U japanskoj dolini koja liči na cvet lotosa nalazi se 117 hramova: Ženama je ovde ulaz bio zabranjen

Mesto na kom možete da steknete neverovatno duhovno iskustvo decenijama privlači turiste

Okruženi planinskim vrhovima, ušuškani u dolini, leži 117 hramova Koya-san i oslikavaju neverovatno duhovno iskustvo.

Preporučujemo

Šetnja šumom

Monah po imenu Kukai je 816. godine zalutao u gustima šumama na padinama planine Koya, koja se nalazi u japanskoj prefekturi Vakajama. Krenuo je u potragu za mestom na kome će moći da izgradi hram, za novoosnovanu sekciju ezoteričnog budizma, pod nazivom Šigon. Odabrao je oko 800 metara duboku dolinu, okruženu sa 8 planinskih vrhova, koji podsećaju na latice cveta lotosa.

Dvanaest vekova kasnije, tih 117 hramova se nalaze na listi Svetske baštine UNESKO i smatraju se jednim od najsvetijih odredišta u Japanu. Na tom mestu se može doživeti neverovatno duhovno iskustvo, praćeno mirisom tamjana, čistim vazduhom i glasovima monaha obrijanih glava.

Obožavanje prirodnog sveta

Danas je Koya-san deo svetih puteva hodočasnika poznatih kao Kumano Kodo. Mreža tih puteva iznosi 307 kilometara i povezuje tri velika svetilišta Kumano sa svetilištem Koya-san i godišnje privlače oko 15 miliona posetilaca.

Posetioci poštuju drevno japansko verovanje, koje je karakteristično za autohtonu religiju šintoizma u toj zemlji. A ono podrazumeva verovanje da duhovi bogova mogu naseljavati i stene i šume, pa se iz tog razloga svaki prirodni element smatra božanskim. 

Oko 50 hramova od njih ukupno 117 služi kao neka vrsta prenoćišta za goste, koji tu mogu da meditiraju i komuniciraju sa monasima. Iako je od putešestvija Kukaija prošlo više od 1.200 godina, veruje se da njegov duh u tim predelima boravi i dalje.

Zanimljiva je i legenda koja se vezuje za otkriće ovog mesta. Ipak, pre nego što je mogao uopšte da počne da gradi ova svetilišta, Kukai je morao i da dobije dozvolu od japanskog Carskog dvora. 

Osim članova carske porodice, kroz vekove su podršku Koya-san davali i samuraji i pripadnici aristokratije, ali i obični ljudi, od kojih su mnogi želeli da upravo tu budu i sahranjeni.

Interesantno je posmatrati spomenike u novijem delu groblja, prenosi BBC. Tamo možete videti i da su neke korporacije kupile grobna mesta, pa su tako spomenici podignuti radnicima kompanija Sharp, Nissan, Panasonic i drugih.

Zanimljiv miks

Iako se ne može zanemariti činjenica da je Koya-san turistička destinacija, o čemu svedoče brojni autobusi, suvenirnice i gužve, tu se još uvek oseća duh prošlih vremena. Posebno u mestu Okunoin.

U mestu se može primetiti savršen balans modernog grada, u čijoj blizini se nalaze i tradicionalni hramovi.

Obilazak Koya-sana

Mnogi hodočasnici stižu turističkim autobusima, iako i dalje ima i onih koji Koya-san posećuju peške. Osim autobusom, mogu stići i automobilom i železnicom, a od podnožja saobraća žičara. Oko 5 minuta putovanja žičarom je potrebno za uspinjanje na 900 metara nadmorske visine, gde se nalazi istoimeni grad.

Posebno je zanimljiv podatak da sve do 1872. godine ženama nije bio dozvoljen ulazak u ovo svetilište. Ipak, postojalo je mesto u blizini, gde su smele da idu, kako bi iskazale poštovanje.

Danas je turistima posebno interesantan Danjo Garan, kompleks prilično modernih građevina, u kome se nalazi i dvospratna pagoda, visoka 47 metara. Tu se nalazi i kip, izuzetno važan i poštovan u ezoteričnom budizmu, odnosno šingonu.

Svakako treba posetiti i Kongobuji, koji je jedan od najznačajnijih šingon hramova. Kukaijev mauzolej naročito privlači pažnju posetilaca i smatra se najsvetijom tačkom čitavog mesta.

Možda najinteresantnije iskustvo za putnike predstavlja boravak u jednom od 52 hrama, koji su namenjeni za noćenje hodočasnika. Tu će imati priliku i da probaju mnoge tradicionalne specijalitete, koje pripremaju i poslužuju monasi u zajedničkim trpezarijama. 

(Aleksandra Blažević/Telegraf.rs)