Mesta koja treba posetiti u 2021. godini: Ovo su destinacije koje će nas rehabilitovati posle korone

Ova mesta treba posetiti nakon pandemije jer će pružiti potpuni osećaj slobode

Mesto za beg i zaborav od posledica pandemije, ali i destinacije koje širom sveta privlače turiste svojim lepotama i znamenitostima, nadamo se da će u narednoj godini biti dostupne.

Preporučujemo

Ove zemlje svakako treba posetiti kada vas stopala zasvrbe, a doživljaj okoline i promene sredine, pamtićete čitvog života. Na kraju, od svega ostanu uspomene na pejzaže i prirodu koju smo imali prilike da vidimo.

I nakon što se uspostave uslovi za putovanja, mi vam pružamo mogućnost izbora, a na vama je da se vodite sopstvenim afinitetima. Neko voli planine, šetanje usponima i zimske sportove, dok su drugi orijentisani ka širokim plažama i pogledu na more. Neki vole da obilaze znamenitosti i jednostavno šetaju parkovima i uživaju u ukusima tradicionalnih specijaliteta.

Kako god, na ovom svetu ima mesta za sve, a za ova skrovita mesta malo ko od ljubitelja putovanja zna.

Italija - Dolmita

Svež vazduh, prostor i priroda - to su stvari koje mnoge mame na odmor, posebno u ovo doba. Jedno mesto koje nudi sva tri elementa u izobilju je Renon (takođe nazvan Ritten), visoravan koja leži iznad severnoitalijanskog grada Bolzano ili Bozen, u regionu Dolomita u Alto Adiđeu.

Sigmund Frojd je bio najpoznatiji Renonov posetilac. Tokom tromesečnog boravka u hotelu Bemelmans-Post u selu Kolalbo 1911. godine, napisao je: „Ovde je na platou Ritten božanstveno lepo i udobno ... Otkrio sam u sebi neiscrpnu želju da ne radim ništa.“

Renonovih 300 km dobro obeleženih pešačkih staza, jedna nazvana po Frojdu, dovoljne su vam da budete aktivni, ali i pozitivno iscrpljeni. Favorit većine turista jeste Corno del Renona, 2.260 metara visok vrh sa pogledom na Dolomite, pa čak i do mesta za prenoćište, u planinskoj kolibi Corno del Renon.

Porodični pansion u Kolalbu služi fantastičnu hranu. Ne treba vam automobil da biste stigli do Renona -  vozom do Bolkana, a odatle idete žičarom. Na visoravni, živopisna železnička veza povezuje glavna sela.

Slovenija - nebesko tržište hrane u Ljubljani

Niste osetili čari Slovenije ako ne posetite njenu prestonicu, a centralno poljoprivredno tržište u Ljubljani čini ovaj grad urbanim sedištem sa primesama drevne grčke arhitekture, a zbog toga je nazivaju novom Atinom.

Petkom bi Odprta kuhinja (Otvorena kuhinja) obično zauzimala deo trga i čak 20.000 ljudi bi se spustilo na  sajam hrane sa desetinama tezgi koje su prodavale sve, od kiselog kupusa i kranjske kobasice do šmorna (seckane palačinke prelivene džem od bobićastog voća).

Uputite se do tezge sa najdužim redom i potražite Marjetku, čija je porodica među poslednjima na svetu koja proizvodi ljubljanski kupus, rečeno je da to najbolji kiseli kupus na svetu. Turisti svakako treba da prošetaju i probaju jela o kojima nisu ni sanjali, poput raviola sa kestenom, kruškom i foie grasom.

Španija - gradski život i umetnička scena Madrida

Pokoji turista zaluta u slabo osvetljen i prijatni bar Benteveo u madridskoj četvrti Lavapies, a upravo se odavde  oseti pravi madridski duh. Iz udobnosti retro fotelja i dobrog piva pored prozora, vidi se prava slika gradskog života: temperament žitelja, prometna ulica, ulična umetnost, kreativnost, prodavnice u vlasništvu dizajnera, multikulturalna bogatstva i mačke lutalice koje se vijugaju između klimavih stolova na pločniku. Lavapies ima sve.

Isplanirajte savršen dan: peščani centar za vizuelnu umetnost Tabacalera, da posetite zbunjujuću, ali podsticajnu na razmišljanje strukturu, zatim još ezoteričnih stvari u galeriji La Casa Encendida, nakon čega treba da svratite u jednu od poslastičarnica u ovom kvartu. Posetite barove Mercado de San Fernando, a u Benditu ne propustite degustaciju najboljeg vina u okrugu.

Po antikvarnicama možete naići na veoma zanimljive komade, ali ne propustite i La Fugitivu, neobičnu knjižaru u kojoj kupci mogu s pićem u ruci da pregledaju veliki izbor knjiga.

Hrvatska - klisura na "pijanom mesu" u Iloku

Istočni region Slavonije nije toliko karakterističan za hrvatski turizam, ali malo ko zna da je, konkretno Ilok, najistočniji grad Hrvatske i izgleda baš kao u bajkama.

Ilok je okružen utvrđenjima, uključujući dva spomenika iz osmanskog doba i srednjovekovnu tvrđavu koja se uzdiže iznad Dunava, ali glavni razlog za posetu su vinski podrumi iz 15. veka. Odavde su su isporučivali vino za krunisanje kraljice Elizabete II, a flaša može koštati i do 5.000 funti. Srećom, možete ga povoljnije degustirati na festivalu Traminca, koji se obično održava u junu.

Ovde možete probati i i hranu koja ima uticaje iz Mađarske, Austrije i Srbije. Tu su riblji paprikaš i nešto što se zove pijana kotlovina, "pijano meso", što je specijalitet male vinarije severno od Osijeka, zvane Vina Gerstmajer, gde meso kuvaju u 10 litara vina. Možete ga pripremiti s njima i piti rakiju dok se kuva. Ova prijateljska i topla atmosfera potpuno će vas opčiniti.

Grčka - ostavljajući 21. vek iza sebe na Tinosu

Ne postoji ništa poput zaranjanja u Egejsko more kako bi se sprao stres gradskog života i vreve.

Koračanje preko zavojitih brežuljaka prošaranih majčinom dušicom, ili uživanja u taverni i posmatranja sunčevih zraka kako trepere preko krečnjaka, bili su zabranjeni većim delom protekle godine. Dakle, kada se brave otključaju, pravac do arhipelaga Kikladi i ostrva Tinos, ostrva blistavih mermernih sela i duboke, gotovo iskonske lepote. Na moru će vetar oduvati internet signal, a vama ne ostaje drugo, do gledanja u horizont širokog ekrana i neopisivog pejzaža.

U Krokosu, gore u maglovitim, jedva naseljivim planinama Tinosa, sigurno nema Wi-Fi. Zakamuflirane među sfernim gromadama poput džinovskih topovskih kugli, dve barake  koje su pastiri naslagali u prošlom dobu izranjaju iz pejzaža. Prohladne sobe nalik pećinama prepune su šupljina, dok se verande prostiru širom reljefa uzburkanih brda.

Krokos je u centru Tinosa, tako da možete svaki dan da krenete u drugom pravcu. Ili se možete setiti kako izgleda potpuni mir, osećajući kako se vaša čula izoštravaju dok se prilagođavate zvucima cvrčaka i sova, lebdećoj svetlosti i vetru u vinovoj lozi, osećajući talase mirisa ruzmarina i verbene.

Mnogi koji posete ovo mesto netaknute prirode su u iskušenju da zauvek napuste gradski život i pridruže se paru iz Pariza koji je ovde pronašao dom, a bave se zanatima poput grnčarenja i imaju domaću vinariju Domaine de Kalathas.

(Telegraf.rs)