"Obišao sam preko 40 država, a Zanzibar smatram drugim domom"

Turistički vodič Petar Sretenović o dobroj i lošoj strani strani te profesije

Možete li zamisliti posao gde vam neko plaća da putujete? Gde je obaveza proći kroz najuže sokake glavnih gradova sveta i proučiti tuđe kulture u realnom okruženju. Znam, deluje idealno posao turističkog vodiča. Ali ima li ova profesija tamniju stranu?

Preporučujemo

Petar Sretenović već osam godina obilazi svet u punom radnom vremenu. Posetio je oko 40 zemalja i ne planira da stane u skorije vreme. Evo šta nam je ispričao o svojim iskustvima.

Petar je počeo da tokom studija na Geografskom fakultetu, sticajem okolnosti.

-Nikada nisam hteo da se bavim turizmom već ugostiteljstvom. Tokom prve godine otišao sam u Berlin na sajam turizma. Ubedio sam svoje da mi je ta praksa korisna, a zapravo sam pošao zbog devojke koja je bila vodič. Nakon porvatka, shvatio sam da želim da se bavim ovim poslom – priseća se.

Još 2012. godine kontaktirao je turističku agenciju u kojoj je radio do pre par nedelja.

–Bio sam samo jedan klinac koji je rešio da se prijavi za ovaj posao.

Poslednjih 8 godina Petar provodi u neverovatnim avanturama, obišao je pola sveta, stekao nova iskustva i preživeo je mnogo zanimljivih događaja.

-Zanzibar smatram drugim domom.  Proveo sam tamo skoro tri godine ukupno. Ponekad sam ostajao i po tri meseca a ponekad samo deset dana. Meštani na prvi pogled deluju kao da su previše opušteni ljudi koji te uopšte ne shvataju ozbiljno, ali su zapravo toliko neiskvareni i iskreni ljudi, koji žive jedan mnogo mirniji i usporeniji život od našeg – objasnio je Petar.

U početku je mentalitet meštana bio neobičan I nejasan, ali je Petar ubrzo prepoznao i pozitivnu stranu sporijeg i mirnijeg života.

-  „Nema nerviranja, sve se da rešiti“. Taj moto mi se mnogo dopada. U restoranima, obrok koji naručite  tek tada će biti ubran ili ulovljen, pa se ponekad hrana čeka sat ili dva dok se pripremi, ali to što dobijete zaista je za vas spremljeno, sveže je. Dosta vremena sam proveo dole i to ostrvo mi je nešto najlepše, njihove stare građevine, pijace, boje, njihov šareni islam, najveće kornjače, zalasci sunca, istorija, miks kultura, miks Afrike i Arapa, uticaj kolonija; sve na jednom mestu.

Indija je potpuno drugačija priča. Petar je tu magičnu državu opisao kao najbolje i najgore istustvo svog života.

– U Indiju sam stigao posle Afrike i promena brzine života mi nije prijala. Tu kod ljudi ne postoji privatan prostor, ulicom može da prođe autobus, tuk-tuk, motor ili krava, svuda je uvek gužva. Indija je spoj sjaja i bede, zlata i blata.

Nagla promena atmosfere, iz opuštene Afire u uvek užurbanu Indiju, bila je jako neobična, ali turistički vodič uvek mora da se navikne na nove okolnosti.

– Imao sam i priliku da odem u goste kod jedne porodice. Morao sam da se opustim, pio sam njihovu vodu i jeo sa njima na podu. Vodio sam tamo jednu grupu dvadeset dana, i sve što je moglo,  prošlo naopako: bilo je trovanja, ljudi su se gubili, a jedna gospođa je pala i slomila kuk. Moram uvek da budem spreman na najgora, ali i na najobičnije.

Petar smatra da je ovaj posao savršen i najzanimljiviji posao na svetu, ali ipak postoje neke neprijatne situacije ili problemi koji moraju da se reše momantalno.

– Kada sam tek počeo sve je bilo idealno, ali vremenom mi je postalo jasno da turisti mogu značajno da utiču na doživljaj jedne destinacije. Shvatio sam da mnogo više volim da istažujem sam i da budem slobodan. Tada ne moram da budem neprijatan prema lokalnom stanovništvu zbog ispunjavanja želja i nezadovoljstva putnika. Često budem razočaran njihovim ponašanjem. Naravno, ima izuzetaka. Mnogi ljudi putuju i upijaju sve oko sebe. Spremni su da dožive jedno mesto u potpunosti. To su oni ljudi koji zaista mogu i meni da ulepšaju put.

Naravno svi putnici su, obično, punoletne osobe sa potpunom slobogom, ali se ponekada ne ponašaju tako.

–  Postoje turisti koji se pripreme na put, slušaju savete i ponašaju se odgovorno, ali postoje i oni koji su kao deca. Treba im pažnja ili se samo prepuste skroz isključe mozak. Smešno je kada nekom starijem, mnogo starijem, daješ savete i juriš po plaži da se namaže kremom za sunčanje. Postideo sam se kada je jedne ekipa odlučila de jede šniclu u sred Puskara, svetog i vegetarijanskog grada.

Nažalost, svima je poznato da je pandemija korona virusa privremeno skroz prekinula turizam, ali je možda i promenila način putovanja koji nam je do sada bio poznat. Petar nam je saopštio da su brojne njegove kolege iz ovih razloga ostale bez posla.

– Jedan deo turističkih vodiča je uspeo da se preorijentiše, oni trenutno vode ture po Srbiji, međutim znatno je veći broj onih koji su sada bez posla i čekaju neko bolje vreme. Svi koji su radili ture po Beogradu, namenjene stancima, sada su u mnogo težem položaju. Nekadašnje četrdesetočlane grupe pretvorile su se u oko pet turista po danu, u boljem slučaju – konstatovao je Petar trenutnu situaciju.

Jeste najlepši posao na svetu. Neko te plati da popiješ koktel na Zanzibaru ili jašeš kamilu u pustinji. Ipak ponekad moram da se žrtvujem. Često sam na drugoj strani sveta za Božić ili Novu godinu, moram da radim neke stvari koje ne želim kako bi grupa imala što bolju uslugu. Promena klime i džetleg utiče na raspoloženje. Desilo se jednom da sam doleteo sa Balija u Srbiju na jedan dan i sutradan pošao u Meksiko. Provodio sam i po tri meseca na Zanzibaru. Ume da dosadi, ali vremenom postaneš kao lokalac i zavoliš to mesto, upznaš ono najlepše.

Petar o svojoj profesiji govori sa volikom ljubavlju. Kao pravi avanturista pronašao je idealan posao za sebe. Iako je trenutno čitatava oblast turizma u teškoj situaciji, Petar pozitivno gleda na budućnost.

–  Sve u svemu „nema nerviranja, sve se da rešiti.“

(Telegraf.rs)