Ispovest Kanađanke koja želela da proživi avanturu svog života, a umesto toga završila u bolnici

Kako se jedno od najlepših putovanja u životu pretvorilo u pakao

Nesreće se događaju čak i na odmoru. Toga smo svi negde svesni, ali uprkos tome se ne obaziremo preterano na preporuku osiguravajućih kuća da uplatimo putno osiguranje.

Preporučujemo

Razlozi su drugačiji od putnika do putnika. Dok jedni misle da neće njih, dotle drugi smatraju da je osiguranje izmišljeno samo da bi osiguravajuće kuće ostvarivale zaradu.

Ponešeni takvim mislima, mnogi turisti ili ne uplate osiguranje uopšte ili uplate samo osnovnu polisu, koja mahom i ne pokriva troškove lečenja.

Tek nakon što njih ili njihove najbliže zadesi neka nesreća na odmoru, a koja zahteva bolničko lečenje, shvate koliko zapravo nisu bili u pravu.

Isto to je, doduše na vrlo težak i neprijatan način shvatila Kanađanka, Karla Krips. Želeći da ukaže na to koliko je putno osiguranje bitno, ona je napisala svoju ispovest za CNN, kako bi na taj način pomogla onima koji još uvek razmišljaju o tome da li je neophodno da uplaćuju osiguranje kada kreću na put.

Putovanje kroz jugoistočnu Aziju pre početka ozbiljnog života

Kako je zaradila dovoljno novca kao producent jedne televizijske emisije u Kanadi, Karla je odlučila da sa prijateljima prokrstari jugoistočnom Azijoim, pre nego što se posveti majčinstvu i uplovi u neke ozbiljnije vode.

Nije ni slutila da će joj upravo to putovanje doneti ožiljke, koje će nositi do kraja života, kao uspomenu na svoju nepažnju.

Krenula je sa svojom prijateljicom put Bangkoka avionom, sa željom da upozna to prelepo ostrvo. Tamo im se pridružio još jedan prijatelj, koji je doleteo iz Australije. I ništa nije ukazivalo na to da će odmor iz snova da se pretvori u pravu noćnu moru.

Zajedno su se upustili u upoznavanje Tajlanda. Prokrstarili su po selima i planinama, upoznajući lokalno stanovništvo i njihovu kulturu.

Odlazak na ostrvo Koh Samui

Uživanje u hrani i tradicionalnim lokalnim specijalitetima je označilo početak upoznavanja sa ovim ostrvom.

A za te potrebe su Karla i njeni prijatelji iznajmili motocikl, znajući da su putevi na ovom ostrvu krivudavi i prilično nebezbdeni.

Njena prijateljica je vozila motocikl. Činilo se, prilično sigurno. Ali je u jednom trenutku naletela na nanos šljunka, koji je doveo do proklizavanja motora.

Na svu sreću, iza njih je išao prijatelj na drugom motociklu. I upravo on je uspeo da im pomogne, zaustavivši prevoz, koji ih je odvezao do bolnice.

Dve nedelje koje menjaju život

- Ne sećam se puno vožnje do bolnice, osim što sam pogledala moje okrvavljene ruke, misleći da mi se desilo nešto strašno. Ostatka vožnje se sećam kao kroz maglu, navela je Karla.

Osim povrede kolena, na koje se verovatno dočekala prilikom pada, Karla je pregrizla i jezik, što je sve bilo izuzetno bolno.

- Nikada ranije nisam doživela takav osećaj straha, navela je Karla i dodala: Medicinske sestre bi makazama skidale gnoj sa naših rana i dezinfikovale ih jodom pre stavljanja nove gaze. Bolan proces, koji nam je terao suze na oči, dok su se žene blago smeškale. Nema sumnje, nismo bili prvi turisti koje su previjale i sigurno nismo bile poslednje.

Kontaktirale su osiguravajuću kuću i dobile informaciju da će finansijski biti pokrivena samo avionska karta za povratak kući, ali ne i bolnički troškovi. A oni su bili zaista visoki, s obzirom na to da je Karla kupila samo osnovnu polisu osiguranja.

Mladi smo i zdravi, a Tajland je jeftin

Upravo ovim su se rukovodile kada su kretale na put, misleći da njima neće biti potrebno osiguranje. Ali su silom prilika i na teži način saznale da to baš i nije tako.

Bolnički računi su dostigli nekoliko hiljada dolara. Plaćanje se svakako značajno odrazilo i na njihovu ušteđevinu.

A povratak kući je bio posebno neprijatan, najpre zato što su obe bile u invalidskim kolicima.

Sem putnika koji su prišli da bi saznali šta im se dogodilo, bilo je i onih koji su se gnušali takvog njihovog izgleda.

Završavajući svoju ispovest, Karla koja je i posle toga posetila Tajland, pa čak tu i živela navodi: Na kraju su rane zacelile kao i većina rana, ostavljajući ožiljke sa kojima sam naučila da živim. Danas ih smatram trajnim suvenirom i uspomenom na nepredvidivost života. One su za mene podsetnik da nikada ne treba osuđivati tuđe izbore i odluke, ma koliko bile loše i, naravno da uvek treba kupiti puno putno osiguranje.

Kakvo je vaše mišljenje po ovom pitanju? Da li uplaćujete putno osiguranje pre odlaska na put ili se rukovodite time da neće baš vas?

(A.B./Telegraf.rs)