vrsta stubova sa šupljinama, u kojima je ostavljan novac.

- Bio je to model dizajniran da ne vređa siromašne ljude, tako da davalac i primalac ostaju anonimni jedan drugome – objasnio je Ensar Četin sa Univerziteta u Nevšehiru.

U novije vreme su to veb sajtovi sa onlajna kalkulatorima zekata, koje vode dobrotvorne fondacije, koje se oslanjaju na donacije. Pojedinci mogu tačno izračunati koliko novca treba da doniraju. Pojedini sajtovi navode posetioce da nominuju prodavnice u okruženju u kojima postoji običaj poznat kao askida ekmek. Cilj takvih sajtova je da se to pretvori u nacionalni resurs, koji će podstaći pekare da učestvuju. Tom prilikom koriste poziv na akciju u vidu slogana: „Pomozimo ljudima koji žive na ulici koji ne mogu da priušte hleb.“

Korak dalje je otišao jedan turski student, koji je kreirao platformu sa idejom da poveže studente koji su u nevolji, sa kompanijama, koje žele da ih podrže.

Video: Da li su kineske seljanke pokrale drevni srpski običaj? Dodole tamo prodaju povrće ne prizivaju kišu

(Telegraf.rs)