Od Novog Zelanda do San Dijega: Krstarenje koje je ušlo u istoriju u jeku pandemije korona virusa

Džon je naveo da su se mnogi njegovi prijatelji šalili sa njim i poželeli mu sreću na korona krstarenju...

Kada je 1. marta napustio Novi Zeland i krenuo na krstarenje Pacifikom, fotograf Džon Tonks nije ni slutio kakvu će avanturu doživeti. Brod je pristao u San Dijegu 28 dana kasnije, u samom jeku pandemije korona virusa.

Preporučujemo

Kruzer MS Maasdam je napustio Novi Zeland 1. marta uveče i krenuo put severa. Ruta je vodila do San Dijega, preko Fidžija i Kukovih ostrva, Francuske Polinezije i Havaja. Na brodu je bilo 1.200 putnika, među kojima je bilo i Amerikanaca, Britanaca, Kanađana, Australijanaca i Francuza. Među 542 člana posade, bilo je Holanđana, Amerikanaca, Nemaca, kao i građana Filipina i Venecuele.

Bilo je tu i nekoliko ljudi angažovanih za zabavne aktivnosti, među kojima je bio i Džon, zadužen za fotografisanje, mada ništa baš nije išlo po planu.

Početkom marta se pominjao Covid-19, ali je to i dalje smatrano samo kineskim problemom. Brod nije planirano da bude u blizini Kine.

Ipak, svim putnicima su dati upitnici o zdravstvenom stanju i sve je bilo u najboljem redu.

Mada je Džon, prisećajući se tih momenata, naveo da su se mnogi njegovi prijatelji šalili sa njim i poželeli mu sreću na korona krstarenju.

Iako na brodu niko nije bio zaražen, nesporno je  da je ovo krstarenje dovođeno u vezu sa koronom, jer je upravo pandemija uticala na sve ono što se dogodilo u naredna dva meseca. Uprkos tome što se na ovom kruzeru zaraza nije javila, bilo je potrebno da prođe određeno vreme dok se putnici nisu ponovo počeli okupljati u većem broju.

Najpre je sve išlo po planu.

- Imali smo kompletan zabavni tim i po rasporedu je sve trebalo da ovo putovanje učini prelepim - izjavio je za Guardian Tomas Veber, direktor kompanije.

Sticajem poznatih okolnosti, zabavne aktivnosti su krenule u drugačijem smeru. Mada su članovi benda pokušavali da pozovu putnike na ples i zabavu, to je išlo prilično traljavo, jer niko nije smeo da počne prvi.

Primenjivana su sve strožija higijenska pravila kako je putovanje odmicalo.

Problemi su počeli kada su stigli do ostrva Tonga, gde im nije bilo dozvoljeno iskrcavanje. Ipak, mnogi putnici su pokazali razumevanje. Bilo je i onih koji su to, ipak teže prihvatili, ali su tako stigli do Kukovih ostrva, gde im je na svu sreću pristup odobren.

Sledeće stajalište Tahiti... i opet loše vesti, jer im iskrcavanje ni tu nije bilo dozvoljeno.

Mnogi putnici su se trudili da se što bolje informišu preko svojih telefona šta se to zapravo dešava van broda. Pojedine je već polako počela da hvata panika, jer su im nestajali lekovi. Svi su imali mogućnost da se iskrcaju u gradiću Rarotonga, na Kukovim ostrvima i da se odatle prevezu do svojih domova.

A u međuvremenu je druženje preostalih putnika na brodu postalo intenzivnije. Većina Amerikanaca je napustila kruzer, tako da je na brodu bilo 350 putnika manje.

Onda je sve počelo da izgleda drugačije. Jedan od zabavljača se dosetio da upita putnike ko šta ume da radi, kako bi podučavali jedni druge. Učili su se međusobno da govore strane jezike, plešu, pišu i što šta još zanimljivo. Svi putnici su se pretvorili u jednu veliku, srećnu porodicu i jedino što im je preostalo jeste da izvuku maksimum iz te, ni malo prijatne situacije.

Proslavili su zajedno i Dan Svetog Patrika, a onda krenuli put Havaja, ali ni tamo ih nisu pustili da se iskrcaju. Preuzeli su zalihe i krenuli put San Dijega.

Za mnoge putnike je ovo krstarenje ostalo veoma lepa uspomena na druženje, uprkos teškoćama koje su vladale u svetu u tom trenutku.

(A.B./Telegraf.rs)