Karneval i neupadljiva arhitektura, poslovnost i ležernost: Bazel je "džinovski javni prostor"

Na prvi pogled, grad deluje kao idelana lokacija za poslovanje. Ali ako se potrudite da upoznate srce grada, bićete oduševljeni kontradiktornostima koje nudi

Jedan od najbogatijih švajcarskih gradova, Bazel posebno privlači pažnju zbog kontradiktornosti. Grad koji očarava sve posetioce, u najmanju ruku se može okarakterisati kao specifičan.

Preporučujemo

Sve do 18 sati Bazel je sav usmeren na posao. Nije to grad u kome možete da zakasnite na poslovni sastanak pet minuta i da vas smatraju ozbiljnim. Možda u nekom drugom gradu to i možete da učinite, ali ne i u Bazelu, gde je sve usmereno na kontrolu i preciznost. Ali onog momenta kada se završi radni dan, ovaj grad otkriva svoje drugo lice, koje je svo usmereno na zadovoljstvo. Tokom leta stotine poslovnih ljudi šetaju do obala reke Rajne i uživaju. Zatim poslovnu odeću natrpaju u vodootporne rančeve, skaču u reku i puštaju da ih „odnese“ do kuće.

- Ponekad ćete videti grupe ljudi kako opušteno ćaskaju na obali reke kao stari prijatelji. Zapravo su to stranci, koji su se slučajno našli na istom mestu – izjavio je Andreas Rubi, direktor Muzeja švajcarske arhitekture u Bazelu za BBC i napomenuo da su mnoge ljubavne priče počele na obalama Rajne.

Grad na tromeđi

Pozicioniran baš na mestu susreta teritorija Švajcarske, Francuske i Nemačke, Bazel se nalazi na idealnom mestu. U njemu živi oko 200.000 stanovnika. Sa kula gotičke katedrale pogled seže do Švarcvalda u Nemačkoj i planina Vogezi u Francuskoj.

Na prvi pogled, grad deluje kao idelana lokacija za poslovanje. Ali ako se potrudite da upoznate srce grada, bićete oduševljeni kontradiktornostima koje nudi. Bukvalno ispod zemlje kuca pravo srce Bazela, jer se u podrumskim prostorijama duž manjih ulica u istorijskom centru može uživati u ludom provodu. Tu se okupljaju svakog meseca grupe ljudi, poznate kao Klike. I svi uživaju u ludom provodu, pripremajući se za 72-časovni karneval u gradu.

Bazelski karneval – Fasnacht

Počev od 2017. godine se Fasnacht nalazi na listi nematerijalnog kulturnog nasleđa UNESKO, budući da je duboko ukorenjen u savremeni grad i njegovu kulturu, sa jedne strane, a sa druge se smatra pravim čuvarem tradicije.

Iako je uobičajeno da se karnevalske proslave organizuju pre početka Velikog posta, u Bazelu to nije slučaj. Ovde karneval počinje prvog ponedeljka posle Čiste ili Pepeljave Srede, kada zapadni hrišćani obeležavaju početak Velikog posta. Dakle, iako Veliki post uveliko traje, Bazel kao da ne mari.

Posebno je čudno i to što su mnogi gradovi u kojima dominira protestantizam još tokom 16. veka počeli da zabranjuju karneval, smatrajući ga paganskim i grešnim. Iako su čelni ljudi ovog švajcarskog grada pokušali da učine isto, to im nije pošlo za rukom, jer su se stanovnici Bazeli pozvali na svoje pravo na zabavu. Tako je Fasnacht danas jedini karneval na svetu u većinski protestantskom gradu.

Pravila za učešće u karnevalu

Da sve bude još interesantnije, postoje pravila za učešće na karnevalu u Bazelu, koja se striktno poštuju. Primera radim samo oni koji su deo Klike imaju pravo da dođu kostimirani na karneval. Svi ostali mogu da prisustvuju karnevalu, ali samo ako nose uobičajenu odeću. Tačno u četiri sata po lokalnom vremenu, precizno kao švajcarski sat, počinje Fasnacht. U tom trenutku se gase sve ulične svetiljke, a grad osvetljavaju lampioni ručno izrađeni. Pića ima na svakom koraku i ništa nije neobično videti mnogo pijanih ljudi na ulicama grada. Očekivano kada piju bez prestanka 72 sata, čini se. Ipak, pozadina pijanstva učesnika karnevala potpuno je drugačija.

- Oni žele da budu u mogućnosti da kritikuju sve. I muziku i pesme i kostime – objasnila je Judith Kakon, umetnica rođena u Bazelu.

Tokom trajanja karnevala, učesnici bukvalno upadaju u kafiće i recituju pesme, aludirajući često u šali, ali i zajedljivo na lokalne i svetske moćnike. Kakon je okarakterisala ovaj karneval kao „ogromni satirični magazin, u kome se sva vizuelna ili retorička sredstva koriste za ismevanje mana i grešaka“.

Povrh svega, napomenula je da je to zapravo sve jedan „veliki kolektivni umetnički projekat“, kroz koji se pokazuje posvećenost grada lepoti.

Umetnost je važna u Bazelu

Najznačajniji sajam umetnosti u svetu „Art Basel“ organizuje se upravo ovde. U Bazelu se poštuje umetnost radi umetnosti.

-Umetnost je DNK grada – rekla je Anita Haldeman, direktorka „Kunstmuseum Basel“, najboljeg muzeja u celoj Švajcarskoj.

Veliki deo bogatstva grada se usmerava na umetnost. Muzej umetnosti Bazela važi za najstariji gradski muzej na tlu Evrope. Kolekcija je formirana 1661. godine, a i danas se dopunjuje. Bogati stanovnici Bazela su pod nekom vrstom pozitivnog pritiska da ulažu u umetnost. Ipak, o tome se retko šta može čuti, zbog tradicionalne diskretnosti naroda ove zemlje.

- Mnoge porodice novac daju anonimno. Ponekad je to 10.000 dolara godišnje, ponekad mnogo više – istakla je Haldeman.

Specifičnost grada se ogleda i u njegovoj arhitekturi. Nema građevina koje se ističu. Primetna je jrdnostavnost i doza sofisticiranosti. U gradu postoji oko 300 javnih fontana. Neke od njih su dovoljno velike da se u njima može kupati, što tokom leta nije ništa neobično za stanovnike Bazela.

Možda je najlepši opis grada dao direktor Muzeja švajcarske arhitekture:

- Grad je mesto za okupljanje. U vlasništvu je stanovništva, a ne korporacija. To je kao džinovski javni prostor – objasnio je Andreas Rubi.

(Telegraf.rs)