Slovenačka pećina je poznata po prirodnim lepotama: Zavirite u skrivene kutke koje krije Postojna

Osim vozića, iz koga se mogu videti lepote čuvene slovenačke pećine, turistima su na raspolaganju i mnoge druge atrakcije

Mnoge ljubitelje prirodnih atrakcija je obradovala vest da je Postojnska jama otvorena opet za turiste. Od njih se ne zahteva ništa od dokumenata prilikom posete, osim što je neophodno da sve epidemiološke mere koje trenutno važe na teritoriji Republike Slovenije budu poštovane.

Preporučujemo

Ne samo da je Postojnska jama najveća pećina na teritoriji Slovenije, već se sa pravom smatra i najzanimljivijom. Atrakcija u njoj definitivno ne manjka.

Pećinski ukrasi su ovde gotovo velelepni, a najveću pažnju privlači stalagmit, koji se naziva Brilijant. Smatra se simbolom ove pećine. Sa visinom od 5 metara i svetlucavo belom bojom i te kako upada u oči, tako da ne čudi što svi gotovo svi posetioci nastoje da uživaju makar na kratko u njegovoj lepoti.

Vozić u utrobi zemlje

Ono što mnogi koji su imali prilike da posete Postojnsku jamu navode kao izuzetnu atrakciju jeste i vozić, koji saobraća kroz pećinu. Posebno je interesantno što je u pitanju jedina železnica koja ima dva koloseka, odnosno dve trase i saobraćaja ispod zemlje. Po tome je Postojnska jama jedinstvena u svetu.

Još od 1872. godine vozić saobraća u Postojni, a i  danas privlači izuzetnu pažnju.

Atrakcije Postojnske jame

Osim već pomenutog pećinskog ukrasa nazvanog Brilijant, ono što Postojnska jama nudi jeste i upoznavanje čak 24 kilometara podzemni hodnika, koji vode kroz brojne dvorane i galerije.

Ne samo da posetioci mogu da uživaju u brojnim većinskim ukrasima, nego će imati priliku i da se upoznaju sa određenim životinjskim vrstama, koje uglavnom samo tu obitavaju. Čovečija ribica je tek jedna od njih i ujedno je najpoznatija životinjska vrsta koja obitava u ovoj pećini.

Da li se u Postojni krije strašni zmaj?

Očekivano je da ako se radi o najvećoj pećini, koja je posebno atraktivna turistima, za nju budu vezane i određene legende. Jedna od njih se odnosi na zmajeve mladunce.

Mali zmajevi su zapravo životinjska vrsta poznata kao Čovečija ribica, koja se u spisima pominje kao stanovnik Postojnske jame još tokom 17. veka.

Razlog zbog koga je ta vrsta prozvana zmajevim mladuncima jeste njen izgled. Krasi je prozirna, vrlo bleda boja kože, odsustvo očiju, izrasline na koži crvene boje koje su izuzetno neobične, kao i četiri uda, sa ukupno deset prstiju.

Samim tim što pećina nije nije bilo u tako velikoj meri istražena, lokalno stanovništvo je često navodilo da u njoj živi zmaj. S obzirom na to da je bilo otkriveno biće, koje nije postojalo na zemlji, nekako se logično nametnulo da Čovečija ribica bude proglašena smaatrana mladuncem zmaja.

Ipak, naučnici su tu umešali svoje prste i objasnili da Proteus Anguinis, kako glasi latinski naziv ove životinjske vrste, zapravo nema nikakve veze sa zmajevima.

U pitanju je endemska vrsta, koja uspeva samo u dinarskom kršu, odnosno najpre u Postojnskoj jami i na području Slovenije uopšte. Karakteriše je obitavanje u tami, kao i dugi vremenski period bez uzimanja hrane i temperatura koja je konstantna, pa se pretpostavlja da se Čovečija ribica baš zato tako dugo očuvala.

Iako zapravo nema nikakve veze sa ribicom, ova životinjska vrsta u velikoj meri podseća mnoge na zmaja, onako kako ga zamišljaju. Ima telo dužine između 25 i 30 centimetara, kratke i prednje i zadnje udove. Na njenim prednjim nogicama se nalaze po tri prsta, dok su na zadnjim po dva.

Ova životinjska vrsta se kreće po vodi, ali njeno kretanje mnogo više liči na kretanje morskih zmija, nego ribica. Na telu ima škrge i organe, koji možda podsećaju na pluća, tako da na taj način diše.

Bleda koža Čovečije ribice je izuzetno osetljiva na sve spoljne uticaje, posebno na svetlost. Prosečan životni vek ove životinjske vrste je oko stotinu godina, a bez uzimanja hrane mogu živeti do čak 12 godina.

Naročito je interesantno to što naučnici nisu imali prilike da se upoznaju sa time na koji način se ova životinjska vrsta razmnožava.

Pukim slučajem se dogodilo da tokom 2016. godine i naučnici i svi koji su tada bili prisutni u izložbenom akvarijumu najveće pećine u Sloveniji, dobiju priliku da vide kako izgleda donošenje na svet mladunaca ove životinjske vrste.

(Telegraf.rs)