Grad zlata je drugo ime za emirat u koji rado idemo na odmor: Možete da se cenkate do mile volje

Osim u Golden Suku, čuvene prodavnice zlatnog nakita u Dubaiju se nalaze i na Bur Dubai Meena bazaru

Iako je sada čini da je to "grad zlata", Dubai nije oduvek bio takav. Tokom prošlog veka, u delu gde je danas čuveni Golden Suk, uličice su izgledale gotovo isto kao i danas, a krasili su ih mnogobrojni dućani sa drvenim krovovima.

Preporučujemo

Danas sve to nalikuje Gold Suku iz prošlog veka, uz dodatak određenih modernih elemenata. Zapravo, jedino što se sigurno izmenilo jeste veličina tog dela grada.

Kako su godine prolazile, taj deo Dubaija se proširio sa oko sa površine od oko 400 m² na neverovatnih 2 kilometra široku i 3 kilometra drugu zonu.

Više od 700 trgovaca danas tu ima svoje dućane - primarno u Gold Suku, ali i u čuvenom Meena bazaru koji se nalazi u blizini. Posebno je zanimljivo što su mnoge prodavnice koje se tu nalaze već decenijama u rukama samo jedne porodice.

Početkom 20. veka je tu postojala samo nekolicina lokalnih draguljarnica.

Oko četiri decenije po početku veka stvari su postajale ozbiljnije, pa su mnogi iranski i indijski preduzetnici tu počeli da osnivaju svoje radnje.

Kada je otkrivena nafta 70-ih godina prošlog veka, gradu se sreća osmehnula i doživeo je neverovatan prosperitet.

"Zlatna groznica"

Prema tvrdnjama vlasnika, prva zvanična prodavnica zlata u ovom gradu, u Bur Dubai Meena bazaru, bila je „Javeri Jewellery“, koja je osnovana 1990. godine. Nju su osnovali članovi porodice iz Mumbaja, koji su 1971. stigli u Dubai.

Braća Jayant i Anil su svoj zanat ispekli u Bahreinu, gde je njihov deda osnovao kompaniju, koja je između ostalog prodavala i zlatne poluge.

Danas na Meena bazaru postoje na stotine prodavnica velikih trgovinskih lanaca, ali i porodičnih radnji. Trgovci biraju to područje Dubaija, jer je jeftinije od Gold Suka.

Vest o uspehu braće Javeri se proširila, pa u Dubai dolaze mnogi iz Indije, u želji da dostignu isti takav uspeh.

Sam vrh perioda "zlatne groznice" u Ujedinjenim Arapskim Emiratima dogodio se 90-ih godina prošlog veka.

Čini se da je tada ovaj poznati bazar u Dubaiju poprimio izgled kakav ima danas.

Zato nije ni čudno što je Dubai nazvan "gradom zlata" i smatra se relativno pristupačnom destinacijom za kupovinu zlata i dragog kamenja.

Zapravo se radi o tome da je u Dubaju porez na zlato od svega 5% PDV-a uvedenog 2018. godine, a turisti imaju mogućnost da zatraže povraćaj novca za porez na zlato.

Dodatni razlozi zbog kojih je Dubai nazvan "gradom zlata" su izuzetno jaka konkurencija i strogo definisani zakoni, ali i činjenica da cene nakita u Dubaiju nisu fiksne. One se uglavnom formiraju prema dnevnoj međunarodnoj ceni zlata. Naravno, to znači da turisti mogu i da se cenkaju.

Koja je tajna uspeha trgovaca u Dubaiju?

Za većinu trgovinskih radnji koje prodaju zlato važi nepisano da pravilo da imaju "tajnu uspeha" koja se primarno odnosi na veliki broj stalnih kupaca i odnos koji vlasnici takvih radnji grade sa mušterijama decenijama.

Klijenti nisu prevrtljivi i obično ne dolaze sa namerom da zlato kupe po povoljnoj ceni.

- Sve se svodi na iskrenost sa kupcima i jasno definisan stav. Šta god da prodajete, morate da kažete istinu, kako biste dobili onoliko novca koliko odredite - izjavio je za CNN travel Mehul Pethani, u čijoj radnji, osim nekoliko rođaka, rade i ljudi koje on poznaje još od detinjstva.

Kod njega nema cenkanja, jer Mehulovi redovni kupci imaju potpuno poverenje i znaju da će im sigurno dati najbolju cenu. U Dubaiju nije neuobičajeno da neko kupi nakit i da bude prijatno iznenađen cenom. Upravo na osnovu toga mnogi trgovci i grade odnos poverenja sa svojim kupcima.

S obzirom na to da prodavnice ne rade po principu provizija, jednostavno iz ljubavi prema svom poslu, običaj je da svako od njih radi šest dana u toku sedmice i to čak po 12 sati dnevno, osim petkom, kada rade po 6 sati.

Veliki igrači u prodaji zlata

Naravno da ima i prodavaca zlata i zlatnog nakita koji su vremenom poželeli da se značajno prošire. Tako su neki od njih osnovali danas vrlo poznate kompanije.

Primera radi, kompanija „Malabar Gold“, koja na 215 lokacija širom sveta ima svoje prodavnice, ostvaruje veći prihod od čuvene kompanije „Tiffany and Co“.

Trgovci koji su ostali na manjem porodičnom biznisu ne mogu da se takmiče sa njima, ali na tržištu ima mesta i za jedne i za druge.

Tokom pandemije prodaja je opala za oko 40% u nekim prodavnicama, a pojedine kompanije su čak razmišljale da li će moći da nastave sa poslom.

U jednom trenutku im se čak učinilo da posao više i ne postoji. Ipak, mnogi trgovci u "gradu zlata" nadaju se nekim lepšim danima.

(Telegraf.rs)