Mars na zemlji: Da li znate gde se nalaze ove neverovatne divljine?
Zanimljive kule od blata i pustinje koje se prostiru do horizonta
Novi Meksiko je dom mnogim jedinstvenim predelima, od kojih su mnogi otvoreni za posetioce kako u dnevnim šetnjama, tako i u kampovanju (gde je to dozvoljeno).
Preporučujemo
Ovo je najlepše mesto za venčanja u Evropi: Da li biste ovde izgovorili sudbonosno "da"?
Skriveni dragulj Bliskog istoka: 6 razloga zbog kojih ćete se zaljubiti u Ras el Hajmu
Jedno od ovih područja otvoreno za istraživanje je divljina De-Na-Zin, odredište koje ima mnoštvo geoloških karakteristika klasičnih za pustinjski pejzaž Novog Meksika, a neka od njih takođe krše zakone prirode. U ovom rezervatu koji se prostire na oko 20 kilometara možete mnogo toga videti, posebno oni koji imaju čitav dan da istražuju.Od peščanih tornjeva do utisaka sličnih Marsu na zemlji, divljina De-Na-Zin zaista je prizor za one koji vole sva umetnička dela majke prirode.
Upoznajte divljinu
Planinari bi trebali znati da u parku nema nikakvih sadržaja, iako je odmah pored "Bisti Bedlends", koji se prostiru na ogromnih 4.000 hektara. Bisti Bedlends poznati su i kao Bisti divlja zona i slobodni su za dolazak posetioca. Iako je divljina De-Na-Zin daleko manja, mnogi istražuju samo područja najbliža ulazu, jer bi trebalo više dana da potpuno istraže divljinu u potpunosti ili blizu nje.
Nema mnogo razlika između Bisti Badlands-a i De-Na-Zin-a, osim činjenice da Bisti ima prirodne atrakcije koje su šire rasprostranjene, zajedno sa terenima sličnim pustinji. Mnogi tvrde da je divljina De-Na-Zin daleko spektakularnija, sa svojstvima koja su malo jedinstvenija od njenog većeg suseda u parku.
Šta posetioci mogu da očekuju da vide u divljini De-Na-Zin
Prvo što će posetioci videti su kule od blata zajedno sa tipičnim pustinjskim pejzažima koji se očekuju od ovog dela Novog Meksika. Nedostatak ekstremnih karakteristika ne bi trebalo da obeshrabri planinare , uprkos tipičnom pustinjskom pejzažu. Nasumično nisko lišće, trava i pustinjsko grmlje takođe će biti deo pejzaža, a kako planinari budu išli dalje, biće nagrađeni za trud.
Možete se uputiti ka zapadu stazom koja se zatim odvaja prema severu, sa neravnim terenom zapadnije kao i pritokama na istoku. Na severu se teren prebacuje na karakteristike kopna obojene glinom, a kako se planinari kreću dalje prema zapadu, većina drenaža se pojavljuje, uključujući Hanter Voš, Alamo Voš i Vilov Voš.
Poželjno je imati dobre cipele, jer je veći deo terena u nekim delovima neravan sa erodiranim terenom. Planinari će želeti da se probiju do visoravni udaljene oko 1,2 km, a do nje se može doći pešačenjem duž ivice visoravni. Ovde će posetioci videti velike komade okamenjenog drveta i. Kako planinari putuju duž jaruge, ona će se na kraju podeliti, omogućavajući planinarima mogućnost da se spuste u samu jarugu da vide pranje ispod.
Ako putnici nastave da putuju na severozapad, naleteće na sliv koji je ispunjen raznobojnim kamenčićima i čini zanimljivu fotografiju. Veliki sliv duž ove rute takođe sadrži i poneku slomljenu stenu koja je zapažena zbog svojih neverovatno čudnih karakteristika. Posle ovoga, posetioci će se susretati sa neobično glatkim stenama peščara i još više raznobojnih pejzaža dok napreduju sve dalje u park.
Kak planinari nastave dalje svoj put, dočekaće ih jedno od najvećih okamenjenih drva u bilo kojem parku u državi, od kojih jedno meri šest stopa širine i 100 stopa dužine. Ostali komadi okamenjenog drveta razlikuju se u boji, što ovo čini jedinstvenim i najraznovrsnijim delom parka i koji mnoge iznenađuje svojim živopisnim izgledom. Ovde je sve definitivno vredno fotografisanja.
(Telegraf.rs)