Kako je plutajući hotel "putovao" od Australije do Severne Koreje

Jedinstveni plutajući hotel prvo je bio u Australiji, pa u Vijetnamu, da bi svoje putešestvije završio u Severnoj Koreji

Nekada je prvo bilo ekskluzivno odmaralište sa pet zvezdica, koje je plutalo direktno iznad Velikog koralnog grebena u Australiji. Danas je to objekat u severnokorejskoj luci, na 20 minuta vožnje od Demilitarizovane zone, zabranjene zone koja razdvaja dve Koreje.

Preporučujemo

Za prvi plutajući hotel na svetu, to je konačna stanica na putovanju koje je počelo pre više od 30 godina glamuroznim vožnjama helikopterom i finim restoranima, ali se završilo tragedijom.

Sada označeno za rušenje, ovo zarđalo plovilo živopisne prošlosti suočava se sa neizvesnom budućnošću.

Jedna noć na grebenu

Plutajući hotel zamisao je Daga Tarke, profesionalnog ronioca i preduzetnika italijanskog porekla koji živi na severoistočnoj obali Kvinslenda, u Taunsviju, u Australiji.

- Imao je veliku ljubav i poštovanje prema Velikom koralnom grebenu – izjavio je za CNN Travel Robert de Jong, kustos Pomorskog muzeja u Taunsvilu.

Kompaniju „Reef Link“ je Tarke osnovao 1983. godine, kako bi prevozila turiste katamaranom od Taunsvila do grebena, uz obalu. A onda je došao na ideju da im omogući da provedu jednu noć na grebenu.

Iako je u početku imao na umu ideju da to učini tako što bi uz greben privezao stare brodove, onda je odabrao jeftinije i ekološki prihvatljivije rešenje. Tako je nastao plutajući hotel, prilagođen terenu. Izgradnja je počela tri godine kasnije. U to vreme je hotel koštao 45 miliona dolara, što je oko 100 miliona dolara danas.

- To je greben u obliku potkovice, sa mirnim vodama u centru, tako da je idealan za plutajući hotel – objasnio je de Jong.

Ogromna sidra, njih sedam, bila su korišćena da bi hotel bio pričvršćen za dno okeana. Vodilo se računa i o tome kako su sidra postavljana, da ne bi došlo do oštećenja grebena. Sem toga, kanalizacija nije ispumpavana preko palube, voda je cirkulisala, a smeće je odneto na odabranu lokaciju na kopnu, tako da objekat nije imao negativan uticaj na životnu sredinu.

Zvanično je „Four Seasons Barrier Reef Resort“ otvoren 9. marta 1988. godine.

- Bio je to hotel sa pet zvezdica i nije bio jeftin – objašnjava de Jong i dodaje: Raspolagao je sa 176 soba i mogao je da primi 350 gostiju. Osim dva restorana, u njemu je postojao i noćni klub, ali i istraživačka laboratorija, biblioteka i prodavnica ronilačke opreme. U kompleksu je postojao čak i teniski teren, iako mislim da je većina teniskih loptica verovatno završila u Pacifiku.

Boca viskija kao „alat“

Ili katamaranom ili helikopterom je bilo moguće stići do ovog neobičnog hotela. Vožnja brzim katamaranom trajala je oko dva sata, dok je vožnja helikopterom trajala kraće, ali je bila i skuplja. Cena povratne karte iznosila je oko 350 dolara.

Iako je gradnja hotela podigla prašinu, ronioci su ga smatrali ostvarenjem sna. Čak i oni koji nisu bili ljubitelji ronjenja, imali su priliku da uživaju u neverovatnom pogledu na greben, zahvaljujući vožnji u specijalnoj, Žutoj podmornici.

Ipak, ubrzo je postalo jasno da je uticaj lošeg vremena na goste bio potcenjen. Često se događalo da gosti usled lošeg vremena budu ostavljeni na cedilu.

- Kada je vreme bilo loše i gosti su morali da se vrate u grad iz nekog razloga, helikopter nije mogao da leti, a katamaran nije mogao da plovi, što je izazivalo mnogo neprijatnosti – priseća se de Jong.

Hotelsko osoblje je živelo na poslednjem spratu, što je posebno zanimljivo, jer je to lokacija koja je u plutajućem hotelu bila najmanje poželjna, pošto se najviše ljuljala. Da bi procenili u kojoj meri je more uzburkano, zapsoleni su koristili praznu bocu viskija, koju bi okačili na plafon. Kada primete da je more mnogo uzburkano, očekivali su da će gosti imati problem sa morskom bolešću.

I to nije bio jedini problem.

Samo nedelju dana pre otvaranja je ciklon udario u hotel, kojom prilikom je oštećen i bazen sa slatkom vodom, koji se takođe nalazio u okviru kompleksa. Neki gosti su bili uplašeni otkrićem deponije municije iz perioda Drugog svetskog rata u blizini hotela.

Nakon samo godinu dana postojanja, plutajući hotel na Velikom koralnom grebenu postao je previše skup, pa je objekat zatvoren, a da nikada nije bio kompletno popunjem.

- Nestao je zaista tiho. I prodat je kompaniji u Ho Ši Minu u Vijetnamu, koja je želela da tako privuče turiste.

Dugo putovanje do nove destinacije

Drugo putovanje plutajućeg hotela započelo je 1989. godine. Preimenovan je u hotel „Saigon“, dok je kolokvijalno nazivan „Plutač“. U Sajgonu je ostao usidren skoro celu deceniju.

- Postao je zaista uspešan, a mislim da je razlog bio taj što se nalazio na obali. Plutao je, ali je bio povezan sa kopnom – rekao je de Jong.

Zbog nedostatka finansijskih sredstava, hotel je zatvoren 1998. godine. Umesto da bude rastavljen, biva prodat Severnoj Koreji, kako bi privukla turiste na planinu Kumgang, živopisno područje u blizini granice sa Južnom Korejom.

- U to vreme dve Koreje su pokušavale da grade mostove i postojala je komunikacija među njima. Ali mnogi hoteli u Severnoj Koreji nisu baš bili prijatni za turiste.

Tako je počela treća avantura plutajućeg hotela. Hotel „Haegumgang“ otvoren je u oktobru 2000. godine. Njime je upravljala južnokorejska kompanija, kao i drugim objektima u istoj regiji. Ponuda je bila mahom fokusirana na paket aranžmane za južnokorejske turiste.

Kako je izjavio portparol kompanije, koja je upravljala plutajućim hotelom, pomenutu planinu je posetilo više od dva miliona turista.

- Takođe, paket aranžmani su poboljšali međukorejsko pomirenje i poslužili kao ključna tačka za međukorejsku razmenu, te su poslužili kao centar za ponovno okupljanje razdvojenih porodica, kako bi se izlečile od tuge zbog nacionalnih podela – dodao je.

Tragedija i krah

Jedna stanovnica Južne Koreje je 2008. godine zalutala van granica turističkog područja planine i zašla u vojnu zonu, pa ju je upucao severnokorejski vojnik. Zato je kompanija prekinula sa svim turama u ovom regionu, a hotel je zatvoren, kao i svi ostali. Ostaje nejasno da li je hotel uopšte radio, ali svakako se zna da nije bio otvoren za turiste iz Južne Koreje.

- Informacije su nepotpune, ali verujem da je hotel radio samo za članove severnokorejske vladajuće partije – rekao je de Jong i napomenuo da se još uvek može videti na Google mapama da je objekat usidren na molu, u oblasti planine Kumgang, kako propada.

Pre dve godine je severnokorejski lider posetio ovu oblast i kritikovao mnoge objekte koji postoje u toj oblasti, pa i plutajući hotel. Naredio je i rušenje mnogih od njih kao deo plana za redizajn ove oblasti u stilu koji više odgovara severnokorejskoj kulturi. Onda je počela pandemija i svi planovi su do daljnjeg odloženi.

A u međuvremenu, plutajući hotel čeka neke bolje dane ili da konačno padne u zaborav.

(Telegraf.rs)