Na ovom mestu pobožna crnkinja biljkama je lečila siromašne: Njena humanost nije zaboravljena

Volonteri organizacije Accion Afro-Dominicana svakog oktobra okupljaju zainteresovane da ih upoznaju sa afričkom prošlošću Dominikane

Manje je poznato da je dom prvih Afroamerikanaca na tlu Amerike bila Dominikanska Republika. Baš zato je i logično pitanje zbog čega je najstarije stalno naselje na američkom tlu, čini se, zaboravilo na svoju prošlost?

Preporučujemo

U samom srcu Santo Dominga, glavnog grada Dominikanske Republike se nalaze ostaci bolnice San Nicolas de Bari, koja datira iz 16. veka. Izgrađena je na mestu na kome je izvesna Micaela, crnkinja, lečila biljkama mnoge početkom tog veka. Ta priča je poslužila Nikolasu de Ovandu, španskom guverneru da izgradi prvu bolnicu na američkom tlu. 

- Bila je crnkinja, koja je lečila bolesnike u skromnoj kolibi, koja se nalazila upravo tamo gde je izgrađena bolnica De Bari. Koristila je svoje znanje o prirodnoj medicini da spasi živote – izjavila je za BBC Maribel Nunez, vođa neprofitne organizacije Accion Afro-Dominicana.

Zanimljivo je da je ime te heroine zapravo izmišljeno, jer se ne zna sa sigurnošću ko je ona bila. Nažalost, tokom procesa dehumanizacije robova, bilo je gotovo uobičajeno da i imena ljudi jednostavno budu izbrisana. Ipak, postoji trag u pismu nadbiskupa Santo Dominga, koje je uputio španskom kralju. U njemu je navedeno da je u pitanju pobožna crnkinja i da je ona pokušavala da izleči mnoge siromašne ljude toga doba. 

Ipak, iako je upravo ta priča inspirisala tadašnjeg španskog guvernera da sagradi prvu bolnicu, na spomen ploči uopšte nije navedeno njeno ime.

Malo ljudi je upućeno u to da je Dominikanska Republika bila dom prvih crnaca na američkom tlu. Njih je krajem 15. veka doveo iz Gambije i Senegala niko drugi do Kristifor Kolumbo. Upravo na tlu Dominikane je i počela trgovina robovima u tom delu sveta.

Uprkos tome, Dominikana je bila druga zemlja koja je ukinula ropstvo 1801. godine, odmah posle susednog Haitija. 

U želji da podstakne turizam, Kolonijalni grad je 2014. godine uložio više od 100 miliona dolara u obnovu. Tada su fasade zgrada prekrečene i restaurirane, te pretvorene u umetničke galerije, bistroe i prodavnice. Ipak, Zona Colonial, kako je naziva lokalno stanovništvo, ne otkriva baš mnogo o svojoj afričkoj prošlosti. Posetioci tu uglavnom mogu saznati samo jednu verziju istorije, i to onu špansku.

Kolonijalni grad se smatra najstarijim stalnim urbanim naseljem u Americi i nema nikakve sumnje da je kvart, sačinjen od 10 blokova pravi dragulj u istorijskom i arhitektonskom smislu. Ostaci nekadašnjeg grada opasanog zidinama i dalje stoje. A može se pohvaliti i prvim vojnim utvrđenjem, asfaltiranim putevima, katedralom i samostanom, kao i prvim univerzitetom izgrađenim u Novom svetu.

Njegove uske kaldrmisane ulice obeležene su kolonijalnom arhitekturom u španskom stilu, a još se mogu videti i biste španskih kolonista.

Španci su ovo naselje izabrali posle dva neuspela pokušaja izgradnje naselja na severnoj obali ostrva. Kolumbov dolazak i njegova potraga za zlatom za špansku krunu je dovela do istrebljenja više od 400.000 autohtonih Taina, tokom perioda od dve decenije. Kada su španski kolonisti usmerili pažnju sa zlata na šećernu trsku, dovodili su i afričke robove da bi radili na plantažama.

U periodu od tri veka su na područje Dominikane dovođeni članovi 28 afričkih plemena. Nažalost, danas se o tome retko govori, pa na ostrvu posetilac ima utisak da su ga naseljavali isključivo Španci.

Baš zato svake godine pomenuta nevladina organizacija održava dvodnevni događaj Jornada de Visibalizacion del Cimarronaje. Svake godine tokom oktobra se okupe svi zainteresovani da se upoznaju sa afričkom prošlošću Santo Dominga i cele Dominikane.

(Aleksandra Blažević/Telegraf.rs)