Zašto Skandinavce smatraju najsrećnijim ljudima na svetu?

Uprkos klimi, ljudi koji žive u skandinavskim zemljama imaju brojne benefite kojih u drugim zemljama sveta ima sve manje ili ih uopšte nema

Zemlje poput Norveške, Danske, Finske, Švedske i Islanda često se rangiraju visoko na listama zemalja u kojima se ljudi osećaju najsrećnijima i najzadovoljnijima. Na primer, ove zemlje su uvek bile u prvih deset u izveštaju o indeksu svetske sreće od kada je prvi put objavljen 2013. To ne može biti slučajnost i u njima definitivno postoji nešto posebno po čemu se ističu od ostatka sveta.

Preporučujemo

Radoznali smo da saznamo zašto su ljudi koji žive u tim nordijskim zemljama najsrećniji. Dakle, evo nekoliko razloga za to!

Oni cene ravnotežu u životu

Skandinavci ne teže da postanu milijarderi. Znaju da budu efikasni na poslu i uživaju u njemu, ali takođe provode dosta vremena sa porodicom i prijateljima i posvećuju vreme svojim strastima i hobijima.

Istina, imaju i malo više vremena da to postignu. Na primer, u Danskoj ljudi rade 37 sati nedeljno. Većina zaposlenih napušta posao oko 16 sati, pa im ostaje dosta slobodnog vremena. U poređenju s tim, ljudi u drugim zemljama često rade više od 40 sati nedeljno.

Da bi bili što produktivniji i završili sve na vreme, Danci ne troše vreme na ćaskanje sa kolegama ili pravljenje pauza radi obavljanja poslova. Shvataju da će im to omogućiti da brže završe posao. Štaviše, uobičajeno je da kombinuju kancelarijski rad i rad na daljinu.

Vreme odmora je još jedna stvar po kojoj se Danska ističe. Zaposleni imaju pravo na 5 nedelja plaćenog odmora. Kako im je ravnoteža između poslovnog i privatnog života zaista važna, čak su podstaknuti da odu na odmor i ne ide im u korist ako to ne učine.

Takođe mogu da dobiju plaćeno „odsustvo zbog stresa“ kada se stvari na poslu pogoršaju do te mere da utiču na njihovo mentalno zdravlje.

U Finskoj zaposleni takođe imaju pravo da svoj radni dan počnu 3 sata ranije ili kasnije. Ova fleksibilnost omogućava im da svoj dan rasporede prema svojoj udobnosti. U Norveškoj zaposleni koji se razbole takođe dobijaju do 3 nedelje plaćenog odsustva.

Vole da provode vreme u prirodi

Provođenje vremena na otvorenom može imati pozitivne efekte na fizičko i mentalno zdravlje. Skandinavci znaju kako da maksimalno iskoriste prirodu. Uprkos hladnom vremenu, oni znaju kako da uživaju. Čak imaju izreku: „Ne postoji loše vreme, već samo odeća.“

Njihova ljubav prema boravku na otvorenom ima ime - friluftsliv. To je važan deo njihovog života, mogu to da rade po bilo kom vremenu i ne mora biti velika prilika za planinarenje u šumi. Naprotiv, to je za njih nešto prirodno i ležerno.

Čak i kompanije podstiču svoje zaposlene da vežbaju i provode vreme na otvorenom. Neretko je i politika kompanije da radnicima odvoje vreme za boravak u prirodi - tokom radnog vremena.

Podržane su mame i tate

Na Islandu novopečene majke dobijaju 9 meseci plaćenog odsustva, a novi očevi 3 meseca.

U Švedskoj novopečeni roditelji dobijaju do 480 dana plaćenog odsustva dok primaju 80% plate. Budućim i novopečenim majkama takođe je dozvoljeno da smanje normalno radno vreme do 25% dok dete ne napuni 8 godina i primaju mesečni dečiji dodatak dok dete ne napuni 16 godina.

Nisu pod stresom zbog novca

U mnogim zemljama ljudi troše puno novca na račune, zdravstvene usluge ili samo da bi platili školu i univerzitet. To nije slučaj u skandinavskim zemljama. Zdravstvo i obrazovanje su besplatni. Štaviše, nezaposlenima se takođe pruža podrška. Imaju osiguranje za slučaj nezaposlenosti i izdržavanje dece, a nude im i priliku da steknu radno iskustvo.

Oni veruju drugima

Skandinavci veruju da su i drugi jednako iskreni kao i oni i da je svima stalo do opšteg dobra. Tako socijalne interakcije postaju prijatnije, kao i odnosi koje Skandinavci grade. Ovi odnosi zauzvrat mogu da im pruže potrebnu podršku.

Nordijske zemlje takođe imaju nižu stopu kriminala, tako da se ljudi osećaju sigurnije. Ova sigurnost i poverenje mogu pozitivno uticati na njihovo blagostanje. Na primer, ljudi iz skandinavskih zemalja veruju da će im izgubljeni novčanik biti vraćen više nego ljudi iz zemalja koje su u Svetskom izveštaju o sreći rangirane niže.

Koju biste skandinavsku zemlju želeli da posetite?

(Telegraf.rs)