Avionom iz Niša: Kako zaista leteti jeftino i saznati zašto je Konstantin Veliki ponovo umro?

Ovo je mali vodič za sve koji žele da putuju jeftino, priča o tome šta sve čeka one koji odluče da umesto iz Beograda, avionom negde odlete iz Niša, jednom od low cost kompanija. Vodič je urađen na primeru puta Ryanairom do Berlina, po ceni karte od 10 evra, sa mesta koje liči na sve, samo ne na međunarodni aerodrom

Prema jednoj legendi, Konstantin Veliki reši jednog dana da siđe na zemlju, po prvi put od svog junačkog odlaska i da krene stazama svojih uspeha i svoje slave.

Krene tako od Rima, uveri se da ga i dalje obožavaju, vole, slave i poštuju, pa nastavi putem Konstantinopolja, koji je u međuvremenu promenio ime, ali njegovu slavu nije pomutio ni mrvicu. Izobilazi on tako i sve druge staze i bogaze na kojima je izvojevao velike pobede da bi, na kraju ove reinkarnirane turističke ture pun ponosa završio u Nišu. Već na ulazu mu nije bilo jasno da li je to zaista njegov rodni grad, ali, čuvši neke prolaznike kako pričaju o najvećem regionalnom aerodromu koji se zove upravo Konstantin Veliki, reši da se uputi i on tamo. Legenda navodno kaže da je, ušavši u zgradu ovog zdanja i videvši kako ona sramotno izgleda, Konstantin Veliki rešio da ponovo umre i da se više nikad ne vrati.

Preporučujemo

Ipak, ovo nije priča o legendama, još manje je priča o Konstantinu Velikom, jer o njemu smo verovatno već sve naučili u školama... ili ipak nismo... Ovo je mali vodič za sve koji žele da lete jeftino, priča o tome kako izgleda jedno obično putovanje i šta čeka sve one koji odluče da umesto iz Beograda, avionom otputuju sa drugog srpskog aerodroma - iz Niša, nekom od low cost kompanija. Pročitajte ovaj mali vodič, urađen na primeru puta Ryanairom iz Niša do Berlina, po ceni od 10 evra, krenite za nama.

PRVO: Ryanair, kupovina karata online, ocena 5/5

Odlučili smo da iskoristimo povoljne cene karata u ovom periodu i preko neke od low cost avio kompanija otputujemo na 3 dana u Berlin. Kako i dolikuje, da bismo krenuli na  putovanje prvo smo morali da bukiramo karte. Učinili smo to uz pomoć mobilne aplikacije Ryanair kompanije, koja ima jeftine letove od Niša do Berlina četvrtkom i nedeljom. Aplikacija je vrhunska, izuzetno jednostavna, brza i laka za korišćenje i (ukoliko znate vaše brojeve pasoša i datum putovanja) bukvalno za 5 minuta je moguće sve završiti online.

VAŽNI SAVETI:

1. Za one koji ne znaju tačan datum, već ih zanima što povoljniji termin, to najbolje mogu da učine preko aplikacije, kroz opciju Ryanair Fare Finder. Tako će, na jednom mestu dobiti sve uporedne cene karata za sve datume.

2. Tokom bukinga Ryanair će vam nuditi dokupovinu raznih pogodnosti, od dodatnog prtljaga, preko prioritetnog ukrcavanja, rezervacije sedišta, do smeštaja i rent-a-cara na odabranoj destinaciji. Niste obavezni ništa od toga da kupite ako ne želite, ali vodite računa da tokom bukinga te opcije ne označite.

3. U cenu karte (nas je do Berlina koštala nas je 10 evra u jednom pravcu) uključen je jedan ručni prtljag do 10 kg i veličine 55 x 40 x 20 cm, i pored njega u avion je moguće uneti još jednu manju torbu ili ranac do dimenzija 35 x 20 x 20 cm. Dodatni veliki kofer (do 20 kg.) na letu za Berlin bilo je, u trenutku bukinga i čekiranja moguće dokupiti po ceni od 20 evra (u jednom pravcu). Kako tvrde iskusniji putnici, prekoračenje dimenzija ili težine prtljaga može biti poprilično skupo naplaćeno, iako je u našem slučaju sve bilo i više nego tolerantno, pa je u avion za Berlin uneto barem 10, 15 kofera koji su bili veći od dozvoljenih dimenzija 55 x 40 x 20. Ipak, ne rizikujte.

4. Ne zaboravite da se, pred put, čekirate online. To možete da učinite besplatno 48 sati pre leta. Ono što će vam možda delovati čudno jeste to što će vam Ryanair, iako ste, npr. kupili dve karte, odrediti razdvojena sedišta u avionu. Čak i pored toga što u avionu ima sasvim dovoljno slobodnih mesta da sedite zajedno. Naravno, ukoliko želite da promenite mesta tokom čekiranja karte, moguće je učiniti, takođe uz doplatu. Mi nismo, već smo, prosto, nakon ulaska u avion i zauzimanja svih mesta seli jedno do drugog, što je učinilo barem još 20-ak putnika.

5. Ryanair će vam, po ceni od 6 evra (po osobi, po letu) ponuditi i opciju "prioritetno ukrcavanje", kako biste imali mogućnost da prvi uđete u avion, pa tako i prvi smestite svoje ručne prtljage u prostor iznad sedišta. Na aerodromu u Nišu ovo je bilo potpuno bespotrebno, jer niko nije pozvao prvo putnike s prioritetnim kartama da se ukrcaju, već su svi putnici re(n)dom ulazili. Dakle, nepotrebno je za i ovu opciju davati novac, makar kada je u pitanju niški aerodrom.

6. JOŠ JEDAN VRLO VAŽAN SAVET: Iako ste se uspešno čekirali putem aplikacije i sačuvali ste svoje bording karte na smartfonu, OBAVEZNO učinite to i na tradicionalni način: Idite na sajt, logujte se na vaš Ryanair akaunt i bording karte isprintajte na papiru. Jer, ukoliko se desi da, iz bilo kog razloga, ne uspete da učitate bording kartu s telefona, a papirnu nemate, to ćete morati onda da učinite na aerodromu, na Ryanair šalteru i to takođe može dodatno poprilično da vas košta.

Sve u svemu, ukoliko zaista putujete samo sa kabinskim koferom i manjim rancem na leđima, ne doplatite nijednu od ponuđenih opcija i ispoštujete sve procedure, karta će vas zaista koštati veoma povoljno i sve ovo veoma se isplati.

DRUGO: PUT DO NIŠA I PARKING 5/5

Od Beograda do Aerodroma u Nišu ima oko 230 km i, ukoliko ne putujete po mećavi i dok veje sneg, stižete veoma brzo. Ukoliko idete vozom ili autobusom, najlakši način je da, po dolasku u Niš zaustavite taksi i odvezete se do aerodroma, po ceni od oko 300-350 dinara. Aerodrom je od centra Niša udaljen samo 3, 5 km i smešten je na severnom izlazu iz Niša ka Beogradu. Do aerodroma vozi i redovna autobuska linija br. 34.

Ukoliko dolazite svojim kolima i ostajete, npr od četvrtka do nedelje postoje najmanje 3 opcije:

1. Da se parkirate na aerodromu i to će vas koštati oko 4.000 din.

2. Da se parkirate negde u gradu gde se parking ne naplaćuje (i ostavite auto možda i na meti lokalnih negativaca), pa se odvezete taksijem

3. Da pozovete ljude iz Niša koji rade organizovanje parkinga u gradu i čuvanje vašeg automobila. Naime, dolazite na dogovorenu destinaciju, neko od njih vas sačeka, parkirate auto u zatvorenoj garaži, vlasnik vas svojim autom potom vozi na aerodrom. Po dolasku nazad on vas čeka na aerodromu, dovozi do garaže i uzimate svoj auto koji je sve vreme bio garažiran na suvom i sigurnom mestu. I ova opcija košta oko 2.500-3.000 dina za 4 dana (računa se svaki započeti dan).

Od ostalih troškova: putarina od Beograda do Niša je 800 dinara u jednom pravcu, dok vam za automobil koji troši prosečno treba još oko 20-ak evra za gorivo (u jednom pravcu). Sve u svemu, za tamo i nazad (od Beograda)trošak je oko 55 evra, plus oko 25 evra za parking - ukupno, oko 80 evra.

TREĆE: DOLAZAK NA AERODROM, ČEKIRANJE, ČEKANJE 1/5

Za sve one koji su navikli da putuju avionom normalno, po normalnim uslovima i s normalnih aerodroma bilo gde po svetu, ono što sledi po dolasku na aerodrom Konstantin Veliki može da predstavlja pravi horor. Ako je parametar za neki aerodrom to što ima pistu s koje može da se poleće i sleće, onda ovo jeste aerodrom. Ako su parametar i ostale stvari, onda on nema veze sa životom i u tom slučaju Konstantin Veliki predstavlja veliku sramotu i za Srbiju i za grad Niš. Ne ulazeći u politička i ekonomska prepucavanja oko vlasništva, ono što nam je, kao putnicima i korisnicima prvo upalo u oko je samo okruženje aerodroma, koje kao da je deo scenografije za neki od Tarantinovih filmova... neke pruge, fabrike, blato...

Ukoliko ste se odlučili da poslušate pravilo koje kaže da treba doći najmanje 2 sata pre leta, onda će vam horor na aerodromu trajati najmanje ta 2 sata. Samo čekiranje pasoša i kofera traje ne duže od par minuta, jer jedinu gužvu mogu da vam prave putnici sa vašeg leta, s kojima nakon prolaska pasoške kontrole ulazite u jednu i jedinu prostoriju za čekanje ispred jednog i jedinog gejta (izlaza na pistu).

Prvi natpis koji vas dočekuje je "RESTORAN NE RADI". Ne, nije reč o nekom od restorana, već o jednom jedinom restoranu. Koji ne radi. Iako vam zdrav razum ne dozvoljava da shvatite da ćete biti na aerodromu na kojem je nemoguće popiti kafu ili nečim sličnim prekratiti čekanje, mirite se s tim i pitate nekog od osoblja gde je aparat iz kog je boguće uzeti kafu, čaj, vodu, bilo šta... Odgovor: NEMAMO APARAT ZA KAFU. Okrećete se jedinoj svetloj tački (svetla, zato što sija reklamama) u prostoriji i na njoj piše: free shop. E, sad, tu je moguće kupiti nekakve parfemčiće i čokoladice, ali kafe nema. primećujete da ipak postoji frižider sa flašicama i poželite da kupite flašicu vode. Imate sreće: prodaje se. Ali, onda ide najzanimljiviji detalj, potpuno neuklopiv ds okolnim ambijentom: ne postoji nijedna srpska voda za piće, već možete da kupite isključivo - Evian. Dakle, jedna od najskupljih voda na svetu na jednom od najružnijih aerodroma na svetu.

Niste se još uverili da je ružan? Polako. idemo dalje. Seli ste na jednu od stolica, dizajniranih u (možda) prošlom veku, čija su sedišta, naravno, ukrašena, rupama od cigareta. A pošto, naravno, pušenje nije dozvoljeno, to ukazuje da su rupe nastale takođe u prošlom veku. Ukoliko vam je vruće u prostoriji, ne brinite, ispod plafona visi neki klima uređaj... doduše kućni, neka stara 12-ca koja po definiciji treba da greje ili hladi barem 5,6 puta manju prostoriju. Ipak, bez brige, ne primećujemo da ova klima uopšte radi. Umesto toga, ispod klime, nasađen na nekom klimavom stalku nalazi se prapredak klima uređaja - ventilator. Koji možda radi.

Ceo ambijent i rekvizite u prostoriji su kao iznikli iz neke od čuvenih prašnjavih kancelarijskih scena iz "Boljeg života". Kao da ga je dizajnirao Siniša Pavić. Sve okolo je paučinavo, prašnjavo i prljavo, prozori su zamazani, strah vas da dodirnete bilo šta u prostoriji, jer su vas učili da se od toga može dobiti stotine raznih bolesti i čuda. Dobra vest - postoje i muški i ženski WC. Loša vest - u muškom ne postoji pisoar. Zapravo postoji cev do njega i natpis "pritisni ovde", kako bi ga voda isprala, ali sam pisoar je verovatno neko odneo na popravku. Ipak, postoji wc šolja, jupiiii jeeeeeeeeee, ali pažljivo kada joj prilazite, jer direktno iznad nje, pored ogoljenih cevi i polupanih pločica vire neke poluoguljene i jedva povezane žice za struju koje mogu da vam naruše i frizuru i zdravlje.

Ima tu još koječega za napomenuti, a što ne ide u prilog onima koji su ovo zdanje nazvali aerodromom, ali nećemo dalje, jer stjuardesa upravo uzima mikrovon, za koji se odmah ispostavlja da je nekakav mumlafon. Preko pocepanog zvučnika sa kojeg se ne razume 9 od 10 njenih izgovorenih reči nam nešto saopštava. iako pojma nemamo šta je rekla, svi ustajemo i krećemo ka tom jednom i jedinom gejtu i našem spasu od aerodroma.

ULAZAK U AVION I POLETANJE: 4/5

Do aviona ne idemo kroz neku cev i hodnik koji vodi direktno na ulazna vrata aviona, pored pilotske kabine, niti nas do aviona vozi neki aerodromski autobus, već to činimo na najzdraviji mogući način - pešaka. Na nesreću, hladno je i veje, ali, na svu sreću pešačenja traje kratko, jer avion je jedan jedini na parkingu i nema razloga da bude mnogo udaljen. Ulazak traje vrlo brzo, kao i pakovanje ručnih prtljaga i smeštanje.

Let kreće na vreme, kao uostalom i više od 90 odsto letova Ryanaira, čime se oni posebno ponose. Pista je, za razliku od aerodromska zgrade, dobra i prava aerodromska, tako da je samo poletanje bilo odlično.

POVRATAK: 5/5

Nastavak priče o putu u Berlin ne bi bio preterano zanimljiv, pa ćemo vas ovog puta uskratiti za opise obilaska ovog neverovatno zanimljivog grada. Dovoljno je možda samo objasniti da sve što se ono što se tiče čekiranja avio karte važi i za povratak. Ljude na recepciji u ho(s)telu zamolite da vam odštampaju bording kartu, a na aerodrom (Berlin Schönefeld Airport - SXF), slobodno dođite dva sata ranije (veze od centra Berlina do aerodroma su sjajne, putuje se oko sat vremena i cena je 3,40 evra), bez gužve i žurbe se čekirajte, popijte kafu, prošetajte i udobnim letom Ryanaira (koji takođe kreće na vreme ili kojih par minuta ranije) vratite se do Niša.

Po sletanju ne obraćajte pažnju na natpis koji stoji na aerodromskoj zgradi. Piše, valjda, Constantine The Great. To je, što reče neki klinac ispred nas: "onaj žabar iz legende". Onaj što je umro dvaput.

P.S. I za kraj: autorski, dobronameran, ljudski, srpski, patriotski savet svima koji odlučuju šta učiniti s niškim aerodromom: Sredite ga, uložite, skockajte ga, čiji god da je. Ili ga nekom prodajte, poklonite. Samo napravite od njega ponos i Niša i Srbije. Neće koštati ni procenat onoliko koliko ćemo svi dobiti. Učinite i putnike i Konstantina velikima.

(Aleksandar Jovanović/Telegraf.rs)