Maja je jedina Srpkinja koja je nedavno posetila Libiju: Ovo su njeni utisci

U želji da upoznaje neobične destinacije, Maja Đoković je, uprkos ograničenjima koja nam je nametnula pandemija korona virusa, imala prilike da poseti i Libiju

Na obali Sredozemnog mora nalazi se četvrta po veličini država na tlu Afrike. Osim sa Egiptom i Tunisom, država Libija graniči se i sa Čadom, Nigerom i Sudanom.

Preporučujemo

Pronađeni arheološki ostaci ukazuju na to da je neolitski čovek naseljavao ovaj prostor još tokom osmog milenijuma pre Hrista. Zemlju su osvojili najpre Feničani, pa Grci i Rimljani. Zatim tim prostorom vladaju Vandali, pa Vizantija. Kasnije zemljom vladaju i Arapi, pa Turci, da bi je na kraju kolonizovali Italijani. Kasnije upravu nad dve provincije preuzimaju Britanci, dok treću kontrolišu francuske snage, a Italija se zvanično 1947. godine odriče svojih prava.

Libija je zvanično jedna od prvih zemalja na afričkom kontinentu koja je bila evropska kolonija i koja je uspela da postigne nezavisnost kroz Ujedinjene nacije, što se zbilo 24. decembra 1951. godine. Nakon Arapskog proleća 2011. godine u zemlji je prisutna značajna nestabilnost.

Jedina Srpkinja u Libiji

Ukoliko znate da je Maja Đoković neko ko je posetio više od stotinu zemalja, u koje se upućuju tek retki, onda vas ne čudi što je jedina Srpkinja, koliko je nama poznato, koja je nedavno posetila Libiju. U jeku pandemije, sve je to bilo dodatno zakomplikovano. Međutim, naša sagovornica nije odustala.

- Libijska viza je trenutno najkomplikovanija viza na svetu za nosioce svih pasoša, ne samo pasoša Republike Srbije - kaže Maja Đoković za Telegraf.

- Turističke vize su ukinuli i ne postoje još od početka rata, pa je jedina opcija bila poslovna viza. A kako do nje, to je prava mala avantura.

Nakon što se zemlja prošle godine u ovo vreme ponovo delimično otvorila, do Maje su stizale često informacije o tome da je pokrenut postupak za vizu, ali su se te informacije često menjale.

- Uslovi su se stvorili tek u martu i zapravo sam moju ovogodišnju veliku afričku avanturu htela da započnem sa Libijom, a ne sa Sudanom. Poslala sam svu papirologiju i čekala odgovor. Kad oni odobre prvi deo, drugi se rešava u zemlji čiji pasoš imate ili u zemlji boravka. U mom slučaju, ili u Beogradu ili u Berlinu.

Ali je onda dobila informaciju da je kompletno obustavljeno izdavanje viza, da je zabranjen ulazak u zemlju i da se ne zna kada će opet biti omogućen.

Kao neko ko uživa u putovanjima, očekivano je svoju pažnju preusmerila na neke druge, posve neobične destinacije. A onda je posle pola godine konačno dobila informaciju da treba da preda pasoš, jer je prvi deo postupka dobijanja vize za Libiju bio završen.

Dug put do Libije

Konačno je naša sagovornica stekla pravo na vizu i krenula što pre, u strahu da se opet nešto ne iskomplikuje.

- Libija je pod sankcijama, granice sa susednim zemljama su zatvorene i povezana je jedino sa Tunisom i Turskom, tako da morate da letite ili iz Tunisa ili Istanbula za Tripoli. Letovi se redovno otkazuju. Moj let su nekoliko puta pomerali i brisali, tako da sam strepela do poslednjeg trena da li će to sve uopšte funkcionisati. Ja sam doletela iz Tunisa. I tako se i vratila - prepričava naša sagovornica.

Maja priznaje da ju je odlazak u Libiju zaista namučio, jer se ispostavilo da je u pitanju najkomplikovanija i procedura dobijanja vize, kao i celokupno putovanje. Ali, kaže, vredelo je!

- Sam ulazak u zemlju jedan je od najtežih ikada. I pored unapred pripremljene vize, bilo je upitno da li ću uspeti da uđem. Čitala sam iskustva internacionalnih ekstremnih putnika koje su vratili, jer su im bili sumnjivi. Strepela sam da i mene ne vrate – objašnjava sagovornica Telegrafa i dodaje da su je zaista duže zadržali prilikom ulaska:

- Iritirale su ih vize iz Avganistana, Sirije, Jemena, Iraka, iz dva Konga i dva Sudana, koje su videli u mom pasošu. Pitali su me čime se bavim i zanimalo ih je da nisam slučajno novinar, jer me u tom slučaju sigurno ne bi pustili u zemlju. Kada sam im rekla da organizujem grupna putovanja po ređe posećenim, istorijskim i delimično ratom zahvaćenim zemljama, bili su zbunjeni. Pokazala sam im moju Facebook grupu Neobična putovanja i rekla im da veliki broj članova grupe žele da posete Libiju posle najavljenih izbora u decembru. Objasnila sam da dolazim na poslovni sastanak sa turističkom agencijom i da ću ostati samo desetak dana. I pustili su me. Konačno!

I najzad - ostvarenje sna

Mnogima sa naših prostora Libija baš i ne izgleda kao naročito interesantna destinacija, iako zaista ima mnogo toga da ponudi. Kako naša sagovornica navodi, razlog zbog koga se mnogi pitaju zašto bi neko uopšte putovao u ovu zemlju, primarno je neinformisanost o tome šta ona nudi.

Stanje u zemlji kada je Maja posetila, što se pandemije tiče nije podrazumevalo neka naročita ograničenja. Obavezan je bio negativan PCR test za ulazak i još jedan, koji su putnici radili prilikom izlaska iz zemlje. Važila je obaveza nošenja maski u zatvorenim prostorima, ali koliko je mogla da primeti, toga se mnogi nisu pridržavali.

Kao jedina Srpkinja koja je za vreme rata posetila ovu zemlju, naša sagovornica priznaje da se oseća ponosno. Još je ponosnija na to što je istrajala na putu dobijanja vize, tokom pripreme za put i generalno boravka u zemlji u kojoj je bezbednost ipak upitna. Toliko upitna da joj čak nije bilo dozvoljeno da napusti hotel bez pratnje, odnosno osobe koja je garantovala za nju.

- Spremila sam se jednog jutra i krenula u ambasadu Alžira, koja se na mapi nalazila na osam minuta hoda od mog hotela. Nisu mi dali da izađem sama. Tačnije, nije bilo šanse da ih ubedim da mogu i sama. Onda su zvali čoveka koji je garantovao za moju vizu i koji je bio odgovoran za mene za sve vreme dok sam u Libiji – objašnjava Maja i dodaje:

- Bila sam prilično uzrujana zbog toga, pa mi je on rekao da će ga poslati u zatvor ako se meni nešto desi ili ako me policija na ulici vidi i zaustavi samu.

Miks različitih civilizacija

Nakon ubistva predsednika Gadafija, Maja napominje da su u zemlji i dalje česti sukobi i haos. Dešava se čak da ljude kidnapuju u centralnim gradskim ulicama.

Ipak, uprkos trenutnoj situaciji, Libija je zemlja koja nikoga ne može da ostavi ravnodušnim.

- U Libiji se susreću istorije, kontinenti i drevna carstva. To je neverovatni miks različitih civilizacija koje su živele na ovom prostoru tokom istorije, a gde se nalaze ostaci i tragovi drevnih rimskih, grčkih i feničanskih gradova.

Spektakularni grad Leptis Magna jedna je od zanimljivosti. Izgrađen je u tradicionalnom rimskom stilu. U prošlosti je to bio centar trgovine, kulture i umetnosti, dok se danas nalazi na listi Svetske kulturne baštine UNESKO.

Odmah zatim treba pomenuti i Sabratu, nekada trgovačku luku, kojom dominira veličanstveni teatar, izgrađen krajem II veka.

- Musolini je Sabratu smatrao izuzetnim primerom moći Rimskog carstva, pa je naredio da se obnovi teatar koji je ležao u ruševinama još od katastrofalnog zemljotresa 365. godine. Zatim Ptolemais, Apolonija i drugi gradovi koji su zauzimali oko 2.000 kilometara dugu obalu Mediterana. Vizantijski sjaj ih je zatim zamenio, ali svaki od gradova je ostao mesto gde možete videti tragove bogate prošlosti, spomenike i ruševine - nabraja Maja.

Ono što posebno izdvaja je Ghadames, pustinjski biser Libije, koji je za nju jedna od nafascinantnijih destinacija u Libiji:

- Istorija ove zadivljujuće oaze na visoravni El Hamada el Hamra, na tromeđi Libije, Alžira i Tunisa, seže sve do najranijih civilizacija. Prvo naselje u toj oblasti osnovano je pre približno 10.000 godina, u prelazu s paleolita na neolit, kada je Sahara još bila plodna ravnica.

Ghadames je, navodi naša sagovornica, bio važna spona na karavanskom putu između Sudana i Mediterana, a značaj mu je porastao kada su Rimljani tu osnovali grad koji je nekoliko vekova ostao pod njihovom kontrolom.

- Iako iz sigurnosnih razloga neke znamenitosti trenutno nisu dostupne za posete, sve pomenuto je tek mali deo onoga što treba vredi videti u ovoj neverovatnoj zemlji – zaključila je Maja.

(Telegraf.rs)