3 najhladnija ruska grada koja mnogi ne žele čak ni da posete, a u njima drugi žive
Da li bismo mi mogli da se naviknemo na ovakve uslove?
I dok ušuškani u svojim domovima uživamo u toplom, te ističemo kako obožavamo zimu, možda treba da razmislimo kako izgleda život u predelima, u kojima su zime zaista oštre.
Preporučujemo
Sibir se sprema za najhladniju Novu godinu: Očekuje se čak minus 50 stepeni
Najhladnije mesto na planeti broji 500 stanovnika, ovde se temperatura može spustiti i do -70
U našoj zemlji je svakako najhladniji grad Sjenica. Ali to ipak nije ništa u poređenju sa gradovima u Sibiru i drugim delovima Rusije.
Selo Ojmjakon, Jakutija
Najniža ikada zabeležena temperatura na zemlji je iznosila 71,2 stepena, ali ispod nule. Ta vrednost je zabeležena u zvanično najhladnijem mestu na svetu.
U pitanju je Ojmjakon, selo u istoimenom regionu, na području Sibira. Ovo selo se nalazi na teritoriji Republike Sahe, odnosno Jakutije.
Oko 500 ljudi živi tu. Većina ih se bavi ribolovom, ali i stočartsvom. Sam grad se nalazi u blizini Severnog pola. Što utiče na to da dan i noć traju različito u različitim periodima godine.
Grad Jakutsk, prestonica Jakutije
Oko 1.100 kilometara deli ovaj grad od Ojmjakona, a oko 4.900 od prestonice Rusije. U Jakutsku živi oko 270.000 stanovnika.
Voda iz reke Lene, koja kroz grad protiče, se mahom koristi za sve potrebe stanovnika. Minimalne temprature su karakteristične za januar, koji se smatra najhladnijim mesecom. Mada za njim često ne zaostaje ni februar.
Najtoplije je u toku jula meseca, kada se temperature mogu popeti i iznad 30 stepeni.
Grad Verhojansk, na reci Jani
Za titulu najhladnijeg grada na svetu bori sibirski grad Verhojansk sa ranije pomenutim gradom Ojmjakon. I on se nalazi u Jakutskoj Republici, a od glavnog grada je udaljen oko 670 kilometara.
Zabeleženo je tokom januara i februara 1892. godine da se živa u termometru spustila na -69,8 stepeni.
Iako se smatraju najhladnijam gradovima na svetu, njihovi žitelji se prilagođavaju tako ekstremnim uslovima.
Negde nose obuću izrađenu od kože irvasa, negde ne gase automobile po celu noć, iz straha da sutradan neće moći da ih upale.
Ali šta god radili, sasvim je jasno da su svi stanovnici pomenutih gradova i sela pronašli način da usklade svoje bivstvovanje sa prirodom, te da ne remete životne cikluse.
(Aleksandra Blažević/Telegraf.rs)