Kako je moguće da smo nekada imali avione koji su leteli 2.430 km/h?

Konkord i Tupoljev su možda bili produkt Hladnog rata, ali su kao takvi obeležili jednu eru

Tri godine nakon jedine nesreće koju je imao čuveni supersonični avion Konkord, u floti kompanije Air France, 24. oktobra 2002. godine je potpuno povučen iz saobraćaja. Kao razlog je navedena velika potrošnja goriva, a u to vreme je smatran i značajnim zagađivačem životne sredine. Kao još jedan od razloga za povlačenje aviona, koji se kretao brzinom od čak 2.200 km/h je navođena i cena karata, koja je bila izuzetno visoka.

Preporučujemo

Osim kompanije Air France, taj model aviona je u svojoj floti imao i britanski avio-prevoznik.

Ali ono što je manje poznato, jeste da Konkord zapravo nije bio ni jedini, a ni prvi supersonični putnički avion u svetu.

Konkordov „stariji“ brat

Uoči nove 1969. godine je ruska nacionalna kompanija, Aeroflot organizovala probni let i predstavljanje zvanično prvog supersoničnog aviona Tupoljev Tu-144. Zbilo se to 31. decembra 1968. godine, samo tri meseca pre nego što je probni let imao Konkord.

Kasnije, od 1975. godine je Tupoljev korišćen i u komercijalne svrhe, odnosno najpre za prevoz pošte i drugog tereta, a od 1. novembra 1977. godine i za prevoz putnika na liniji između Moskve i najvećeg grada u Kazahstanu, Alma-Ate.

Opitni konstrukcioni biro Tupoljev je zaslužan za projekat ovog aviona, a glavni projektant je bio Andrej Nikolajevič Tupoljev.

Ujedno je to bio i njegov poslednji projekat, jer je par godina nakon njegovog završetka i preminuo. Ipak, prisustvovao je probnom letu prvog supersoničnog aviona na svetu.

Zahtevi su bili izuzetno visoki, ali se Tupoljev sa njima uspešno izborio.

Osim zajedničkog projekta Velike Britanije i Francuske za izradu aviona Konkord, u to vreme je i Amerika krenula sa ambicioznim projektom za supersonični avion kompanije Boing. Ipak, odustala je kako zbog činjenice da takav avion zbog velike buke ima negativ uticaj na životnu sredinu, tako isto i zbog protivljenja da Vlada SAD-a ulaže u projekte koje vode privatne kompanije.

No, pred projektante supersoničnih aviona je stavljen niz zahteva, koji su bili izuzetno kompleksni.

Kao rezultat nastaje supersonični avion sa 4 turbo mlazna motora i 10 točkova, što osigurava bezbedno sletanje. Imao je od 120 do 160 sedišta, što je sve zavisilo od tipa aviona. Nos samog aviona je podsećao na kupu i po potrebi je mogao i da bude oboren naniže, zarad bolje preglednosti prilikom uzletanja i sletanja.

Kasnije su se pojavile i varijacije osnovnog modela ovog aviona.

Treba napomenuti da je prvobitni Tupoljev mogao da razvije maksimalnu brzinu od čak 2.430 km/h.

Povlačenje prvog supersoničnog aviona

U toku vazduhoplovne izložbe, koja je bila organizovana u blizini Pariza 3. juna 1973. godine je Tupoljev Tu-144 S, inače avion iz prve serije, koji je dostizao maksimalnu brzinu od 2.350 km/h imao i prvu od dve nesreće. Kasnije je usledila još jedna i to na području sela Ilinski, na oko 100 kilometara udaljenosti od Moskve, u neposrednoj blizini grada Jegorjevska.

Posle povlačenja je plasiran model Tu-144D.

Od 1. juna 1978. godine avion Tupoljev je van upotrebe.

Kao razlog i za kasnije povlačenje aviona Konkord se navodi ne samo cena karata, što su sebi mogli da priušte samo bogataši, nego i izuzetno velika potrošnja goriva. A tu je i vrlo značajan segment koji se odnosi na zagađivanje životne sredine.

(Aleksandra Blažević/Telegraf.rs)