Nikola putuje po skrivenim delovima Srbije: Njegove fotografije oduzimaju dah

* Već 13 godina Nikola Živanović iz Smederevske Palanke obilazi Srbiju * Kao pasionirani fotograf, "okom kamere" beleži lepote naše zemlje * Istočna Srbija za njega je neotkriveni biser * U okolini Knjaževca fotografisao je pećinski crtež, za koji se pretpostavlja da je star oko 4.000 godina * Kod Žagubice postoji pećina sa dva ulaza, od kojih je jedan na plafonu * Misterija povlenskih kugli i dalje privlači veliku pažnju

Više od deset godina Nikola Živanović iz Smederevske Palanke ima, za mnoge neobičan hobi. Bavi se istraživanjem prirodnih lepota naše zemlje. I onim poznatim i onim manje poznatim. Uz sve to, dodaje, i otkrivanjem novih.

I ne samo to. Nikola je i ljubitelj fotografije. Upravo to mu pomaže da na najlepši mogući način ovekoveči sva mesta koja obilazi, želeći da i na taj način pokuša da privuče strane turiste u našu zemlju.

- Lepih destinacija ima puno, ne samo u Srbiji nego i na Balkanu - kaže Nikola Živanović za Telegraf.

- Za 13 godina koliko obilazim i istražujem poznate i manje poznate prirodne lepote Srbije i regiona, mogu reći da nisam ni polovinu obišao od onoga što naša zemlja nudi od prirodnih lepota.

Istočna Srbija je neotkriveni biser

Razloga zbog kojih je naš sagovornik izdvojio baš istočni deo naše zemlje ima mnogo. Ne samo zato što je, čini se, u pitanju slabije istražen deo Srbije, već i zbog raznovrsnosti i određene doze mističnosti, koju svakako ima.

- Istočna Srbija ima svoje jedinstvene lepote, oličene u prerastima, kanjonima, pećinama. Tamo se nalaze neki od najlepših vodopada u našoj zemlji, ali i fascinantni vidikovci – objašnjava Nikola.

Ono što posebno izdvaja je kanjon koji se nalazi u blizini borskog sela Zlot. Lazarev kanjon važi za najneprohodniji u našoj zemlji. Dubok je između 300 i 500 metara, a dugačak oko 4,5 kilometara. Minimalna širina rečnog korita u određenim delovima ovog kanjona je između tri i četiri metra.

Područje Lazarevog kanjona poznato je po mestima na kojima su prisutne takozvane geomagnetne anomalije. Zapravo tu je prisutno jako magnetno delovanje, koje utiče i na uobičajeni magnetni tok planete.

- Kao što postoje geomagnetne anomalije u Brazilu i Kursku u Rusiji, poznate su i Zlotske geomagnetne anomalije na području Lazarevog kanjona. Istražujući okolinu Lazarevog kanjona, slučajno sam fotografisao oblake neobične formacije u obliku trougla, na čijem je vrhu sunce. Da li je to geomagnetna anomalija ili nešto treće, ko bi znao, ali fotografija jeste neobična - komentariše Nikola.

Mistični Rtanj

Ne može se pomenuti geomagnetizam, a da se ne pomene planina Rtanj. Upravo tu je Nikola došao do neverovatnog otkrića.

- Istražujući okolinu Rtnja, naišao sam na takozvanu Golemu Poricu, pećinu koja je vešto sakrivena i ušuškana u rtanjskim vrtačama. Nekada je bila idealna za utočište hajduka, a u njoj je skrivana i stoka za vreme turske vladavine. Na ulazu u ovu pećinu raste hidrofilna flora, što je dokaz da su prisutne i podzemne vode u većoj količini. Isto tako je interesantno da su insekti u toj pećini nekako veći i raskošniji bojama nego na drugim mestima - prepričava naš sagovornik.

Netaknuta priroda Stare planine

Još jedna od destinacija u našoj zemlji koja je opčinila Nikolu je planina poznata po predelima gotovo netaknute prirode i brojnim vodopadima.

- Svaki vodopad je lep na svoj način, ali mene je najviše oduševio Zeleni vodopad, koji se nalazi u Jerisorskom dolu u blizini Toplog Dola. Do njega se dolazi iz Toplog Dola, prateći Javorsku reku i njenu pritoku Jerisorski Dol – objašnjava Nikola i dodaje da je to tek delić prirodnih lepota Stare planine.

Pećina Golema dupka, poznata i kao Vladikine ploče, nalazi se nadomak sela Rsovci. Pećinski otvor je visine 28, a širine 11 metara. Kako objašnjava naš sagovornik, u pitanju je pećina koja se smatra najvećim speleološkim objektom u istoimenoj klisuri, a ono što izdvaja kao neobičnost jeste prirodna statua Vladike koju je uspeo da zabeleži i na fotografiji.

Put do ove pećine jeste obeležen, ali zbog nagiba od 60 stepeni spuštanje je tehnički zahtevnije, pa Nikola napominje da postoje dve sajle fiksirane za stene koje olakšavaju spuštanje.

Skriveni pećinski crtež

Da je u pitanju čovek koji nas je oduševio podacima za koje se retko može čuti, dokaz je i Nikolina fotografija pećinskog crteža, skrivenog na obroncima planine Gabar, u okolini Knjaževca.

- Taj pećinski crtež je verovatno star oko 4.000 godina. Siguran sam da ih ima još negde u okolini, samo što ih je priroda vešto sakrila. Zapravo je to i dobro, jer je ovaj crtež nažalost oštećen 2018. godine i to od ljudi koji su tu tragali za zlatom - otkriva Živanović.

Vanzemaljske ili ne?

Na planini Povlen nalaze se čuvene kugle koje često privlače pažnju ne samo ljubitelja prirode, nego i onostranog. Povlenske kugle, smatra se, imaju lekovite i čudotvorne moći. Neko, pak veruje da su one plod vanzemaljaca, dok stručnjaci tvrde da su one rezultat vulkanske aktivnosti. Njihova starost se procenjuje na više od 150 miliona godina.

- Priča koja godinama rasplamsava maštu ljudi vezana je za lekovitu moć Povlenskih kugli. Mnogo je to pitanje ostalo nerešeno. Ima onih koji tvrde da kugle poseduju neku vrstu energije koja pomaže ljudima sa raznim problemima, dok drugi smatraju da je to izmišljena priča - navodi sagovornik našeg portala.

Slučajno otkriven speleo objekat

Kada je jednom prilikom Nikola krenuo put Majdanpeka, društvo mu je pravila i Gordana Atanasijević, koju smatra jednim od najboljih poznavalaca istočnog dela naše zemlje. Tom prilikom su u blizini Majdanpeka, kraj rezervata Felješana, otkrili su speleo objekat Gaura Ursuli. Upravo zahvaljujući Gordani, pokrenuta su dalja istraživanja i geomorfologa i speleologa, kako bi što bolje bio istražen i opisan ovaj nedavno otkriveni prirodni dragulj.

Još jedan speleo objekat je naš sagovornik izdvojio kao poseban. U pitanju je pećina sa dva ulaza kod Žagubice, od kojih je jedan na plafonu. Kako se nalaze u šumi, to Nikola savetuje posebnu opreznost, jer je preporučljiv prolaz kroz taj otvor samo uz korišćenje užeta.

Kako nam je objasnio, ova pećina nije dovoljno istražena i veoma je stara. Postoje dve legende koje su vezane za nju. Prema jednoj su u njoj boravili ljudi još u periodu praistorije, a kasnije je koristili hajduci kao skrovište. Prema drugoj legendi, koristili su je nemački vojnici tokom Drugog svetskog rata za skaldištenje municije.

- Srbija ima veliki turistički potencijal. Banje, planine, jezera, dobra vina, muziku i, naravno, ljude. Imajući sve ovo u vidu, Srbija ima da ponudi kako adrenalinski, tako i avanturistički turizam – zaključuje naš sagovornik i dodaje:

- Za avanturistički turizam uopšte nisu potrebna velika ulaganja, već je potrebno da se održavaju ranije obeležene staze i eventualno postavi po neki mobilijar za odmor. Isto tako treba skrenuti pažnju na otpad, koji pojedini planinari često imaju običaj da ostavljaju za sobom.Verovali ili ne, dešavalo mi se da sam, nažalost, umesto planinskih markacija morao da pratim vlažne maramice, koje su bile jedini orijentir u netaknutoj prirodi...

(Telegraf.rs)