U jeku pandemije Maja je posetila Sudan: Zemlja crnih faraona je riznica za avanturiste

Mada je bilo manjih komplikacija tokom realizacije ovog putovanja, Maja Đoković je uspela da ih prevaziđe i poseti dugo željenu destinaciju

Kad čovek nešto žarko želi, ne postoji prepreka koju ne može da prevaziđe. Pravi dokaz za to je Maja Đoković, koja je obišla više od stotinu zemalja sveta, a ovih dana se vratila iz turističke posete Sudanu.

Preporučujemo

U vreme kada većina stanovnika planete bojažljivo pravi planove za odmor, Maja je ispunila jedan od svojih velikih snova - posetila je zemlju koja joj je oduvek bila fascinantna. Ekskluzivno za Telegraf podelila je utiske sa ovog čarobnog putovanja punog prepreka.

- Godinama sam maštala o Sudanu, zemlji koja ima duplo više piramida od Egipta, o impresivnoj istoriji ove zemlje - kaže Maja za Telegraf.

- O Kuš civilizaciji koja se razvila južno od drevnog Egipta u Nubiji i koja je, iako je bila pod velikim uticajem Egipta imala različitu kulturu i često je posmatrana kao prva civilizacija u podsaharskoj Africi. Oduvek mi je bio fascinantan  orjentir nubijske pustinje - Jebel Barkal. U podnožju ove čudesne i izolovane planine, koja se smatra svetom još od antičkog doba, nalazi se veliki hram, posvećen faraonima iz Nove vladavine i njihovom zaštitniku Amonu. Amonova drevna planina, nubijski Olimp, bila je versko srce Nubije više od 1.000 godina.

Trebalo je sve organizovati, budući da je za dobijanje ulazne vize za Sudan potrebno i pozivno pismo od nekoga ko će garantovati za posetioca tokom boravka u zemlji. Onda je potrebno sa tim pismom otići u konzulat, kako bi se predala dokumenta za dobijanje vize.

Međutim, pandemija utiče i na taj postupak.

Istina, postoji i druga opcija - skuplja, ali jednostavnija. Viza za Sudan može da bude dobijena i na aerodoromu nakon sletanja, ali je tada potrebno platiti 100 dolara više.

Što se testova tiče, trenutno je potrebno uraditi jedan prilikom ulaska u zemlju i drugi, prilikom izlaska.

Putovanje u doba korone

S obzirom na to da putuje iz Nemačke, Maja je rezervisala let iz Minhena za Istanbul preko turske nacionalne avio-kompanije. Međutim, dva dana pred polazak let je bio otkazan.

Ali za nekog tako snalažljivog, ko je obišao više od 100 zemalja, ta situacija nije naročito neobična.

- Prebukirala sam karte za isti dan, s tim da sam prihvatila komplikovaniju opciju i menjanje aerodroma u Istanbulu. Sve to je dovelo do dodatnih komplikacija. Sleteli smo na jedan aerodrom, a let za Kartum mi je bio sa drugog. Razdaljina od oko 70 km između aerodroma, a tri sata vremena da stignem do polaznog aerodroma, i to u vreme najvece gužve. Ali uspela sam nekako - prepričava Maja.

Ono što je stvorilo dodatni problem jesu pravila koja važe tokom trenutne pandemije. Naime, svako ko ulazi u Tursku mora da ima i HES kod. Za dobijanje tog koda je potrebno izvršiti prijavu 24 sata pre puta. U Majinom slučaju bilo je nezgodno najpre zato što za prvobitni let koji je rezervisala, a koji nije njenom krivicom bio otkazan, taj kod nije bio potreban. Problem je rešen nakon prijavljivanja direktno sa aerodroma, uz molbu u „balkanskom“ stilu da bi zaposleni trebalo da ubrzaju celokupan proces.

Ipak, tu nije bio kraj problematičnim situacijama. Rezultati testa su kasnili, a Maja se dodatno pribojavala i da li će biti negativni. Iako nije osećala nikakve simptome, imala je i taj strah. Konačno, rezultati testiranja su stigli neposredno pred polazak.

Konačno - Sudan

Na ušću Plavog u Beli Nil nalazi se grad Kartum, prestonica Sudana.

- Osim Kartuma, posetila sam i Omdurman, grad u neposrednoj blizini prestonice, koji leži na susednoj obali Nila. Tu se svakog petka uoči zalaska sunca stotine sledbenika kadirijskog derviškog reda upućuje prema lokalnom groblju kako bi prisustvovali zikru, centralnom sufijskom ritualu. Sufizam je mistični pokret u okviru islama i ima dugu tradiciju u Sudanu, zemlji sa procentualno najvećim brojem sledbenika sufizma na svetu.

U Karimu je Maja bila smeštena u autentičnom nubijskom selu, u podnožju Jebel Barkala - svete planine crnih faraona.

Posle toga, posetila je grad Meroe, koji je ujedno i glavni grad kraljevstva Kuš. Reč je o jednoj od najstarijih civilizacija u dolini reke Nil, kojom su vladali nubijski kraljevi, poznati kao crni faraoni.

- Sudan ima veliki turistički potencijal, ali nažalost još nije spreman za turiste. Jako su nemarni i ne čuvaju svoje znamenitosti. Nalazišta su zapuštena – napominje Maja i dodaje:

- Iran, Sirija i Avganistan su zemlje u kojima, po mom mišljenju, žive najgostoljubiviji ljudi na planeti. Tu sam bila najbolje prihvaćena i to gostoprimstvo i velikodušnost još nigde nisam videla. Zato mi je teško kad pričam o drugim zemljama sa tog aspekta, jer ih uvek upoređujem sa gorenavedenim. U Sudanu su ljudi generalno ljubazni, ali uopšteno gledano nisu baš svi naklonjeni strancima, a posebno ne ženama. Malo su konzervativniji, pa je putovanje Sudanom definitivno komplikovanije ako ste žensko. Muškarcima je mnogo jednostavnije.

Mada je u ovoj zanimljivoj zemlji videla sve što je želela, Maja kaže da nije isključeno da će je ponovo posetiti ako joj se bude ukazala prilika.

- Za sve ljubitelje istorije, avanturističkih putovanja i ne tako često posećivanih destinacija, Sudan je savršeni izbor – zaključuje Maja.

(Telegraf.rs)