Kad krenu na Ostrog, vernici na dar Svetom Vasiliju nose vunene čarape: Ovaj običaj je star vekovima

Svake godine na današnji dan put Ostroga kreću mnogi verujući ljudi da se poklone svetitelju za koga se veruje da i danas hodi njegovim Popovim poljem

U selu Mrkonjići, u Popovom polju, u blizini Trebinja, 28. decembra 1610. godine rođen je Stojan Jovanović. Mnogim vernicima taj podatak i ne znači mnogo, jer ga retko ko poznaje pod svetovnim imenom.

Preporučujemo

I danas se u tom selu mogu videti ostaci rodne kuće Svetog Vasilija Ostroškog.

Rano je Stojan bio poslat stricu, koji je bio iguman u hercegovačkom manastiru Zavala. U toj svetinji se opismenio, te kasnije odlazi u manastir Tvrdoš, u kome i postaje monah, primivši monaški postrig.

Odlazak u Ostrog

Na području opštine Danilovgrad, gde su nastanjeni članovi plemena Bjelopavlića, uklesan u stenu, nalazi se danas manastir Ostrog. Svetinja kojoj u pohode, posebno 12. maja, kada Srpska pravoslavna crkva obeležava spomen na ovog svetitelja, idu mnogi - jedni da se zahvale ovom bogougodniku na pomoći, drugi da ga zamole za pomoć. I svima dobri Sveti Vasilije pomaže, bez obzira odakle su i koje su vere.

U Ostrogu se nalazi i kivot, sa telom Svetog Vasilija Ostroškog. Tačnije, u pećinskoj crkvi, pred čijim niskim vratima se vernici gotovo uvek tiskaju da uđu, kako bi celivali kivot i zablagodarili na pomoći ili zamolili za izlečenje.

Poznato je da je nakon uništenja manastira Tvrdoš od strane turskih snaga, tada arhijerej Vasilije odlučio da krene put Svete Gore. Ali je narod tog kraja odlučio da zadrži ovog svetog čoveka. Dali su obećanje da će se oni pobrinuti za to da dobije dovoljno pšenice, kako bi imao da se prehrani.

Zato je Vasilije otišao najpre u pećinu u selu Pješivci, a zatim i u ostrošku. Tu se strogo podvizivao i preminuo 1671. godine. Na mestu sa koga puca pogled prema Popovom polju i na kome je Sveti Vasilije Ostroški ispustio svoju dušu, iznikla je loza, koja se i danas može videti u ovom manastiru.

Čuda u manastiru Ostrog

Može se čuti da postoji verovanje da put pod Ostrog ne treba planirati. Neko u to veruje, neko ne. Ali svako ko je makar jednom posetio ovu svetinju zna koliko je taj osećaj neverovatan.

Posebno su zanimljiva svedočenja o čudesnim isceljenjima, za koja je zaslužan niko drugi, do Sveti Vasilije Ostroški. 

Kažu da je čitanje molitve pored netljenog tela ovog svetitelja mnogima pomoglo, a Svetom Vasiliju se za pomoć ne obraćaju samo pravoslavci, nego i katolici i muslimani.

Jedno od zanimljivijih svedočenja o čudima Svetog Vasilija Ostroškog vezano je i za Lenu Junčaj iz Tuzija. Zbilo se to 60-ih godina prošlog veka. Nju su, potpuno nemoćnu, doveli suprug i dever. Nakon čitanja molitve kod svetiteljevog kivota, Lena je ostala tu još par sati i zaspala. Prema pismenom svedočenju njenog devera, već nakon nekoliko dana ona je potpuno ozdravila. Od tada su i ona i cela njena porodica zahvalna Bogu i Svetom Vasiliju na pomoći.

Brojna su svedočenja i o isceljenjima vernika koji su imali mentalne probleme, ali i onih koji nisu mogli da hodaju. Čuje Sveti Vasilije svakoga ko mu se iskreno i od srca obrati. I svakome je od njih pomogao, kada je to bilo potrebno.

Postoje svedočenja da se nekim vernicima ovaj svetitelj javljao u snu i pozivao ih da dođu pod Ostrog.

Po legendi, Sveti Vasilije svake noći obilazi manastir, pa monasi ujutro zatiču crne tragove na čarapama svetitelja. Zato verujući narod koji kreće put Ostroga često, pored ulja i vina, na dar svecu nosi i štrikane vunene čarape.

Poznato je i da rođaci ili prijatelji nose stvari onih koji nisu u stanju da dođu pod Ostrog. Obično one stoje kod kivota, te se iznad njih pročita molitva, pa se vrate zanemoćalima i bolesnima. Prema mnogim svedočenjima, nakon što bi bolesnik obukao tu stvar ili pojeo, ono što je osveštano kod kivota, naprasno bi se osetio bolje i brzo posle toga ozdravio.

A sve je to zapravo volja Božija, koja je iskazana kroz lik i delo našeg Svetog Vasilija Ostroškog. Slava mu i milost! I neka je na radost svima današnji praznik!

(Telegraf.rs)